HARP, Karl Marks i Su-24 koji plove

Još jedne u nizu elementarne nepogode zadesile Daleki Istok.

Zbog pljuskova je najviše postradala Magadanska oblast, gde je uveden režim regionalne vanredne situacije. U toku dana ipo pala je tromesečna norma padavina. Vode reke Magadanke su poplavile muzej vojne tehnike, razorivši ekspoziciju. Zbog odronjavanja zemljišta, pala su u vodu i počela da plove dva aviona Su-24, koja su bila osnova muzejske ekspozicije. Prema rečima meteorologa, tokom čitavog istorijata posmatranja, od 1936. godine, takve kiše u Magadanu nisu padale.

Pljusak je pretvorio Hanti-Mansijsk u Veneciju. Mnoge ulice su se našle pod vodom. Vodostaj se povećao za skoro 1 metar. Osim toga, zbog pljuskova je postaradala okružna klinička bolnica: sobe su poplavljene. Delimično se srušio plafon.

U Surgutu je 24. jula u toku 24 sata pala dvonedeljna norma padavina. Pljusak je oštetio drveće, poplavio neke ulice, srušio krov mesnog hipermarketa. Pljuskovi neće prestati ni narednih dana. Nepogode su zadesile ovaj region svega par meseci posle poplave, koja je zahvatila čitav Daleki Istok.

U slivu reke Kubanj početkom jula reke su se zbog pljuskova izlile, zato je trebalo evakuisati stanovnike nekih naselja. Poslednjih dana u toj pokrajini opet su zabeleženi jaki pljuskovi. U Sočiju, naprimer, oni su bili toliko jaki da ni posebna kanalizacija nije bila u stanju da otkloni tokove vode. Usled toga su stanovnici bukvalno vadili kola iz tih potoka.

Nedavno su prirodne nepogode zahvatile Altaj. Svaki put u medijima i socijalnim mrežama se izražava mišljenje da je to posledica ljudske delatnosti. Pominju se SAD s njihovim HARP-om.

Mi smo zamolili za komentar doktora vojnih nauka, predsednika Akademije geopolitičkih problema Konstantina Valentinoviča Sivkova.

Danas je poplavljena Rusija, nedavno je bila poplavljena Evropa. Bila je poplava u Srbiji, u BiH, delimično u Austriji. Ista prirodna pojava se desila u Poljskoj. Pri tome meteorolozi prognoziraju, a ne mogu da objasne zašto elementarne nepogode imaju takve razmere. Svaki put nepogode su pravo iznenađenje. Šta mislite, da li to u nekim razmerima provocira čovek?

- Reč je o mešanju čoveka, odnosno, ne o nenamernom mešanju, već o objektivnim uslovima ekološkog pritiska civilizacije na ekologiju Zemlje, odnosno, na promenu klime. Klima se menja veoma intenzivno, to svi priznaju. Globalno otopljavanje realno nastaje. Čitav niz događaja, među njima i poplave, deo su tog procesa. Pored toga, ne mogu da isključim ni mogućnost nastanka tih pojava usled delovanja na vremenske uslove sa određenim ciljem. To nisu široko poznati metodi, naprimer, raspršivanje disperznih mešavina radi iniciranja pljuskova. To bi bio veliki skandal. Što se tiče rada HARP-stanica na Aljasci, na Grenlandu, u Norveškoj, u principu, to bi moglo da izazove takve promene vremena. Što se tiče HARP-a, glavni je problem da se obezbedi kontrola eksperimenata i njihovih posledica. Nema dokaza, koji bi povezali rad HARP-a i promene klime, ali teoretski je to moguće. Za sada ne postoji metodologija, koja bi omogućila tačnu prognozu uticaja HARP-a na jonosferu, koji se odražava na vremenskim uslovima u nekom regionu zemaljske kugle. Dakle, prema mom mišlenju, ima više povoda da se misli da su poplave povezane s procesom globalnog otopljavanja, koji znatno povećava ljudska delatnost.

Konstantin Sivkov je podsetio da je pre 4 godine izlivanje nafte u Meksički zaliv isprovocirala promene u funkcionisanju Golfske struje. Na velikim dubinama su se gomilali debeli slojevi nafte, koja nije bila izvađena. Oni remete normalno funkcionisanje cirkulacije voda između velikih i malih dubina. Usled toga se Golfska struja podelila na dve cirkulacije. Jedna je u rejonu Južnog Atlantika, druga u rejonu Severne Amerike. To je uzrok hladnih i snežnih, bez presedana, zima u Kanadi i SAD-ama, kao i Evropi ove godine. To je uzrok i poplava u Evropi i SAD-ama, u Srbiji, BiH.

Nije to prvi put, kada se naša planeta suočava sa promenom klime. Izgleda da su i mamuti izumrli zbog promene klime. Šta mislite, kako čovečanstvo može da se suprotstavi elementarnim nepogodama? Kakve mere se moraju preduzimati da ne bi prognozirani kapric prirode postao katastrofa nacionalnih razmera?

- Radi toga je potrebna široka lepeza mera. Prvo, mora da se uspostavi uhodani sistem kontrole i prognoziranja generisanja vremena. To je principijelno pitanje. Drugo, svakako, moraju da se stvaraju metodi i tehnologija uticaja na vreme sa striktnim prognoziranjem posledica. Pri tome mora da se vodi razrada odgovarajuće fundamentalne teorije, koja bi omogućila da se to učini radi planiranja i regulisanja, ublaživanja tih vremenskih napada. Treće, neophodno je rešiti pitanje o obnavljanju Golfske struje, bar otkloniti preostalu naftu.

Da li je to moguće?

- To je moguće, ali će skupo koštati čitavu civilizaciju. SAD nisu u stanju da to učine same. Međutim, nije to glavno. Četvrto, treba stvarati specijalne zaštitne uređaje, sisteme, koji blokiraju mogućnost nastanka takvih poplava na račun stvaranja veoma ozbiljnih zaštitnih objekata. Kao primer može da bude Holandija, gde je veliki deo kopna dobijen od mora. Neophodno je prelaziti na nove principe izgradnje stambenog fonda, kao i industrijskih preduzeća, gde bi bila predviđena zaštita od prirodnih kataklizama. To je takođe moguće, ali su za to potrebne specijalne tehnologije, sposobne da osiguraju bezbednost kuća čak i u trusnom području, poput Japana. Svakako, u razmerima čitave civilizacije potrebno je rešiti zadatak pristupa energetskim resursima u interesu obezbeđivanja preživljavanja čovečanstva. U uslovima postojećeg kapitalističkog uređenja to je u principu nemoguće. Radi toga je potrebno preći na novi, socijalistički kolosek razvoja civilizacije. Nijedan predstavnik buržoazije neće dati da se to učini.

Karl Marks je pisao u «Kapitalu» da se kapitalista neće ustezati od bilo kakvog zločina, koji mu obeća profit od 300%.

Nije reč o "Kapitalu" Marksa. To je objektivna realnost. Čovečanstvo neće moći da preživi ako ne promeni fundamentalne osnove svog postojanja.

Vera Žerdeva,