Nameštaj po meri čoveka

Izložba čuvene francuske dizajnerke nameštaja i arhitekte Šarlot Perijan traje u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu do kraja ovog meseca, a tim povodom 21. juna u 19 časova u okruženju izložbe biće održan razgovor o stvaralaštvu ove umetnice. Razgovor je naslovljen „Šarlot Perijan – Žena novog doba”, a učestvuju Slobodan Stanojević, autor izložbe i dr Zorica Tomić, komunikolog. Muzej primenjene umetnosti u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom u Beogradu, Centrom Žorž Pompidu i Muzejem primenjene umetnosti iz Pariza, predstavio je rad dugogodišnje prisne saradnice jednog od najslavnijih arhitekata 20. veka Le Korbizijea. Veliku pomoć u realizaciji pružili su najuži članovi porodice Šarlot Perijan – kćer Pernet Perijan-Barsak i zet Žak Barsak. Prošle godine održana je velika retrospektiva stvaralaštva Šarlote Perijan u Centru Žorž Pompidu u Parizu.

Šarlot Perijan je unela revolucionarne inovacije u arhitekturu enterijera i opremanja stana. Ona je 1927. izmislila bar kuhinju koja gleda na dnevni boravak i omogućava ženi komunikaciju sa gostima dok sprema hranu. Mnogobrojna ostvarenja koja je Šarlot Perijan izvela od 1927. do 1937. radeći sa Le Korbizijeom i Pjerom Žanreom, predstavljaju remek-dela industrijskog dizajna i još uvek se proizvode. To se pre svega odnosi na ležaljku-fotelju na polukružnom osloncu (jedno od najbriljantnijih ostvarenja umetnosti 20. veka, na granici između upotrebnog objekta i skulpture) i na fotelju sa pokretnim naslonom. Bez obzira na pripadnost modernoj umetnosti, nameštaj Korbizije-Žanre-Perijan je vremenom dobio epitet „klasičan nameštaj”.

Šarlot Perijan projektovala je i metalni nameštaj koji se lako održava sa željom da u što većoj meri oslobodi ženu u obavljanju njenih svakodnevnih poslova.

– Nameštaj koji su zajedno projektovali Le Korbizije, Pjer Žanre i Šarlot Perijan, počev od 1928. godine, danas se može sresti svuda u svetu, u stanovima, u kancelarijama, na javnim mestima i, neizostavno, u specijalizovanim muzejima. Zahvaljujući svom opšteprepoznatljivom izgledu, ostvarenja ta tri stvaraoca postala su sastavni deo elegantnih enterijera, što se posebno odnosi na ležaljku-fotelju na polukružnom osloncu i na fotelju sa pokretnim naslonom. Dugogodišnje prisustvo ovog nameštaja, koji vremenom nije ništa izgubio od svoje originalnosti i elegancije, objašnjava se time da taj nameštaj na najbolji način objedinjuje prostor i vreme, da usklađuje duh geometrije i duh prefinjenosti, autentičnošću i svežinom svog izraza. Osvrćući se na proces saradnje s Korbizijeom i Žanreom u kreiranju nameštaja, Šarlot Perijan je izjavila da su njih troje istomišljenika tako blisko sarađivali kao da su bili tri prsta jedne ruke. U slučaju već pomenute ležaljke-fotelje sa promenljivom geometrijom, Šarlot Perijan je bila u stvari njen kažiprst, kaže Slobodan Stanojević, autor izložbe.

„Biti arhitekta znači raditi za čoveka” izjavila je Šarlot Perijan 1935. godine definišući time svoju nameru da ceo potencijal industrijskog društva stavi u službu čoveka.

Šarlot je bila alpinista, skijašica, speleolog i do svoje osamdesete godine je negovala i telo i duh. Slobodna telom, mislima, stvaranjem, ona je bila žena „novog doba”, koja je podsticala druge žene na emancipaciju. Otkrivajući ljude i civilizacije prošla je celu planetu, preuzimajući domorodačke tehnike ili stare uređaje da bi ih uključila u moderan svet. Bila je levičar, žestoki branilac kulturne različitosti uz poštovanje svačije posebnosti, protivnik svih vrsta konzervativizma ili nacionalizma. Na poziv japanske vlade ona je 1940. proizvodnju zemlje orijentisala prema industrijskoj umetnosti. Značajno je uticala na japanski dizajn i svoje radove obogatila poukom japanske tradicionalne arhitekture.