Dan sećanja na žrtve Jasenovca

Komemoracije i parastos u znak sećanja na više od 600.000 ljudi ubijenih u ustaškom logoru Jasenovac održane u Republici Srpskoj i Hrvatskoj. Polaganju venaca u Donjoj Gradini prisustvovala i delegacija Srbije na čelu s premijerom Cvetkovićem. Komemoraciji u spomen kompleksu u Jasenovcu prisustvovali predstavnici hrvatske Vlade, Sabora i predsednik Mesić.

Njegovo preosveštenstvo vladika banjalučki Jefrem služio je liturgiju za upokojene nevine žrtve jasenovačkog logora Donja Gradina u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Kozarskoj Dubici kod na najvećeg grobnog polja "Hrastovi".

Molitvu za žrtve fašističkog terora "Kadiš" služio je rabin Jevrejske zajednice u BiH Jozef Atijas, dok je molitvu za stradale Rome uputio predstavnik Romske zajednice i potpredsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković iz Beograda.

Parastosu je prethodilo polaganje cveća i venaca na spomen ploču kraj Večne vatre na grobnom polju "Topola", gde su paljene sveće za nevine žrtve jasenovačkog logora.

Vence su položili preželi jasenovački logoraši, predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić, delegacija Vlade Srpske na čelu sa premijerom Miloradom Dodikom kao i delegacija Srbije koju je predvodio premijer Mirko Cvetković.

Premijer Srbije je poručio da je Donja Gradina jedan od nacionalnih simbola stradanja, opominje nas da ne smeju nestati iz sećanja svi oni koji su izgubili živote samo zato što su bili druge nacije i druge vere.

"Zločini, neprihvatljivi civilizovanom društvu, razumu i moralu moraju biti osuđeni, ova poruka interes je svih koji žive na ovim prostorima i osnova bolje budućnosti koju bi trebalo graditi", poručio je premijer Srbije.

"Nastojmo da se borimo za istinske civilizacijske vrednosti, nastojmo da se borimo za svet u kojem neće biti zločina. Prošlost i budućnost nas obavezuju da ne dozvolimo da ikada više nasilju budu izloženi oni koji su drugačiji, ili koji drugačije misle".

Mi smo izabrali put mira na balkanskim prostorima, naglasio je Cvetković i poručio da je Srbija opredeljena da, ostvarujući svoje ciljeve, poštuje i razume druge, da osuđuje sve zločine i da niko ne nosi breme kolektivne krivice.

Liturgiji je prisustvovao veliki broju građana Republike Srpske, potomci i rodbina nastradalih, predstavnici opštine Kozorska Dubica, republičke i opštinskih boračkih organizacija, zamenik visokog predstavnika u BiH Rafi Gregorijan, predstavnici diplomatskog kora u BiH i delegacija Izraela.

Komemoracija u Hrvatskoj

Komemoracija povodom 64. godišnjice proboja logoraša iz koncentracionog logora Jasenovac održana je u kompleksu Memorijalnog muzeja Spomen područja Jasenovac u Hrvatskoj.

Prisutnima se, između ostalih, obratio predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, koji je naglasio da neće dozvoliti poricanje ustaških zločina kao ni politizovanje stradanja u Jasenovcu izjednačavanjem ustaškim zločina sa zločinima iz "domovinskog rata".

Mesić je osudio svaki zločin koji igde ikada učinjen u hrvatsko ime.

"Poslednjih nedelja svedoci smo divljanja onih koji se ne mogu pomiriti s notornim činjenicama, očigledno im približavanje kraja mog mandata daje znak da mogu da kompromituju žrtve antifašizma a ja im kažem da im to neće proći".

"Napadaju i mene lično i moju porodicu ali na to se može odgovoriti samo šutnjom. Polupriučeni istoričari, optuženici ili osuđeni za teške zločine mogu dobiti samo takav odgovor od mene kao predsednika republike jer naš Ustav podrazumeva borbu protiv fašizma", rekao je Mesić.

Okupljenima su se obratili predstavnik zarobljenika jesenovačkog logora Ankica Štefanac, predstavnici hrvatske Vlade, Hrvatskog sabora i Saveta Spomen područja Jasenovac.

Kod spomenika Kameni cvet položeni su venci, služena je molitva i održan minut ćutanja u znak sećanja na sve nevino stradale u tom logoru.

Stradalo više od pola miliona Srba

U koncentracionom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata ustaše su na svirep način ubile više od pola miliona Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 120.000 antifašista, pripadnika ostalih naroda i narodnosti. Među žrtvama Jasenovca je i više od 22.000 dece, uglavnom srpske.

Većina jasenovačkih logora bila je u jugozapadnoj Slavoniji na području Hrvatske, dok su s druge strane Save u Republici Srpskoj bila masovna stratišta, od kojih je najveće Donja Gradina na kome je skončalo više od 366.000 žrtava.

Tačan broj žrtava u Jasenovcu nije nikad utvrđen, a u u bivšoj Jugoslaviji i okolnostima politike "bratstva i jedinstva" istina o razmerama ovog genocida bila je nepoželjna.

Izveštaj državne Komisije FNRJ za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih saveznika kao i Centar "Simon Vizental" govore o tome da je u logorima Jasenovca stradalo između 600.000 i 700.000 ljudi.

Poslednja grupa žena likvidirana je u predvečerje 21. aprila, a 22. i 23. aprila deo preostalih muških zatočenika odlučio se na očajnički pokušaj proboja iz logora, koji je preživelo samo njih 118.