Pravoslavlje se brani na Kosmetu !

Mogo sam razmišljao o ljubavi srpskog naroda prema Rusiji. Ljubavi bez interesa, materijalne osnove.U pitanju je isključivo duhovna pojava. Nelogično je da vaši političari vode Srbiju u EU, kada je ogroman broj baš tih zemalja priznao nezavisnost Kosmeta. Po tom principu, doći će vreme da će i sama Srbija morati da prizna tu nezavisnost, milom ili silom- kaže Aleksandar Kravčenko, prvi čovek „ sveruskog„ Kosovksog fronta”

Kosovski front, masovna sveruska organizacija koja postoji godinu dana, osnovana sa jedinim ciljem da koliko je to god moguće pomogne Srbe na Kosovu i Metohiji, ali i da se i medijski pobrine da se informacije o pravom stanju u južnoj srpskoj pokrajini znaju u Rusiji, jeste univerzalan primer kako volja, entuzijazam i želja rađaju čuda.Barem kada se radi o rezultatiima, ali i masovnom broju članova u celoj Rusiji.I ne samo to. Aleksandar Kravčenko čovek je koji ulaže ogroman napor da sve ide kako treba. To, veli, radi jer su mu Srbi u srcu i iz posebnih razloga. Čini to, ma kako nekima patetično ili stereotipno zvučalo- iz čiste ljubavi.Svaka reč ovog humaniste je istinita. Kravčenko, prvi čovek „Kosovskog fronta” vrlo je skromna osoba, ne voli mnogo da priča o sopstvenim zaslugama, ali je veličanstveni borac do kraja.

Naš cilj je jasan, ujedinjavanje ruskih snaga, ljudi, organizacija, intelektualaca, omladine, onih koji se ne mire sa situacijom na Kosovu i Metohiji, sa beznadežnim položjaem Srba i žele da pomognu. Kad kažem pomognu,onda mislim na humanutarne akcije, hranu, lekove, ali i volja i naša snaga da damo doprinos da se teška situacija prevaziđe, da se pitanje Kosmeta reši na onaj način koji odgovara srpskom pravoslavnom življu.

Kako funkcioniše Sveruski „ Kosovski front”?
Nismo klasično udruženje, nemamo fiksiran broj članova, niti se uplaćuju članarine. Predstavljaju me kao predsednika KF, a ja bih to ovako protumačio-postoje određeni, odvažni, pravdoljubivi ljudi koji su na sebe preuzeli obaveze. Formalne organizacije, prema mom mišljenju, ezistiraju reda radi, ili neke koristi, pitanje je kakve, a i tu se nepotrebno troši energija, a pozitivan učinak gotovo da i ne postoji.Naš zadatak je, da u radu, na delu, budemo maksimalno efikasni.Razume se, u onoj meri, u kojoj nam to prilike, naše snage i prilično skromna sredstva omogućavaju. Ali, hvala Bogu, mnogo toga smo uspeli da realizujemo i zbog toga smo zadovoljni.

Ko su članovi „Kosovkog fronta“ ?
Svaki čovek koji ne prihvata uništavanje, cepanje Srbije, razapinjanje srpkog naroda na Kosovu i Metohiji na krst-već time postaje naš član. Ljude prosto sličan senzibilitet po pitanju odnosa prema srpskom narodu zbliži, ujedini. Širom cele Rusije, ali i Belorusije, Ukrajine postoji mnogo naših odbora i ljudi koji ih vode.Tako je u Moksvi, Petrogradu, Asrahaniji, u preko 20 gradova smo razgranati.To svakako govori o našem narodu, onom običnom, njihovoj spremnosti da shvate, pomognu Srbe baš tamo gde je najteže biti i postojati- na Kosmetu.U početku, dakle pre godinu dana, najaktivniji su bili Moskovljani, ali sada je gradski odbor u Perogradu za svaku pohvalu.Paralelno sa organizacijom brojnih humanitarnih akcija, medijskom aktivnošću, kada god je moguće održavamo izložbe potresnih dokumantarističkih fotografija sa Kosmeta, sa ciljem da uvek na to podsećamo naš narod u Rusiji.Obično se postavke rade u centrima velikih gradova da budu dostupne široj javnosti.Naš istaknuti član gospođa Natalija Batrajeva, koja je, inače na Kosmetu bila i prošle godine 18. februara do sada je sama uredila više od 14 izložbi po celoj Rusiji. U Petrogradu je upriličena u gradskoj skupštini. A najčešće nam u susret izlazi Ru ska Pravoslavna Crkva. Tako je naša prva velika izložba o stradanju srpskog naroda na Kosmetu bila u srcu Moskve u crkve Svete Tatjane. Ali i u brojnim pravoslavnim gimnazijama, kojih je, Bogu hvala, mnogo u Moskvi.

