Svetski rejting 40 najboljih svetskih obrazovnih sistema za 2014.g

.Finski i južnokorejski modeli obrazovanja  kao antipodi

.Iza uspešnih sistema obrazovanja u Južnoj Koreji i Finskoj stoje odlični nastavnici

.U ovim zemljama, a posebeno u Finskoj, akcenat je ne na obdarenim učenicima, nego na darovitim  nastavnicima

.Od svega je ipak najvažnija kultura kojom društvo i država podržavaju  vrednost obrazovanja

.U Južnoj Koreji i Finskoj  kroz ideju obrazovanja  formiraju se osnovni  moralni ciljevi  društva u celini

Najbolji obrazovni sistem  na svetu ima Južna Koreja, a zatim slede  još tri zemlje jugoistočne i istočne Azije – Japan, Singapur, Honghong, dok je Finska, čiji  je obrazovni sistem  do sada prednjačio u Evropi i svetu, na najnovijem nedavno objvanjenom  rejtingu  tek na 5. mestu od 40 odabranih zemalja  sa najboljim rezultatima.

Economist Inteligense  Unit je za kompaniju  Pearson koja se bavi istraživanjima u sferi obrazovanja sastavio  analizu  svetskih obrazovnih sitema  i objavio rejting 40 zemalja   sa najefiaksnijim školskim sistemima u svetu za 2014. g.

Rejting (Index of cognitive skills and educational attinment) je sastavljen na osnovu  celog niza međunarodnih  testova i pokazatelja  u sferi obrazovanja na  koje se svake godine u celom svetu  potroši više od 5 triliona dolara.
    
Rejting 20  najboljih svetskih obrazovnh sitema za 2014.  izgleda ovako (u zagradi je dat poredak iz prethodnog rejtinga, 2012.):

1.Južna Koreja (2.), Japan (4.), 3. Singapur (5.), 4. Honghong (3.), 5. Finska (1.),  6.Velika  Britanija (zadržala 6. mesto), 7. Kanada  (10.), 8.Holandija (7.), 9.Irska (11.), 10.Poljska (14,), 11.Danska(12.), 12. Nemačka  (15.),  13.Rusija (20.), 14. SAD (17,), 15.Australija (13.), 16.Novi  Zeland(8.), 17.Izrael (nije bio među prvih 20.), 18.Belgija (16.), 19.Češka (nije je bilo među prvih 20.) 20.  Švajcarska(9.)

U ovogidišnji rejting 20 najboljih  nisu se našle Mađarska (pre dve  godine 18., a sada  22.)    i Slovavčka  (sada  27., a na prethodnom rejtingu 19.mesto).

Na rejtingu najbljih školskh sitema na svetu  u 2014.g po verziji  Economist  Itelligence  Unit sastavljenom po narudžbi kompanije Pearson specijalizirane za istraživanja u sferi  obrazovanja, poredak od 21. do 40.  je sledeći:

21.Nrveška, 22. Mađarska, 23.Francuska, 24. Švedska, 25.Italija, 26.Austrija, 27. Slovačka, 28. Portugalija, 29.Španija, 30.Bugarska, 31.Rumunija, 32. Čile, 33.Grčka, 34.Turska, 35.Tajland, 36.Kolumbija, 37.Argentina, 38. Brazil, 39.Meksiko, 40. Indonezija.

Ocena kognitivnih mogućnosti učenika na osnovu rezltata PISE

Kompanija Pearson je ocenjivala kognitivne  spsobnosti na osnovu rezultata međunarodnog istraživanja Pisa  u kojima je poređen nivo  pismenosti, znanja iz matematike  i prirodnih nauka.  Za merenje nivoa obrazovanja vrednovan je  nivo pismenosti  i opšte pripremljenosti  učenika.

