Zastrašivanje radio-talasima

Svi su čuli za četničke crne trojke i famozno slovo Z, ali malo je poznato kako su ti pojmovi nastali i šta znače

Slika: Prvi gerilac okupirane Evrope... Draža je do danas u inostranstvu najodlikovaniji srpski oficir

Teško da se može naći neko ko nije čuo za četničke crne trojke i stavljanje pod slovo Z. Ti pojmovi bili su alfa i omega svake istorijske priče o četnicima u doba socijalističke Jugoslavije. Jednu od glavnih uloga dobili su još na staljinističkom procesu protiv Draže, 1946. godine u Beogradu. U optužnici protiv četničkog komandanta stajalo i ovo:

„Osuđene na smrt stavljao je pod slovo Z. Za izvršenje smrtnih osuda po metodi slova Z (slovo Z je početno slovo od reči zaklati, a lice stavljeno pod slovo Z moralo je biti zaklano) Mihailović je dao direktivu da svaka njegova brigada formira 'crne trojke', koje su konspirativno radile... Mihailović je štaviše davao 'crnim trojkama' direktive kako treba da kolju."


Na konferenciji za strane dopisnike, održanoj u Beogradu 1. oktobra 1945, predsednik Komisije za utvrđivanje ratnih zločina izjavio je da je broj osoba stavljenih pod slovo Z „izvanredno veliki", dodavši: „Prema našim podacima o žrtvama, pokupljenim na terenu, cifra zaklanih prelazi 10.000... Nikada nijedan Nemac i nijedan kolaboracionista nisu bili stavljeni pod slovo Z".

Međutim, iako su svi čuli za slovo Z i crne trojke, malo je poznato kako su ti pojmovi nastali i šta su oni uistinu značili. Dok se u prethodnom periodu sve svodilo na propagandu, savremena istoriografija ovo pitanje uglavnom preskače, svodeći ga, eventualno, na Dražinu nepromišljenost, a u kontekstu njegove izjave „na strašnom sudu" 1946. godine, da je slovo Z „jedno malerozno slovo".

U stvarnosti, nepromišljenost je poslednja reč koja se u ovom slučaju može upotrebiti, jer je Draža i te kako razmišljao o načinu suprotstavljanja „domaćim izdajnicima". Već krajem 1941. i početkom 1942. godine, Milan Nedić, Dimitrije Ljotić i njihovi ljudi izručili su Nemcima hiljade „pristalica Draže Mihailovića". Kap koja je prevršila čašu bila je objava da će u logore odvoditi i decu četničkih komandanata. Pošto je u ovom procesu glavnu ulogu imala nemačka okupaciona sila, pružajući kvislinzima osećaj moći i sigurnosti, postavljalo se pitanje kako je moguće to osujetiti, odnosno kako sprečiti dalje isporučivanje Srba na klanicu? Originalna ideja na koju je Draža došao bila je ta da postoji nešto što dopire i do poslednjeg kutka u kome se Nedić, Ljotić i njihovi agenti osećaju bezbedno - a to su radio-talasi. Tako je on 21. aprila 1942. godine, depešom broj 142, zamolio jugoslovensku vladu da se preko Radio Londona objavi sledeća poruka:

„Šef trojki u Jugoslaviji izdao je naredbu da se počne sa radom protiv izdajnika. Izdajnici su se odali sami svojim dosadašnjim radom. Znak: slovo Z, ponoviti: slovo Z."

Poruka nije objavljena, pa je Draža 7. maja pitao:

„Šta je sa objavom naše depeše broj 142?"

Na to je predsednik jugoslovenske vlade Slobodan Jovanović 15. maja odgovorio kontrapitanjem:

„Šta znači šef trojki i slovo Z?"

Draža je objasnio 27. jula:

„Slovo Z je znak za izdajnike, čiji rad i kretanje treba da prate trojke i da im strahom onemoguće izdajnički rad."

I pre nego što je stiglo ovo Dražino objašnjenje, Slobodan Jovanović je dao da se u emisijama Radio Londona na srpskom jeziku čitaju spiskovi osoba stavljenih pod slovo Z. Prema šefu Dvora dinastije Karađorđevića, profesoru Radoju Kneževiću, prvi spisak je pročitan 2. juna, a poslednji 11. septembra 1942. Uz svako ime stavljeno pod Z spiker bi pročitao i obrazloženje o krivici. Ukupno je pročitano 75 imena „nedićevaca", „ljotićevaca" i Pećančevih četnika, tj. nijedan komunista nije javno stavljen pod slovo Z. Draža je posle 11. septembra poslao još jedan spisak, sa 25 imena, ali on, na zahtev britanskog ministarstva spoljnih poslova, nije objavljen.

