Bojkot konferencije UN o rasizmu

Nakon izjave iranskog predsednika Ahmadinežada da je Vlada Izraela rasistička, delegati više država napustili Konferenciju UN o rasizmu. Osam država, predvođenih Sjedinjenim Američkim Državama, bojkotuje skup zbog straha od korišćenja konferencije za rešavanje verskih sukoba i kritikovanje Izraela. EU bez jedinstvenog stava prema učešću.

Delegati više država demonstrativno su napustili konferenciju Ujedinjenih nacija o rasizmu kada je iranski predsednik Mahmud Ahmadinežad izraelsku vladu nazvao rasističkom.
Izjave Ban Ki Muna i Mahmuda Ahmadinežada
Ban Ki Mun žali zbog bojkota

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun izrazio je žaljenje zbog odluke pojedinih zemalja da bojkotuju konferenciju o rasizmu koja počinje uz učešće više od 30 zemalja.

"Duboko žalim što su neki odabrali da budu po strani. Nadam se da to neće dugo trajati", rekao je Ban.

Prema njegovoj oceni, konferencija u Ženevi je trebalo da bude nastavak one održane u Durbanu odnosno da bude u znaku "nove ere multilateralnosti" i sa "manje konfrontacija i više dijaloga, sa manje ideologije i više međusobnog razumevanja".

"Jer nijedno društvo nije otporno na rasizam, bez obzira da li je bogato ili siromašno", poručio je generalni sekretar UN.

Fenomen rasizma, rekao je Ban, može da dobije "institucionalizovani oblik, a na to nas stalno podseća holokaust", ali može da bude izražen i na manje formalan način "kao što je antisemitizam i od nedavno 'islamofobija".
Izrael "povređen i osramoćen"

Predsednik Izraela Šimon Peres saopštio je da je "duboko povređen i osramoćen" što je predsednik Irana Mahmud Ahmedinežad pozvan da govori na konferenciji UN o rasizmu u Ženevi i to baš na dan kada u Izraelu počinje obeležavanje sećanja na holokaust u Drugom svetskom ratu.

"Mora biti granica čak i neutralnosti Švajcarske. Danas je taj dan. Taj čovek će govoriti. To je izgled za budućnost", naglasio je Peres, označivši Iran "centrom mržnje, krvi i terora".

"Osećam se duboko povređenim i osramoćenim da se uoči dana komemoracije za holokaust rasistička konferencija otvara u Ženevi sa Mahmudom Ahmedinežadom kao glavnim govornikom", naveo je predsednik Izraela u saopštenju.

Peres je izrazio poštovanje prema "Sjedinjenim Američkim državama i ostalim zemljama koje su odlučile da ne prisustvuju toj sramoti i čuvaju lice humanisti i nadu za ljude koji bi želeli da vide svet bez rasizma, bez terora, bez vešanja i bez huškanja".

Izrael je pozvao svog ambasadora u Švajcarskoj na konsultacije, u znak protesta zbog konferencije UN.

Poziv ambasadora na konsultacije usledio je nepun dan nakon što se predsednik Švajcarske Hans-Rudolf Merc sastao sa iranskim kolegom Ahmedinežadom.

"Nakon Drugog svetskog rata pribegli su vojnim agresijama kako bi čitavu jednu naciju proterali iz domova, a sve pod izgovorom patnji Jevreja", rekao je Ahmadinežad na konferenciji.

Prema njegovim rečima, Jevreji su poslali migrante iz Evrope, SAD i drugih krajeva sveta kako bi uspostavili potpuno rasističku vladu u okupiranoj Palestini.

" U stvari, kao kompenzaciju za strašne posledice rasizma u Evropi, pomogli su da u Palestini na vlast dođe najokrutniji i najrepresivniji rasistički režim", istakao je Ahmadinežad.

Za Cionizam, politički nacionalni pokret Jevreja, Ahmadinežad je rekao da "personifikuje rasizam", a sledbenike pokreta optužio da "koriste ekonomske i političke resurse kako bi ućutkali protivnike".

Predstavnici država koji su napustili konferenciju najavili su da će se vratiti u salu kada iranski predsednik završi izlaganje.

Govor iranskog predsednika pozdravljen je aplauzom nekih delegacija koje su ostale u sali.

Britanski ambasador Piter Guderam, čija je država odlučila da ne pošalje predstavnika u Ženevu, smatra da "takvim sramnim antisemitskim opaskama nije mesto na konferenciji UN protiv rasizma".

Francuski ambasador Žan Batist Matei istakao je da je "šteta što Ahmadinežad konferenciju drži kao taoca", naglasivši da su učesnici spremni za ozbiljnu diskusiju.

Ženeva je domaćin četvorodnevne konferencije Ujedinjenih nacija o rasizmu, na kojoj se ocenjuje napredak u ostvarivanju ciljeva koje je postavila Svetska konferencija u borbi protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije.

Pripremu konferencije Durban II, u ženevskoj Palati nacija, obeležilo je očekivanje da će u centru pažnje biti istupanje predsednika Irana Mahmuda Ahmadinežada i odustajanje mnogih zemalja od učešća.