Ovako postavnjen rejting daje informaciju o tome  koliko se novca  odvaja  za razvoj obrazovanja u raznim zemljama, koliku platu dobijaju nastavnici, kakav  je opšti nivo pripremljenosti  učenika, koliki je procenat nezaposlenih u ovoj ili onoj zemlji, a sadrži takođe i podatke o dužini  veka stanovništva u toj konkretnoj državi.

Južna Koreja i Finska  apsolutni  lideri  rejtinga školskog sistema “Learing Curve“ (krivulja obrazovanja)

Prema podacima istraživanja kompanije Pearson, organizovanih 2012.  i 2014., a koje  je predstavio Economist  Intelligens  Unit, Finska i Južna Koreja  su apsolutni  lideri  rejting sistema obrazovanja  „Learning  Curve„ (krivulja obrazovanja) kako po opštem indeksu, tako i po nivou obrazovanja.

Znatna razlika u sistemima obrazovanja Finske i Južne Koreje

Obrazovni sistemi ovih  geografski udaljenih zemalja na dva kontinenta  u značajnoj  meri se razlikuju.

Tako se  u Južnoj Koreji, kao, ustalom i  u skoro u svim azijskim zemljama, težište  stavlja na „bubanje„, na maksimalni broj časova provedenih u školi. Posle školske nastave, većina učenika posećuje  dopunske časove u privatnim školama ili se posvećuje ponavljanju lekcija pod stručnim vođstvom repetitora.
Pri krju završetka škole broj dopunskih časova se stalno povećava.

Finske, pak, škole  predstavljaju antipod južnokorejskim po vremenu koje učenici provedu  učeći lekcije

Glavni princip nastave u skandinavskim zemljama (čiji obrazovni sistemi su prema najnovijem rejtingu 2014.  kolektivno znatno  zaostali u odnosu  na škole  zemalja Jugoistočne Azije) je pružanje pomoći  učenicima da shvate  nastavni materijal, da ga primene, a ne prosto da ga reprodukuju.

Indeksi  Finske i Južne  Koreje u 2012.:1, 24 i 1, 23 

Ali, bez iakave sumnje  školski sistemi ove  dve zemlje (Finska i Južna Koreja) gledano uopšteno, imaju i nešto  zajdničko, jer inače   im indeksi ne bi bili toliko blizu prema istraživanju iz 2012: 1, 24 i 1, 23, (dok su ove godine znatno udaljeniji, pošto je Južna Koreja „pobegla „Finskoj za čitava 4 koplja u visinu !)

Iza uspešnih učenika uvek stoje uspešni  nastavnici

Iza uspešnog sitema obrazovanja i u Južnoj Koreji i u Finskoj stoje odlični nastavnici. U tim zemljama se ne oslanjaju na obdarene učenike, nego na obdarene nastavnike, posebno u Finskoj u kojoj je konkurencija za mesto nastavnika ogromna na nastavničkim fakultetima (prima se tek  jedan od 12 kandidata, a svaki nastavnik po završetku studija mora imati položen naučni stepen magistra nauka).

U Južnoj Koreji je plata nastvanika u proskeu dva puta veća od prosečne, ali u  Finskoj se još uvek nije tako visoko vinula.

Glavna je - kultura podrške  vrednosti obrazovanja

Važnija od svega je ipak  kultura  kojom društvo i država podržavaju vrednost obrazovanja.

Istina, i druge zemlje  takođe podržaavju obrazovanje, ali u Finskoj i Južnoj  Koreji se   kroz ideju obrazovanja formiraju  osnovni moralni  ciljevi društva u celini.

Premda  u osnovi  korejskog odnosa  prema obrazovanju u suštini  leži konfučijanstvo, ipak je  manje o jedne četvrtine populacije  bilo pismeno krajem Korejskog rata.

Poslednjih decenija u ovoj azijskoj zemlji obrazovanje je  postalo ne samo način samousavršavanja, nego i najefiksaniji metod  da se izgradi zemlja koju su japanski osvajači bili razorili.

Branko Rakočević