Start programa EU „Istočno partnerstvo“

7. maja u Pragu će biti dat znak za start programa EU „Istočno partnerstvo“

koji predvidja zbližavanje Brisela sa 6 država na postsovjetskom prostoru – Azerbejdžanom, Belorusijom, Gruzijom, Jermenijom, Moldavijom i Ukrajinom.
Kako se u Rusiji odnosi prema novom programu EU? Odmah ćemo reći: različito. Na primer, doktor filozofije, profesor Aleksandar Cipko je siguran da…

Sam program „Istočno partnerstvo“, nesumnjivo, ugrožava naše geopolitičke interese! To je praktično oblik civilizacionog, kulturnog i humanitarnog odvajanja od tzv. starog ruskog sveta onih danas nezavisnih zemalja koje su tokom vekova bile tesno povezane sa Rusijom – kaže profesor Cipko. – Antiruski karakter „Istočnog partnerstva“ za mene je očigledan! To je, čak, ne blaga, već sasvim oštra ekspanzija EU na prostoru bivšeg SSSR-a, žarka želja Brisela da potisne Rusiju na stranu, da je ogradi od suseda. Sa tim u vezi, želim da podsetim na tačnu misao ministra inostranih poslova Francuske Bernara Kušnera koji je primetio: „Ne sme se dopustiti u pogledu Moskve ponavljanje situacije koja je nastala posle znatnog proširenja NATO-a na istok. Jer, tada je Rusija stekla utisak da je u opsadi!“ Ali na žalost, sada upravo tako postupa EU! „Istočno partnerstvo“ može da postane instrument konfrontacije izmedju Rusije i EU. Samo, gospodo, treba da razumete da ne želimo živeti u opsadi, ne želimo da uvek budemo na oprezu! Ne treba dražiti ruskog medveda.

Doktor filozofije, profesor Aleksandar Cipko krajnje negativno ocenjuje „Istočno partnerstvo“. Predsednik Spoljnopolitičkog odbora Saveta federacije Mihail Margelov ima drugačije mišljenje. „Lično ja nisam na oprezu u pogledu ovog programa“ – rekao je senator. …

Po mom mišljenju, prosto imamo pravo da znamo više o ovom „Istočnom partnerstvu“ – nastavio je gn Margelov. – Želimo da budemo sigurni da se naši susedni ne podstiču na prijateljstvo protiv nas! Što se, pak, tiče pokušaj odvajanja susednih zemalja od Rusije, sve civilizacione, kulturne i humanitarne veze izmedju naših naroda formirale su se tokom mnogih stoleća i nijedan program EU nije u stanju da ih prekine! Uostalom, znam za osnov na kojem počiva stav profesora Cipka. Aleksandar Solženjicin je još pre raspada SSSR-a rekao otprilike sledeće: „Časovnik komunizma je otkucao ponoć, ogroman pokriven mahovinom zid od cigli se zaljuljao, pa će pasti. Potrebno je preduzeti mere da parčad ovog zida ne padne na naše glave…“ Na žalost, mere nisu bile preduzete, „zid“ je prilikom raspadanja SSSR-a pao, slikovito rečeno, na naše glave. Do toga je došlo pre 128 godina, to je prema istorijskim merilima ništavan period. Ogroman broj stanovnika Rusije do sada oseća bol zbog raspada ogromne države. Otuda je sumnjičavost u pogledu onih koji žele da približe sebi bivše sovjetske republike. U dotičnom slučaju reč je o EU. Po meni, program „Istočno partnerstvo“ nema konfrontacionog karaktera u pogledu Rusije. Želimo samo veću transparentnost, veću dobro volju od EU – zaključio je predsednik Spoljnopolitičkog odbora Saveta federacije Mihail Margelov.

Brisel namerava da predloži učesnicima programa finansijsku pomoć, političku podršku, vizne povlastice i druge beneficije – važne u uslovima globalne krize. Međutim, već danas može da se protpostavi da će beneficije biti raspoređene po izboru, te će se ustvari pretvoriti ne u partnersku pomoć, već u sredstvo pritiska i ucene.
Šta pruža osnove za takve zaključke? Postojeća praksa dvostrukih standarda prema budućim partnerima EU. Među onima, kojima je pružena najveća ljubaznost, nalaze se Ukrajina i Gruzija, tačnije rečno, njihovo visoko rukovodstvo. Zvanični Kijev još pre samita u Pragu stekao je podršku Brisela u modernizaciji svoje transportno-energetske strukture uz istovremeno ignorisanje interesa Rusije, koja isporučuje sirovine za punjenje ukrajinskih cevi. I to odluke, usvojene na nedavnom energetskom forumu u Briselu, odgovaraju interesu predsednika Viktora Juščenka, a ne premijera Julije Timošenko koja je potpisala rusko-ukrajinske gasne dogovore.

U gruzijskom pravcu se EU takođe opredelila mnogo ranije samita Istočno partnerstvo, odlučivši da pruži režimu Saakašvilija, koji je započeo rat u avgustu 2008. godine na Kavkazu, pomoć od više milijardi dolara.

Što se tiče niza drugih izjavljenih partnera – tamo rukovodstvo EU teži da se na sve moguće načine distancira od postojećih vlasti. Pozvavši u Prag Belorusiju i Moldaviju, Brisel je odmah stavio na znanje da ne želi da vidi na samitu predsednike Aleksandra Lukašenka i Vladimira Voronina. Drugim rečima, Minsku i Kišinevu su odmah skrenuli pažnju da su oni druga sorta. I to, ukoliko negativan odnos prema beloruskom lideru ima višegodišnji istorijat, njegov moldavski kolega se našao u nemilosti odmah posle toga kada je osnovano optužio susednu Rumuniju kao zemlju-članicu EU za vezu sa masovnim antivladinim neredima u Kišinevu početkom aprila. Umesto toga da istraže slučaje bez presedana, kada su pogromaši koristili zastave EU, u Briselu su našli drugog krivca, mada su međunarodni posmatrači potvrdili demokratski karakter parlamentarnih izbora u Moldaviji.

Inače, šef Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta slavistike RAN Jelena Gusjkova se ne čudi zbog takvog ispoljavanja dvostrukih standarda u delatnosti EU. Prema njenom mišlenju, inicirajući program Istočnog partnerstva, Brisel teži da istisne Rusiju iz prostora bivšeg Sovjetskog Saveza da ne bi mogla da se suprotstavi njenim projektima kao što ona to radi, između ostalog, na Kosovu.

 EU je bila spremna da preuzme funkcije prisustva na Kosovu još u decembru 2006. godine. Sve komisije su već bile upućene, novac je bio izdvojen, šeme su sastavljene. Onda preko EU je bilo lako dovesti Kosovo do nezavisnosti, međutim, sasvim neočekivano za Zapad stav Rusije je obustavio taj proces nepravde, — podseća Jelena Gusjkova.