Protesti i sukobi sa policijom širom Evrope

Uprkos tome, policija je u oba grada saopštila da su demonstracije koje autonomne levičarske grupe tradicionalno organizuju u noći uoči 1. maja prošle mirnije nego ranijih godina.

U Berlinu, u četvrti Fridrihshajn je nekoliko stotina učesnika neprijavljenih demonstracija zapalilo više desetina kontejnera za smeće i desetak privatnih vozila, a policajce su gađali
Molotovljevim koktelima.

U Nemačkoj se tradicionalno u noći između 30. aprila i 1. maja obeležava Noć veštica ili Valpurgijska noć, nazvana po svetoj Valpurgiji, u kojoj se plesom dočekuje mesec maj i paljenjem vatri proteruju zli duhovi.

Već godinama, međutim, autonomne levičarske grupe u Valpurgijskoj noći prave izgrede u nizu velikih nemačkih gradova.

Policija u Berlinu zabrinuta je da će se, kao i ranijih godina, neredi nastaviti i tokom današnjeg Praznika rada. U akciji će zato biti više od 5.000 policajaca, pretežno u četvrti Krojcberg, gde su najavljeni, kako ih organizatori iz levičarskih grupa obično nazivaju, "revoluconarni prvomajski skupovi".

Pored toga, policija je u pripravnosti zbog skupa ekstremnodesničarskih i neonacističkih grupa u četvrti Kepenik i najavljenog okupljanja levičara u isto vreme i na istom mestu. U ovakvim situacijama obično dolazi do sukoba suprotstavljenih grupa
koje i policija teško uspeva da primiri.

Vlasti u glavnom gradu strahuju da će ove godine, s obzirom na ekonomsku krizu, sva okupljanja biti praćenja sa više nasilja nego ranije.

Prvomajski marš okupio 100.000 Bečlija

Međunarodni praznik rada, 1. maj, po običaju, širom Austrije obeležen je paradama, koje su bile u znaku globalne ekonomske krize.

Najveća manifestacija održana je, kao svake godine, u Beču, austrijskoj prestonici, gde je oko 100.000 ljudi učestvovalo u tradicionalnom prvomajskom maršu Socijaldemokratske partije Austrije.

Ta stranka je 64. put održala je svoj impozantni prvomajski marš u centru Beča, koji je protekao mirno.

Učesnici marša prodefilovali su, od osam do 11 sati, centralnom ulicom glavnog grada Austrije - Ringom, noseći zastave, karanfile, i brojne transparente, a onda je počela završnica ispred Većnice.

Brojni govornici zatražili su uvođenje poreza na imovinu bogatijih i istakli da je potrebno postići "poresku pravednost".

Samo kancelar Verner Fajman nije želeo da pomene ovu temu, verovatno zbog činjenice što se koalicioni partner, Narodna stranka (OVP), opire novom porezu.

Upozorio je na opasnosti prihvatanja zahteva za zamrzavanje plata.

Druga vladajuća partija, OVP, Praznik rada obeležila je radno, radnom sednicom članova vlade u Političkoj akademiji u Beču. Ranijih godina OVP je 1. maja obilazila preduzeća.

Praznik 1. maj je veoma popularan u Austriji. Istraživanje instituta "Imas" pokazuje da čak 65 odsto Austrijanaca smatra da taj praznik treba slaviti.

Tako 39 odsto podržava govore, prvomajski marš, nošenja zastava i pesme o tom prazniku. Na drugoj strani, 26 odsto se izjasnilo za proslavu tog dana, ali bez tradicionalnih rituala, dok svega 34 odsto smatra da je proslava 1. maja prevaziđena.

Suzavac i vodeni topovi u Turskoj

Turska policija upotrebila je suzavac i vodene topove protiv nekoliko stotina demonstranata koji su pokušali da za vreme prvomajskog sindikalnog okupljanja u centru Istanbula stignu do dela grada u kome nije bilo dozvoljeno okupljanje, prenose agencije.

Nekoliko osoba je privedeno a neki od demonstranata su bacali kamenje na policiju, prenosi televizija Si-en-en-Turk.

Dve velike sindikalne konfederacije DISK i KESK izašle su na ulice sa svojim članovime koji su nosili brojne transparente a na proteste su takođe izašle partije levice i ekstremne levice i prokurdske Partije za demokratsko društvo.

U Turskoj je tek prošle nedelje usvojen zakon kojim se posle 30 godina ponovo uspostavlja 1. maj kao praznik. Taj praznik, koji vlasti često vide kao priliku za levičarske aktiviste da organizuju demonstracije i podstaknu nerede, ukinut je posle vojnog udara 1980. godine.

Velike demonstracije u Francuskoj

Francuzi su demonstrirali na ulicama gradova širom zemlje u mnogo većem broju nego što je to slučaj na tradicionalnim prvomajskim okupljanjima, koja su ove godine dobila posebnu težinu zbog svetske ekonomske krize.

Oko milion i 200.000 ljudi, prema podacima sindikata, a oko pola miliona, prema izvorima policije, odazvalo se na poziv sindikata koji su ujedinili snage u borbi protiv vladine ekonomske i socijalne politike.

U protestnoj šetnji centralnim pariskim ulicama i bulevarima je bio veliki broj radnika koji su ostali bez posla, pretežno iz multinacionalnih kompanija, poput radnika nemačke grupe "Kontinental", koji su prethodnih dana demonstrirali zajedno sa nemačkim kolegama, dajući nov smisao konceptu socijalne Evrope.

U masi demonstranata su i Francuzi koji su ogorčeni ponašanjem direktora velikih kompanija i banaka, za čiji opstanak su izdvojene milijarde evra iz državne kase, a njihovi direktori odlaze sa milionskim otpremninama.

Demonstranti traže da se sredstva koja je država izdvojila za spašavanje banaka i preduzeća preusmere na povećanje plata onima sa najmanjim primanjima i na veću zaštitu nezaposlenih.

Vlada, međutim, nije spremna na popuštanje, o čemu govori i popodnevno saopštenje većinske partije u Parlamentu, Unije za narodni pokret, u kome se navodi da je "odziv demonstranata bio manji od očekivanja sindikalnih organizacija", kao i da je "vlada već dala odgovarajući odgovor" na sve težu socijalnu situaciju.

Jedan od tih odgovora je i plan za zapošljavanje mladih, koji je vlada najavila prošlog petka, za koji je izdvojeno 1,3 milijarde evra.

Predstavnici sindikata su, međutim, ocenili da je današnji dan bio "uspešan", sa više od 280 demonstracija održanih širom zemlje.

"Ima pet puta više demonstranata nego što je uobičajeno za 1. maj", izjavio je generalni sekretar jednog od najvećih sindikata, SFDT, koji je bio na čelu pariskih demonstracija.

Između 100.000 i 200.000 demonstranata je učestvovalo na prošlogodišnjim prvomajskim okupljanjima.

Sindikati su najavili da će se sastati 4. maja kako bi odlučili o daljim akcijama. Mnogi strahuju od radikalizacije pokreta ukoliko vlada ne pokaže više fleksibilnosti.