Kakav je odziv ruskog naroda?
Naš zadatak da širimo istinu po celoj Rusiji ima, srećom, efekta i odziv je fantastičan. Nažalost, srpski narod o tome, zbog medijske blokade u vašij zemlji, ne zna puno, ili ne znaju ništa. Ruski narod nikada neće biti ravnodušan, niti se miri sa patnjom u Srbiji. Slično je i sa narodom u Ukrajini.Da budem jasan, odmah posle takozvanog šiptarskog samoproglašenja, odmah sutradan, 19. februara održana je izložba u Ukrajini, koja je bila neverovatno posećena.Nama, po zakonu u Rusjiji, za svaku takvu aktivnost treba deset dana, dok pribavimo sve dozvole i papire, a u Ukrajini je to bilo moguće odmah.

Deca sa Kosmeta su prošle godina zahvaljujući „Kosovskom frontu” bila u Rusiji 15 dana.Petrograd je bio grad domaćin.

Fascinantno je koliko se ruski narod saživljava sa patnjama, u kako ih neki zovu, srpskim enklavama, odnosno getoima.Naš sajt Srspka RU, jedini je u Rusiji koji na oba jezika piše o situaciji u Srbiji vrlo je posećen. Tako je i sa sajtom „Kosovski front”. Na hiljade ljudi nas poseti i kada neko od naših ili vaših novinara prosledi potresni reporterski zapis sa terena , ljudi masovno zovu, nude pomoć, hoće da šalju novac, hranu, traže da se deca spasu. Tako je bilo i kada smo organizovali dolazak mališana sa Kosmeta krajem avgusta prošle godine. U rekordnom roku, za samo 10 dana, uz veliku pomoć naše crkve, sve je bilo spremno da ih dočekamo. Obezbeđen je smeštaj, hrana, isplaniran u detalje svaki sat njihovog boravka. Program su radili sa toliko entuzijazma da je to bilo dirljivo. Deca, njih 40 obišli su brojne kulturno-istorijske spomenike, naše prelepe crkve, manastire, muzeje, dvorce... Munjevit je bio odziv našeg naroda u Rusiji. Kada smo ih pozvali i rekli da dolaze deca sa Kosmeta brzo smo sakupili preko četiri hiljade evra.Ljudi su uplaćivali u crkvama. Nije bilo ravnodušnih.Međutim, bilo je vrlo potresnoza sve nas, kada se bližio kraj posete srpskih mališana, pitali smo ih šta im je najlepše što su doživeli u Rusiji. Rekli su nam- ovde je lepo, zbog toga što je bezbedno, ovde ne trpimo strah. Reči koje mnogo govore!! Slična akcija na proleće paralelno se planira u Moskvi i Petrogradu za studente sa Kosova i Metohije.

Kažete u Rusiji se dovoljno zna , mada može i bolje, o teškim prilikama u Srbiji, na Kosmetu, a u isto vreme u Srbiji zataje bitne informacije!?
Ruski narod je obavešten. Zna se da naša državna televizija i državni mediji korekto rade svoj posao. Ruski novinari su često na Kosmetu, na terenu.Snimaju, prave reportaže, a naša televizija ih redovno emituje. Ponosni smo na ruskog novinara Arkadija Mamantova, koji je dobitnih elitnih novinarskih znamenja, jer je zaslužan za istinu o stanju u južnoj pokrajini. Ruski narod ga zbog toga duboko poštuje. On često odlazi i u Južnu Osetiju. Međutim, vremena su takva i svetskeprilike, da današnji novinar, sem informisanosti, mora daleko dublje da sagleda problem, pa čak i da potraži odgovor, izlaz. Kada kažem kriza u informativnom sistemu, onda mislim na Srbiju. Nisam baš siguran da novinari u Srbiji, koji pišu i tragaju za istinom dobro prolaze.Pretpostavljam da su u nekoj vrsti blokade.Jer, koliko sam imao prilike da vidim, protežira se mnogo toga što je antisrpsko, i takvi novinari su u medijskoj orbiti.Ovi drugi doživljavaju neprijatnosti.Ostaju bez posla. Pa, gde je tu onda demokratija. Kada sam dolazio u martu, nosili smo pomoć za Kosmet, i to ne malu. Niko nas odmedija nije zapazio, ili nije hteo, ili nije smeo. Ko zna u Srbiji da postojimo!?Koliko se političara danas istinski bori da pomogne gladne u Metohiji? Da spreči masovni odlazak Srba u Norvešku, na krajnjni sever.Mi u Rusiji to znamo,a ko i u kojoj meri zna u Srbiji? Da li je neko pokušao da pomogne i spreči reku tih očajnika, njihovih porodica.Kao čovek ne mogu to da shvatim.Razumem da postoje različite političke opcije, programi. Ali sve te partije su u Srbiji, a pati srpski, dakle, njihov narod!Frapantna je nezainteresovanost srspkih političara. Reči su jedno.Svi mi možemo da pričamo do sutra. Dela čine čoveka. Mislim da to nema nigde na svetu. Taj fenomen u srpskoj politici, ravnodušnost, lični interesi, bezdušje, bez sluha za nacionalne interese, siguran sam, da će nakon određenog vremena proučavati brojne naučne institucije, sociološke, psihološke, politikološke...

