Potpisan Sporazum o Južnom toku

Ruski "Gasprom" u Sočiju potpisao sporazume o izgradnji Južnog toka sa kompanijama iz Italije, Bugarske, Srbije i Grčke. Izgradnja gasovoda sa sobom nosi potpuno nove ekonomske i političke mogućnosti, istakao generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.

Trasa gasovoda "Južni tok" danas je dobila svoje konkretne crte, nakon što je u Sočiju ruski "Gasprom" potpisao sporazume sa energetskim kompanijama Italije, Bugarske, Srbije i Grčke.

Osim toga, u Sočiju je potpisan i bilateralni sporazum Rusije i Italije koji su parafirali premijeri Vladimir Putin i Silvio Berluskoni, a to je drugi aneks Memoranduma o uzajamnom razumevanju o daljim koracima u realizaciji Južnog toka.

Tim dokumentom "Gasprom" i italijanski ENI utvrđuju pitanja prodaje gasa i povećavaju kapacitet morskog dela gasovoda sa 31 milijarde na 63 milijarde kubnih metara godišnje.

Ruski gasni gigant potpisao je i sporazume sa bugarskim energetskim holdingom "Bulgargas", srpskim "Srbijagasom" i grčkom kompanijom DESFA.

Itar-Tas prenosi da će trasa gasovoda krenuti od Novorosijska po dnu Crnog mora, do bugarske luke Varna, zatim će se, iz Bugarske, gasovod podeliti na dva kraka, južni će krenuti kroz Grčku, Jadransko more do Italije, a drugi kroz Srbiju, i najverovatnije Mađarsku i Austriju.

U ime Srbije sporazum je potpisao direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović. Planirano je da gasovod na teritoriji Srbije bude dug oko 450 kilometara.

Bajatović je izjavio Tanjugu da su današnjim potpisivanjem sporazuma ruskog "Gasproma" sa nacionalnim gasnim preduzećima država kroz koje će biti trasiran Južni tok, "razvejane sve sumnje" da li će taj gasovod biti građen.

Bajatović je rekao da se potpisanim sporazumima razrađuju finansijski, tehnički, ekonomski i pravni aspekti izgradnje gasovoda.

Direktor "Srbijagasa" je dodao da je još jedna garancija da će "Južni tok" biti izgrađen i prisustvo ruskog i italijanskog premijera Vladimira Putina i Silvija Berluskonija, jer su te dve zemlje glavni partneri u projektu.

Bajatović: Ukida se monopol Ukrajine

"Važno je istaći dve stvari koje se dobijaju izgradnjom Južnog toka. Prva je da se radi o novom izvoru i da su to nove količine gasa iz Rusije i Srednje Azije za potrebe evropskog tržišta, a druga, koja je posebno važna za Srbiju, jeste da se izgradnjom Južnog toka ukida monopol Ukrajine na snabdevanje gasom Istočne Evrope", rekao je Bajatović.

Izgradnjom novog magistralnog gasovoda će, prema njegovim rečima, mogućnost monopolističkog ponošanja biti uskraćena i Mađarskoj, preko čije teritorije se Srbija do sada snabdevala ruskim gasom.

"Srbija može da bude zadovoljna, iako će zajedničko preduzeće biti osnovano u Švajcarskoj, ali će se njegova delatnost obavljati u Srbiji i po srpskim propisima", rekao je Bajatović.

Prema današnjem sporazumu, u zajedničkom preduzeću ostati ranije ugovoreni vlasnički odnos, što znači da će ruski "Gasprom" imati 51 odsto akcija, a "Srbijagas" 49 odsto.

Sporazumom su, i pored većinskog ruskog vlasništva, predviđeni instrumenti za zaštitu interesa srpske strane, tako da ključne odluke koje se odnose na upravljanje budućim zajedničkim preduzećem neće biti moguće doneti bez saglasnosti "Srbijagasa".

Gasovod kroz Srbiju trebalo bi da bude izgrađen najkasnije do 31. decembra 2015. godine, završetak studije izvodljivosti za izgradnju gasovoda planiran je najkasnije do 30. septembra 2009. godine, a za ceo projekat gasovoda "Južni tok" do 30. juna 2010. godine.

Ulazna tačka gasovoda u Srbiju biće na bugarsko-srpskoj granici, izlazna na srpsko-mađarskoj granici, a dogovoreno je i da jedan krak gasovoda prolazi do Republike Srpske.

Ruska agencija navodi da se očekuje da će sporazumom sa "Bulgargasom" biti utvrđeno da će po teritoriji Bugarske proći nove cevi, a da će postojeći gasovod biti iskorišćen odvojeno, za potrebe Bugarske.

Bugarska i ruska kompanija će osnovati zajedničko preduzeće, gde će obe kompanije imati po 50 odsto vlasništva.