Stala stanogradnja

Prodaja građevinskog materijala je prepolovljena. Odlaže se gradnja novih stambenih objekata. Banke ne smanjuju kamate na stambene kredite, a država ne obezbeđuje uslove da se grade jeftiniji stanovi. Cene nekretnina se još drže.

Da je građevinarstvo ozbiljno pogođeno krizom, pokazuju podaci da je prodaja građevinskog materijala prepolovljena, a odlaže se gradnja novih stambenih objekata. Agenti za nekretnine smatraju da bi cene stanova pale, a investitori i dalje gradili stanove, ukoliko se banke odreknu velikih marži na kamate.
Izjave Budimira Jovanovića i Milosava Teogilovića

Umesto što je do sada omogućavala da gradnja stanova bude izvor lake i brze zarade, obezbeđivanjem uslova da se stanovi grade po realnoj ceni, država bi mogla da spasi građevinsku industriju.

Domaći proizvođači građevinskog materijala tvrde da ukoliko ekonomska kriza potraje u sledeće dve godine, mnoga preduzeća iz ove oblasti neće opstati.

U nekim firmama velike količine građevinskog materijala nemaju kupce. Tako je i sa zrenjaninskim proizvođačem opeke "Neimar".

"Danas se to još izraženije može primetiti s obzirom da je pad prodaje za prva tri meseca ove godine u odnosu na prva tri meseca prošle godine 50 odsto", kaže Budimir Jovanović iz "Neimara".

U sličnoj situaciji našli su se i investitori, koji pokušavaju da završe započete objekte, i vrate nazad uloženi novac. O novim ulaganjima u izgradnju stanova za sada i ne razmišljaju jer, kako kažu, ne žele da ulaze u dugove.

Milivoje Teodorović iz zrenjaninskog "Evrodomus" kaže da oni žele da završe stanove za dva meseca, i da će onda odlučiti "da li će uopšte uticati na cenu". Za sada ona je 1.000 evra po kvadratu.

Agenti za nekretnine smatraju da bi cene stanova pale u Srbiji, a investitori i dalje gradili stanove, ukoliko se banke odreknu velikih marži na kamate.

Milosav Teogilović iz agencije za nekretnine smatra da bi država trebalo da ograniči banke da se odreknu ekstremno velikih marži u ovim teškim vremenima.

Banke ne smanjuju kamate

Banke zbog povećanog rizika za ulaganja u našu zemlju ne smanjuju kamate na stambene kredite, cene stanova su pale, ali kupovna moć još više.

Za bankare, smanjeno interesovanje građana za stambene kredite nije zbog visokih kamata, već psihološki momenat od gubitka posla, i nemogućnosti vraćanja kredita, ali i kretanje kursa evra koje ne zavisi od njih.

Mirjana Garapić Zakanji iz Prokredit banke kaže da su obavezne rezereve, koje banke drže kod NBS za koje ne plaća kamate, izuzetno visoke.

"Mi kao banke možemo da molimo NBS da izađe sa nekim svojim merama kako bi se smanjila ta obaveza i kako bi banke zaista mogle da smanje kamarnu stopu za kredite", kaže Mirjana Garapić Zakanji.

Najavljeno novo oporezivanje stanova, po tržišnoj vrednosti, već od leta bi moglo da dovede do smanjenja cena za 20 odsto.

Kad zidari ne rade niko nema para, a zastoj u gradnji stanova nadležni moraju da spreče, jer je to sada jedan od najunosnijih poslova u Srbiji, kažu u Privrednoj komori Srbiji.

"Investitori koji su digli kredite kod banaka, a drže gotove stanove moraće da skinu cenu tih stanova jer je kapital s kojim su ušli u izgradnju jako skup i oni nemaju više prostora da drže stanove sa ovakvim opterećenjem kamata, kaže Goran Rodić iz PKS.

Stanogradnja se može izvući iz krize i direktnom saradnjom banaka i građevinskih firmi, ali i uz pomoć države. Na taj način smanjile bi se i cene stanova, koje su u Srbiji trenutno nerealno visoke.

Možda bi za to Hrvatska mogla da bude primer, jer su Hrvati udružili snage na nivou Vlade, gradova, banaka i samih građana i uspeli da snize cenu kvadrata.