Kako se u Tribunalu saslušavaju svedoci i eksperti

Kao što smo već javljali, 23. aprila u Moskvi se završila 2-dnevna naučna konferencija „Delatnost Haškog tribunala: sadržaj, rezultati i efikasnost“, uz učešće naučnika i društvenih radnika iz Rusije, Srbije, BiH i SAD. Preporučujemo vašoj pažnji fragmente izveštaja „Kako se u Tribunalu saslušavaju svedoci i eksperti“ koji je na konferenciji podnela poznati istoričar-balkanista Jelena Guskova.


Rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize iznela je svoje iskustvo učešća u radu sudskog organa u koji je bila pozvana kao naučni ekspert na procesu protiv generala Galića. Prema njenim rečima, kada se nađeš u podešenom mehanizmu pod nazivom Haški tribunal, počinješ da osećaš da si šrafić ove mašine…

Nigde ne možeš da ideš bez pratnje — priča Jelena Guskova. – Čak sam imala osećaj da moram kao u zatvoru stavljati ruke iza leđa. II u sobi za svedoke zaključavaju te, pa čekao na poziv u potpunoj samoći. U sudnici moraš da se pridržavaš vrlo strogih pravila – da se klanjaš sudu na početku i kraju svake sednice, što me je posebno šokiralo. Niko ne sme da koristi nikakve beleške i konspekte, čak ni naučni ekspert koji mora na nauči napamet ogromne količine brojki, datuma i tekstova. Ne smeš postavljati pitanja i moraš da prekineš svoj nastup na znak sudije.

Na početku sednice polaže se zakletva govoriti istinu i samo istinu. Ali na veliku žalost, članovi Tribunala često ne žele da čuju ovu istinu – smatra gdja Guskova.

Ukoliko se sudijama tvoj nastup ne sviđa, prekidaju te i prelaze na pitanja zahtevajući da odgovaraš „da“ ili „ne“. Tako su mene prekinule i postavile pitanje: smatrate li da je bila blokada Sarajeva od strane srpske vojske? Kako se na ovo pitanje može odgovoriti sa „da“ ili „ne“? Rekla sam: — Formalno „da“, a neformalno „ne“. Rekla sam: — Ako želite, mogu da priđem karti i da vam pokažem sve puteve, uključujući i podzemni hodnik, kojima se moglo izaći iz Sarajeva. Sudija je odgovorio: — Nema potrebe, znamo sve to…

Dokazi iz druge ruke su tipičan stil Haškog Tribunala – nastavila je Jelena Guskova. – Optužba često počiva na neproverenim podacima. Evo jednog primera iz njenog iskustva.

Radilo se o sednici Skupštine Republike Srpske gde je bilo razradjeno 9 tačaka strategije u mirovnom procesu. Stenogram ove sednice u Tribunalu nije bio medju dokumentima, umesto njega je razmatran stenogram sastanka kojem je prisustvovao general Galić. Na njemu jedan oficir koji je prisustvovao u Skupštini prilikom izrade strategije po svom nahodjenju prepričava sadržaj i dodaje desetu tačku, navodno, „ukoliko muslimani ne prihvate naše uslove, sravnićemo Sarajevo sa zemljom“. I to je bila jedna od glavnih optužbi protiv Galića! Kada sam pitala sudije zašto koriste sekundarni dokumenti predložila da im predočim stenogram sednice Skupštine koji mogu da dobijem iz Moskve, počele su da mašu rukama – navodno, sve to imamo, pa nam ne treba.

U Haškom tribunalu su očigledni podrška tužilačke strane, falsifikacija dokumenata i podmićivanje svedoka odbrane. Mogla bi biti bolja i kompetencija tužilaca – kaže gdja Guskova.

Tužilačka strana bukvalno ne može da se odvoji od listića čitajući sa njega i ne razumeći suštinu pojava. Nikada neću zaboraviti jednu ženu koja je dugo i uporno čitala prvu stranicu popisa stanovništva BiH za 1991. godinu i pozivajući se na nju kao na državni dokument. Uzaludno sam pokušavala da joj dokažem da je ovaj dokument protivzakonit jer ga vlasti Jugoslavije nisu potvrdile iako je napisan pre njenog razbijanja.

Došlo je vreme da se Haški tribunal zatvori – ubedjena je Jelena Guskova. – Ali pri tome ne smemo zaboravljati one koji su protivpravno osudjeni u njemu. Došlo je vreme da se Tribunal optuži za nepravednost njegovih rešenja.

Upoznali smo sa fragmentima izveštaja „Kako se u Tribunalu saslušavaju svedoci i eksperti“ koji je poznati istoričar-balkanista Jelena Guskova podnela na međunarodnoj konferenciji „Delatnost Haškog tribunala: sadržaj, rezultati i efikasnost“.