Šljivančaninu 17 godina zatvora

U septembru 2007. godine, Pretresno veće tribunala proglasilo je pukovnika bivše JNA Mileta Mrkšića krivim i izreklo mu zatvorsku kaznu od 20 godina za ubistvo.

Šljivančanina, koji je u vreme događaja imao čin majora JNA, Pretresno veće je proglasilo krivim za mučenje zarobljenika i izreklo mu zatvorsku kaznu od pet godina.

Žalbeno veće potvrdilo je slobađajuću presudu bivšem kapetanu JNA Miroslavu Radiću.

Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom iznenađen je što je drugostepeno veće drastično pooštrilo kaznu Šljivančaninu na osnovu dokaza koji su bili poznati i prvostepenom veću.

"To je teško razumljivo našoj javnosti i predstavljaće još jedan faktor koji će doprineti da se poverenje srpske javnosti u nepristrasnost rada Tribunala dodatno umanji ili čak svede na minimum", navodi se u saopštenju.

Uprkos nezadovoljstvu pojedinim odlukama Tribunala, Srbija je svesna svojih međunarodnih obaveza i nastaviće da radi na okončanju saradnje sa Tribunalom, poručuje Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom.

Istovremeno, Nacionalni savet istrajaće na inicijativi da se omogući da se licima koja su osuđena pred Tribunalom omogući da kazne izdržavaju u zemljama čiji su državljani, kaže se u saopštenju.

Advokati nezadovoljni

Mrkšićev advokat Miroslav Vasić ocenio je da je njegov branjenik osuđen na 20 godina zatvora za nešto za šta nije odgovoran, ističući da njegova krivica tokom postupka pred Haškim tribunalom nije potkrepljena nijednim izvedenim dokazom.

"Nezadovoljan sam presudom Žalbenog veća haškog tribunala, čak i da je osuđen na godinu dana zatvora, jer je oglašen krivim i osuđen za nešto što nije uradio. Mrkšić nije izdao naređenje da se sa Ovčare povuku pripadnici JNA", rekao je Vasić.

Branilac Šljivančanina Novak Lukić ocenio je da je presuda kojom je njegovom branjeniku kazna zatvora povećana za 12 godina "šokantna" i da je doneta bez poštovanja osnovnih pravnih principa, s ciljem uspostavljanja novih međunarodnih standarda.

"Zanemarujući princip 'in dubio pro reo' - u slučaju sumnje tumačiti u korist optuženog, Žalbeno veće se prvi put bavilo utvrđivanjem činjeničnog stanja, izlazeći iz okvira onoga što je prvobitno utvrdilo pretresno veće, i bez dokaza, na bazi pretpostavki izvuklo zaljkučak da je Šljivančanin saznao za Mrkšićevo naređenje o povlačeju trupa", rekao je  Lukić.

Smatra da je svojim postupanjem i utvrđivanjem činjeničnog stanja Žalbeno veće preko slučaja njegovog klijenta pokušalo da uspostavi neke nove standarde u međunarodnom pravu o komandnoj odgovornosti, jer, kako je naveo, "Tribunal želi da pravi standarde na ovom istražnom pravu".

SNS: Presuda Šljivančaninu drakonska

Srpska napredna stranka ocenila je da je presuda Haškog tribunala, kojom je pukovnik Veselin Šljivančanin osuđen na 17 godina zatvora, drakonska, čime se potvrđuje pristrasan stav te institucije prema sukobima u bivšoj Jugoslaviji.

Naprednjaci očekuju od državnih institucija da preduzmu "sve što je u njihovoj moći da bi zaštitili građane Srbije, optužene pred Haškim tribunalom".

SNS je ocenila da "iživljavanje te vrste pokazuje da za Srbe u Hagu pravde nema, a da će nešto blaže kazne dobiti samo oni koji su spremni da sramno pristanu na dogovor i uslove koje im Tribunal bude postavio", navedeno je u saopštenju.

Todorović: Novi presedan Haga

Šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke Dragan Todorović ocenio je da je Haški tribunal napravio još jedan u nizu presedana, pošto je utrostručio zatvorsku kaznu oficiru bivše JNA Veselinu Šljivančaninu.

"Što se tiče Haškog tribunala nema nikakvog iznenađenja kada su Srbi u pitanju, sve presedan do presedana. Pa, tako i ovaj najnoviji presedan - da je utrostručena kazna Šljivančaninu navodno zato što je uradio nešto što niko živi ne može da objasni", rekao je Todorović agenciji Beta.

Prema njegovim rečima, kada se presuda Šljivančaninu uporedi sa oslobađajućim presudama Ramušu Haradinaju i Naseru Oriću "onda jednostavno sve što je čovek naučio do sad u životu pada u vodu".

Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović ocenio je da presuda Veselinu Šljivančaninu predstavlja još jedno ruganje pravdi.

"Haški tribunal nije sud koji vrši pravdu nego najgora vrsta kaznene ekpedicije koja ima za cilj da što surovije kazni Srbe i da oslobodi ratne zločince koji su počinili zločine nad Srbima", rekao je Mladenović agenciji Beta.

Ukazao da Haški tribunal nema nikakav legitimitet i da bi zbog toga vlasti u Srbiji morale pred nadležnim međunarodnim institucijama da otvore pitanje tog suda i njegovog "otvorenog ruganja svakoj pravdi".

Slučaj "Ovčara"

Mrkšić je osuđen za mučenje i okrutno postupanje sa 194 nesrpska ratna zarobljenika odvedena iz bolnice u Vukovaru. Žrtve su bile prevezene na poljoprivredno dobro "Ovčara", gde su premlaćivane, mučene i ubijene.

Mrkšić je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje ubistava, pošto je povukao vojnike JNA koji su čuvali zarobljenike. Sud je ustanovio da je pripadnicima srpske Teritorijalne odbrane i paravojnih jedinica povlačenje vojske omogućilo da zatvorenike kasnije poubijaju.

Snage JNA pod njegovom komandom su, kako je utvrdio sud, prethodno uspostavile nečovečne uslove pritvora, a on nije delovao efikasno kako bi obezbedio da zarobljenici budu adekvatno zaštićeni.

Šljivančanin je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje mučenja jer "nije obezbedio adekvatnu stražu JNA na Ovčari ili se pobrinuo da stražari JNA na Ovčari pod njegovom kontrolom preduzmu mere kako bi sprečili srpske snage da premlaćuju zarobljenike".

I Tužilaštvo i odbrana Mrkšića i Šljivančanina podneli su žalbe na prvostepenu presudu 29. oktobra 2007. godine.

Prvobitna optužnica protiv Mrkšića, Šljivančanina i Radića podignuta je 7. novembra 1995. godine. Mrkšić se nalazi u pritvoru Međunarodnog suda od 15. maja 2002. godine, a Šljivančanin od 1. jula 2003. godine.

Šljivančanin je bio na privremenoj slobodi do izricanja presude Žalbenog veća.

Od svog osnivanja Međunarodni sud je podigao optužnice protiv 161 lica za teške povrede međunarodnog humanitarnog prava počinjene na području bivše Jugoslavije od 1991. do 2001. godine. Postupci protiv 117 lica su okončani.