Neprihvatljivi zahtjevi za stvaranje Dejtona 2

Za Srbiju, kao garanta Dejtonskog mirovnog sporazuma, apsolutno su neprihvatljivi zahtevi za radikalnim promenama ustavnog uređenja BiH.

Izjavila je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" predsjednik Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović.

- Teritorijalnu celovitost Srpske, njene nadležnosti, ustavnu poziciju i funkciju niko ne može dovoditi u pitanje. Stabilnost Srpske i njene jasno definisane nadležnosti, u ovako složenoj političkoj situaciji u kojoj funkcioniše zemlja, najčvršći su temelj stabilnosti i opstanka BiH - naglasila je Đukić-Dejanović.

Navela je da odgovor na suštinska pitanja u BiH treba tražiti upravo na taj način, a ne negiranjem činjenice da RS postoji.

- Potrebno je kompromisom i konsenzusom sva tri naroda dograđivati postojeće uređenje radi evropske perspektive i stvaranja boljih životnih uslova za sve građane BiH - naglasila je Đukić-Dejanović.

* GLAS: Kako gledate na otvoreno pitanje ustavnih promjena u BiH?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Za Srbiju je Dejtonski mirovni sporazum jedini okvir za postojanje BiH i Srpske u njoj. Srbija je garant Dejtonskog sporazuma i za nas je obaveza da se ponašamo u skladu sa tim dokumentom. Prema tome, status Srpske, po svim političkim i ekonomskom segmentima, niko ne može osporavati. To je jasan i nepromenjen stav Srbije.

* GLAS: Bivši visoki predstavnik u BiH Pedi Ešdaun i pojedinci iz međunarodne zajednice pozvali su na radikalne izmjene ustavnog uređenja BiH i stvaranje "Dejtona 2"?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Informisana sam o tim stavovima. To je prosto za Srbiju neprihvatljivo. Nema novih argumenata niti razloga za tako nešto. Dejton dva ne može postojati. Građani RS i FBiH i njihovi legalno izabrani politički predstavnici mogu jedini inicirati te promene. Nametanja rešenja iz vana su nepotrebna i neprihvatljiva.

* GLAS: Ponovo je aktuelizovana i priča o raspodjeli nadležnosti između Srpske, FBiH i BiH?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Pitanje nadležnosti treba rešiti na parlamentarnim nivoima. Dakle, RS nije država u državi, kako su to neke diplomate ocenile, već je to entitet u državi BiH. Mora se znati koja su pitanja u nadležnosti BiH, a koja u nadležnosti entiteta. Potrebno je da parlamentarne aktivnosti na svim nivoima u BiH budu usaglašene i Srbija to podržava.

* GLAS: U posljednje vrijeme unutar dijela međunarodne zajednice prisutni su i zahtjevi za obnovom angažmana američke administracije i Evropske unije u BiH, u kojima se pominje čak i primjena "bonskih ovlašćenja"?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Ne treba jačati međunarodni angažman u BiH. Evropski put zemlje i eventualna primena "bonskih ovlašćenja" su nespojivi. U jednom momentu u prošlosti takav angažman je zaista bio potreban. Međunarodna zajednica je tada bila faktor stabilizacije BiH. Međutim, BiH sada treba da uđe u takozvanu "briselsku fazu" funkcionisanja. Iskreno se nadam da se zemlja približava toj fazi i da će odgovornost za budućnost zemlje preuzeti domaći političari i institucije, uz postepeno povlačenje predstavnika međunarodne zajednice. To bi bio krupan korak na putu ka EU.

* GLAS: Kakvi su rezultati primjene Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama između Srbije i RS?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Taj sporazum konkretizuje dosta stvari. Ostvareno je dosta dobrih rezultata u oblasti privrede, energetike i infrastrukture, ali finalni sadržaj tih veza može i mora da bude još bolji. Nismo još iskoristili maksimum.

* GLAS: Kako komentarišete primjedbe i osude tog sporazuma i uopšte političku i ekonomsku saradnju RS i Srbije koje dolaze iz Sarajeva?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Te primedbe su uglavnom subjektivne, izraz su nerazumevanja ili straha za koji nema razloga. Potpuno je prirodno da RS ima neraskidivu potrebu da sarađuje sa Srbijom i obrnuto. Ne vidim razlog zbog kojeg Srbi iz RS i Srbije ne bi trebalo da sarađuju. Međutim, Srbija je i te kako opredeljena i za jačanje privredne i parlamentarne saradnje i sa Federacijom BiH i institucijama BiH. Jačanje veza sa RS značajno može ojačati i veze Srbije i BiH. Mi ne odvajamo RS i FBiH, ali za nas je RS srce BiH i nama najbliži segment ove zemlje.