SAD, Izrael, Australija, Kanada, Holandija, Nemačka, Novi Zeland i Poljska bojkotuju konferenciju, objašnjavajući odluku strahom da bi konferencija mogla da bude samo teren za vršenje pritiska na rešavanje verskih i međukonfesionalnih sukoba.

Predsednik Irana jedan je od retkih koji je prihvatio poziv UN za učešće na zasedanju u Ženevi, a svojevremeno je izjavio da Izrael treba da bude "izbrisan sa mape", a holokaust nazvao "mitom".

Evropska unija nema zajednički stav prema učešću na konferenciji.

Francuska, kao i Britanija i Češka, je uputila ambasadora, ali je ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner ranije najavio da će francuski predstavnik napustiti zasedanje ukoliko predsednik Irana bude iznosio "antisemitske optužbe.

"Nećemo tolerisati nikakve ekscese, nikakve provokacije", rekao je Kušner.

Nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer pozvao je zemlje koje budu učestvovale na konferenciji da ne koriste sastanak "za druge ciljeve", najavljujući da će Berlin pratiti tok konferencije pažljivo kao posmatrač.

Poljska ističe da je Varšava uvek imala kao prioritetan cilj borbu sa pojavama rasizma i ksenofobije, ali da,"na žalost, postoji osnov za strahovanje da će konferencija biti ponovo iskorišćena, kao u Durbanu 2001. godine, kao forum za nedopustiva istupanja i postupke, koji protivreče duhu uvažavanja drugih rasa i religija".

Zapadne zemlje strahuju da bi muslimanske države mogle da istupe sa oštrom kritikom Izraela zbog ugnjetavanja Palestinaca i da iskoriste konferenciju kao svojevrstan antiizraelski sud, kao i da pokušaju da ograniče slobodu diskusije kada se povede reč o islamu.

Nastavak konferencije u Durbanu

Konferencija se održava kao nastavak prvog takvog foruma koji je održan u južnoafričkom gradu Durbanu 2001. godine i na njemu se planira razmatranje problema borbe protiv svih pojava rasizma, ksenofobije, verskih i drugih oblika diskriminacije.

Planira se razmatranje ispunjavanja Deklaracije iz Durbana i Programa aktivnosti borbe protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i drugih manifestacija netrpeljivosti povezanih sa njima.

Delegacije SAD i Izreaela su demonstrativno napustile forum u Durbanu, smatrajući da su u završnom dokumentu aktivnosti Izraela na palestinskim teritorijama okarakterisane kao rasistička politika.

Portparol Stejt departmenta Robert Vud rekao je da je završni dokument, uprkos nedavnim izmenama, i dalje neprihvatljiv za Vašington, pošto ponavlja zaključke sa foruma u Južnoj Africi.

Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Aleksandar Jakovenko izjavio je da se različit odnos zemalja prema pojavama rasizma, ksenofobije i netrpeljivosti odrazio i na njihov odnos prema konferenciji.

Prema rečima Jakovenka, zbog skandala u Danskoj, sa karikaturom proroka Muhameda, koja je povredila osećanja miliona muslimana, islamske zemlje zalažu se da završni dokument iz Ženeve uključuje odredbe koje bi osigurale uvažavanje islama.

Vrhovni komesar UN za ljudska prava Navanethem Pilej rekla je da "šokirana i duboko razočarana" odlukom pojedinih zemalja da ne učestvuju na konferenciji.

"Sve razlike mogu biti prevaziđene u dijalogu, a odustajanje od njega ne može se smatrati konstruktivnim", rekla je ona.

Nacrt završnog dokumenta iz Ženeve rađen je dugo i sa teškoćama, a prema diplomatskim izvorima, u njemu će biti konstatovan "određeni napredak" u realizaciji odluka iz Durbana.

Jevrejske organizacije pozdravljaju bojkot

Centralni savet Jevreja u Nemačkoj pozdravio je odluku vlade u Berlinu da ne učestvuje na konferenciji UN.

Nemački bojkot konferencije pozdravio je i Američki jevrejski komitet (AJC).

Generalni sekretar organizacije Dejvid Haris je ocenio da su savezna kancelarka Angela Merkel i šef diplomatije Štajnmajer ovim gestom "potvrdili izuzetno prijateljstvo Nemačke prema Izraelu".

Potpredsednik Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj Diter Grauman pozitivno je ocenio nemačku odluku navodeći da je konferencija "ionako samo propagandni šou za fanatične izraelomrsce".

Grauman je dodao i da je "sramota" što EU u vezi sa učešćem na konferenciji nije donela jedinstven stav.

Nemačka opoziciona Levica je bojkot, koji predstavlja prvi izostanak Nemačke sa jedne konferencije UN, nazvala "medveđom uslugom koju je zemlja učinila borbi protiv rasizma i antisemitizma".

No, odluku je oštro kritikovao i spoljnopolitički stručnjak vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Angele Merkel, Vili Vimer.

Ocenjujući da odluka "ne pokazuje baš mudrost nemačke spoljne politike" Vimer je rekao da se odluka o učešću na konferenciji UN "ne može donositi zavisno od toga da li nam neki od govornika odgovara ili ne".