Primećujete da je u srpskom narodu prisutna zabrinjavajuća depresivnost!
Ni za vreme bombardovanja, niti kasnije nisam osetio, niti video u srpskom narodu takav stepen letargije, depresije, apatije, bezvoljnosti.Možda bi prava reč bila beznadežnost! Čak sam primetio da su i ulice sada prljavije, grad nekako siv. Isključivo se vodi računa o strogom centru. Naravno da bi to zabrinulo svakog dobronamernog čoveka, koji u dušu poznaje vaš narod. A ja sam imao prilike da ga upoznam u najtežim momentima, ratujući sa srpskim narodom za Republiku Srpsku.

Tvrdite da kosmetski problem nije samo srpski, nego i ruski?
U okviru naših aktivnosti u Moskvi, Petrogradu, i ostalim gradovima redovno organizujemo predavanja o Kosmetu, Srbiji. Govore odlični poznavaoci prilika u Srbiji.Odziv je sjajan i često našem narodu u Rusiji na tim predavanjima govorimo, ukazujemo, da ono što se dešava na Kosmetu, to nikako nije borba za puki kapital, za teritoriju. To je bukvalno bezdušno proganjanje pravoslavnog hrišćanstva. Zbog toga svi pred Bogom snosimo odgovornost. Ruski narod, u neku ruku, zna kolika je to tragedija, jer je slično prolazio 30-ih godina za vreme revolucije, kada su uništavane naše crkve, manastiri, proganjani sveštenici, ceo jedan veliki narod i to pravoslavni, decenijama je trebljen, uništavan.O seobama da ne govorim.Zbog toga ruski narod, a ni naša pravoslavna crkva, nisu ravnodušni prema vašoj agoniji.

Ukazujete da srpski narodima veliku ulogu u svetu, pa i u Rusiji. Objasnite.
Ne slažem se da je srpski narod- mali narod. Ako neko tako misli-greši. Srpski narod ima veliku, globalnu misiju. Pogledajte kroz istoriju, vekovi pod Otomanskom imerijom, pa nije zatrt, turski ratovi, pa Prvi i Drugi svetski rat. Da li je uloga vašeg naroda u pomenutim istirijskim okolnostima bila mala?Nije i to niko ne može da opovrgne.Tako je i sada.Srbija uistinu budi Rusiju, i to je jedna od njenih bitnih uloga.Dirljiva je ljubav srpskog naroda prema ruskom.Možda bi Bugari trebalo da nas vole mnogo više, jer da kroz istoriju nije bilo Rusije, pitanje je da li bi i šta danas ostalo od tog naroda.Velike žrtve je dao ruski narod u turskim ratovima boreći se za Bugare. U Bugarskoj svakako živi dobar narod, ali oni ne iskazuju takve emocije i tu dubinu, privrženost Rusiji. Mogo sam razmišljao o toj srpskoj ljubavi. Ljubavi bez interesa, materijalne osnove. U pitanju je isključivo duhovna pojava.Verovatno preko te divne vazanosti Rusija treba da shvati koja je njena uloga u čovečanstvu. Zašto je baš Rusija tako velika zemlja, zašto kao takva postoji, zašto je baš njoj Bog dao ogromno bogatstvo koje nema, niti je ikad imala i jedna zemlja na svetu?Rusija, dakle, mora da brani pravoslavlje, ili kako to naši duhovnici kažu- da svedoči o istini Hristovoj.Čuo sam ovde komentare pojedinih analitičara, da SAD u Srbima vidi male Ruse, i da Amerika šamarajući Srbiju, pokušava da predoči Rusiji šta je čeka. Zvanična Rusija je to konačno shvatila. To bi bila i poruka srpskom narodu. Vidite kako je rešen problem u Osetiji, šta je pokušano u Ukrajini.Gest Kirgizije po pitanju američke vojne baze.Srpski narod treba sam da odluči o svojoj budućnosti, eventualnim integracijama, Evropskoj Uniji, a ne da mu se ona nameće, ili da se, što je strašno i ponižavajuće- ucenjuje. Mislim da je nelogično da srpski političari vode Srbiju u EU, kada je ogroman broj baš tih zemalja priznao nezavisnost Kosmeta.Po tom principu, doći će vreme da će i sama Srbija morati da prizna tu nezavisnost- milom, ili silom!