Kasnije, 15. jula 1946, kada je kampanja u vezi sa procesom đenaralu Draži u Beogradu bila u punom jeku, londonski „Tajms" je objavio pismo Slobodana Jovanovića o slovu Z, u kome je, pored ostalog, stajalo:

„Z je prvo slovo reči zastrašiti. Licima stavljenim pod slovo Z davano je upozorenje da se za njihova nedela zna i izvan zemlje i da će ih posle rata sustići kazna".

Jovanović je zatim podsetio da pod slovo Z nisu stavljene hiljade ljudi, već samo 75 osoba, što se lako može proveriti u arhivi Radio Londona, kao i da su to bili „samo kvislinški elementi, poznati po svojoj službi neprijatelju".


Leteće brigade davale najviše ljudstva za elitne crne trojke... Smotra Treće žičke leteće brigade Drugog ravnogorskog korpusa na Ravnoj gori

Nešto kasnije, svoje obrazloženje dao je i profesor Radoje Knežević. Prema njegovim rečima, Draža je, „u rvanju" sa Nedićevom vladom, „ljotićevcima" i drugim pristalicama „novog poretka", „došao na jednu originalnu ideju, skoro pedagošku meru, radi popravke onih na krivoj stazi".

Četnici su likvidirali neke od 75 osoba javno stavljenih pod slovo Z, hladnim ili vatrenim oružjem: Dragutina Bulića u Čačku, Ceku Đorđevića ispod Avale, apotekare iz Vrnjačke Banje Strugareviće (muž i žena), Tadiju Pantovića u Kragujevcu, Lukića iz Valjeva i još nekolicinu. Pošto nad većinom ostalih nije ni pokušana likvidacija, to znači da javno stavljanje pod slovo Z nije predstavljalo smrtnu presudu, tj. cilj nije bio da se izdajnici likvidiraju, već da se zaplaše tako što će pomisliti da će biti zaklani ako nastave po starom. Radoje Knežević podseća na Dražine reči da je slovo Z imalo „veliko moralno dejstvo".

KNJIGA POSLE KOJE SVE POSTAJE MNOGO JASNIJE

„Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941, jer smo mi tu revoluciju kupili"... Specijalni izaslanik predsednika SAD pukovnik Vilijam Donovan

DRUGO IZDANJE Ponovo na svim kioscima „Future" i u „Maksi" diskontima

Javna pretnja obuzdala je rad mnogih kvislinga i čak ih dovela pod Dražinu komandu. Milan Aćimović, jedan od važnijih Nedićevih saradnika, u jesen 1942. postaje odan ilegalac u beogradskoj organizaciji. Major Danilo Stojanović, koji je stavljen pod slovo Z jer je predao Nemcima britanskog oficira Nila Selbija, poginuo je u Bosni kao četnik. Četnicima je prišao i potpukovnik Dragutin Redić, Nedićev komandant u Kruševcu. „Što se tiče glavnine ostalih, ima razloga pretpostavci da im je stavljanje pod slovo Z uteralo strah u kosti - i pamet u glavu", zaključuje Radoje Knežević.

Vremenom, pored javne pretnje, termin „slovo Z" ušao je u upotrebu i kao sinonim za smrtnu kaznu. „Trojka za primenu slova Z nosi sa sobom znak raspoznavanja detelina sa četiri lista izrađena od sivog kartona", pisao je Draža jednom komandantu 24. septembra 1942. godine, dok u njegovom raspisu svima od 1. oktobra iste godine stoji:

„Slovo Z počeli su pojedinci da upotrebljavaju u svoje lične interese. Neka komandanti provere svaku dostavu, da im se ne potkradu intrige i slične stvari. Kome se jednom stavi slovo Z, više se ne skida, a za greške u ovom pravcu odgovaraće jer su posledice teške."

Kada je korišćeno u ovom smislu, po prirodi stvari, slovo Z odnosilo se i na komuniste, a korišćeno je i kao pretnja pojedinih oficira nedisciplinovanim vojnicima. Major Slavoljub Vranješević, komandant zapadne Bosne, zapretio je 22. februara 1944. svojim četnicima na sledeći način:

„Skrećem pažnju svima komandantima na izvršenje prednje naredbe, jer i za najmanje odstupanje od iste smatraću svakoga koji se bude ogrešio o istoj kao izdajnika Kralja i Otadžbine i kao takvog staviću ga pod preki sud i pod slovo Z."