Aduti Arktika

Kineski brod „Sjuelun“ krenuo je u šestu međunarodnu naučnu ekspediciju na Arktik. Naučnici iz Rusije, Kine, SAD, Francuske i Nemačke analiziraće metereološke pojave u Arktičkom regionu, proučiće geološku građu morskog dna, obaviće hemijska ispitivanja arktičkih mora. Međunarodni karakter ekspedicije je argument u korist koordinacije radova na istraživanju Arktika.

Ruski aparati za duboke vode „Mir“ spustili su se na dno Severnog Ledenog okeana još 2007. godine. Na dnu, direktno ispod geografske tačke Severnog pola, postavljena je ruska zastava. U tome što su ruski istraživači koji su se prvi put spustili na dno okeana na Severnom polu, postavili zastavu svoje zemlje, nema ničeg čudnog. Ali, druge arktičke zemlje – Danska, Norveška, Kanada i SAD su na ovaj događaj reagovale vrlo negativno. Predstavnik Stejt departmenta SAD Tom Kejsi je kritikovao aktivnosti ruskih istraživača zaboravivši zbog nečega da su američki astronauti poboli svoju zastavu kad su prvi put kročili na površinu Meseca. Kanada je, sa svoje strane, počela da govori o potrebi za vojnom zaštitom svojih arktičkih teritorija.

Iako naučnici kažu da je Severni pol najbolji indikator svetskih klimatskih promena i drugih geofizičkih procesa, borba za Arktik među zemljama uopšte nema naučnu pozadinu. Plovidba i prirodni resursi su dva glavna aduta Arktika. Ekonomska svrsishodnost osvajanja Severnog morskog puta je već dokazana. Teret između Evrope i Azije se nekoliko puta brže prevozi Severnim ledenim okeanom nego Sueckim kanalom. I troškovi logistike su mnogo manji, bez obzira na potrebu za pratnjom teretnih brodova atomskim ledolomcima. Zato su za korišćenje mogućnosti zainteresovne mnoge zemlje, ističe profesor MDU Sergej Dobroljubov:

Rusija, Kina i mnoge druge zemlje bi na opštu korist mogle da učestvuju u razvoju privrede u lukama duž trase Severnog morskog puta. Iako on prolazi u isključivoj ekonomskoj zoni RF, koristi od toga nema samo Rusija. Kina, na primer, može da koristi ovu trasu za transport tereta u Evropu i atlantsko priobalje Amerike.

Što se tiče prirodnih resursa, po ocenama stručnjaka, Arktik čuva na desetine milijardi tona sirovina ugljovodonika, na trilione kubnih metara kondenzovanog gasa. Istina, nije nimalo jednostavno vaditi i transportovati sirovine iz regiona večno smrznutog tla. Zbog različitih razloga, nijedna zemlja to ne može da učini sama, smatra stručnjak Prvog pomorskog instituta pri Pomorskoj državnoj administraciji KNR Ši Sjuefa:

Kina ima mogućnosti za investicije. Međutim, Rusija ima mnogo više iskustva, kako u oblasti istraživanja Arktika, tako i u sferi vađenja ugljovodonika. I nama je ovo iskustvo veoma potrebno. Ipak, tehnologije koje omogućavaju vađenje s okeanskog dna u arktičkim uslovima zasad niko nema. Tako da će vraćanje sredstava od investiranja u ovu oblast biti veoma dugo.

Ipak, osvajanje Arktika će biti jedan od važnih događaja koji utiču na međunarodne odnose u narednih nekoliko decenija, smatra kineski stručnjak. Po međunarodnom pravu Severni ledeni pol i region Severnog Ledenog okeana uz njega ne pripadaju nikome. Po konvenciji UN Kanada, Danska, Norveška, Rusija i SAD poseduju prava na ekskluzivnu ekonomsku zonu od 200 milja. Plus na 150 milja kopna ispod mora, ako uspeju da dokažu da morsko dno predstavlja nastavak obale. Prirodno, svog suvereniteta nad arktičkim teritorijama neće se odreći ni Rusija, ni drugi članovi Arktičkog saveta. U ovim uslovima važno je usaglašavanje interesa svih zainteresovanih strana, a pre svega osam priarktičkih zemalja, stalnih članova Arktičkog saveta – Rusije, Danske, Islanda, Kanade, Norveške, SAD, Finske i Švedske. Samo tako se može sprečiti porast protivrečnosti i mogu se zajednički istražiti kolosalna bogatstva Artika, smatraju stručnjaci.

Leonid Kovačić,