* GLAS: Kako ocjenjujete dosadašnju parlamentarnu saradnju Srbije i Republike Srpske?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Naša saradnja je formalizovana još 2006. godine, kada smo potpisali Protokol o saradnji dva parlamenta. Parlamentarna saradnja podrazumeva razmenu iskustava i jačanje veza među skupštinskim odborima i drugim telima. Postoje intenzivne veze za iniciranje pitanja u oblasti poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja, odbrane, energetike... Parlamenti treba da deluju kao stimulativni faktor na druge instance vlasti radi jačanja privrednih veza Srbije i Srpske i ubrzavanja procesa prilagođavanja zakona sa evropskim i međunarodnim propisima. Planiramo da ojačamo veze i sa parlamentima FBiH i BiH.

* GLAS: U kakvoj je trenutno poziciji Srbija kada je riječ o procesu liberalizacije viznog režima i podnošenju aplikacije za kandidatski status za članstvo u EU?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Očekujemo da do kraja godine bude ukinut vizni režim za građane Srbije. Učinili smo mnogo na ispunjavanju uslova za to. Kada je reč o aplikaciji za kandidatski status, komesar za proširenje EU Oli Ren nedavno nam je kazao da nije vreme da to učinimo u toku ove godine. Potenciraju pitanje saradnje sa Haškim tribunalom. Međutim, po mom ličnom sudu, nije problem u Srbiji, već postoje određeni problemi u EU koji se odnose ne samo na Srbiju već na celi zapadni Balkan.

* GLAS: Hrvatska i Albanija su nedavno postale članice NATO-a? U Srbiji se može čuti dosta oprečnih stavova o ovom pitanju? 

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Rane NATO bombardovanja su još jako sveže. Zato pitanju pridruženja NATO-u treba oprezno pristupiti.. Postoje određene strategije i planovi na pitanju bezbednosti, ali u ovom momentu to je osetljiva tema, jer mnogi su u Srbiji stradali od NATO bombi.

* GLAS: Postoje i mišljenja da bi od Srbije, u procesu pridruživanja NATO-u i EU, moglo da bude zatraženo da prizna nezavisnost Kosova i Metohije?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Srbija taj uslov ne može nikako prihvatiti. Kosovo i Metohija je sastavni deo teritorije Srbije. Zvaničnici Srbije učinili su mnogo da bi pitanje Kosova bilo izmešteno iz oblasti politike u polje međunarodnog prava. Čekamo mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu. Očekujemo da to mišljenje bude u skladu sa međunarodnim pravom i pravdom i u našu korist. Takođe, osnovano očekujemo da zemlje koje su priznale nezavisnost Kosova revidiraju svoje stavove. Nikada nećemo pristati na čin oduzimanja 15 odsto teritorije naše zemlje. Nema te ucene zbog koje bismo prihvatili Kosovo za suseda. U Srbiji nema dileme oko pitanja teritorijalne celovitost i suvereniteta zemlje.

* GLAS: Premijer Hrvatske Ivo Sanader nedavno je bio u posjeti Beogradu. Da li to znači da je došlo do unapređenja srpsko-hrvatskih odnosa? Koliko aktuelna tužba i kontratužba između dvije zemlje može narušiti te odnose?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Mnoga pitanja između dve zemlje su i dalje bolna i sveža. Međutim, geografska bliskost nas prosto tera da sarađujemo na svim poljima, a posebno na rešavanju pitanja izbeglih i raseljenih. Ne verujem da će EU razmišljati da je dobro da primi dve članice koje se međusobno tuže. Mislim da će to pitanje biti prepušteno Srbiji i Hrvatskoj, da još jednom razmisle kome to ide u prilog. Očekujemo nove razgovore na najvišem nivou.  

Nerealni zahtjevi

* GLAS: Kako ocjenjujete koalicione odnose vladajućih partija u Srbiji i zahtjeve opozicije za vanrednim izborima?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: U Srbiji je formirana neobična vladajuća koalicija u kojoj su se našli najljući politički protivnici iz bliske prošlosti. Niko pre nekoliko godina ne bi mogao da poveruje u koaliciju između Demokratske stranke i Socijalističke partije. Međutim, socijalna i ekonomska pitanja su brojna i to je uticalo na formiranje ove koalicije koja ipak funkcioniše. To je krhka većina. Imamo izuzetno snažnu opoziciju u parlamentu. Opozicija traži vanredne izbore kako bi došla na vlast, ali to nije realan zahtev, jer se ne bi ništa bitno promenilo. Čak dobar deo opozicije misli da to ne bi bilo mudro u trenutku kada nas pritišće finansijska kriza.

Borba protiv korupcije

* GLAS: Svjetski stručnjaci su ocijenili da je Srbija usvojila jedan od najkvalitetnijih setova antikorupcionih zakona, za razliku od zemalja iz okruženja?

ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: Zakon o oduzimanju nelegalno stečene imovine je veoma životan zakon, koji je usklađen sa međunarodnim pravom. Svi koji su imovinu stekli teškim krivičnim delima moraće da odgovaraju za to, a ta imovina će pripasti državi. Srbija je odlučna u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.