Sit gladnome ne veruje

Većina vlada i kompanija u svetu, zbog toga što ne mogu da ostvare planove zacrtane prošle godine, u poslednje vreme nanovo planiraju budžete. Dok su, zbog ekonomske krize, prihodi mnogima drastično smanjeni, pojedine banke u Srbiji uopšte ne razmišljaju o smanjenju profita to jest o snižavanju kamata na već odobrene kredite. Trenutna situacija na svetskom tržištu im to itekako omogućava.

Nema besplatnog ručka niti jeftinog kredita. Ali u trenutku kada libor i euribor, po kojima se inače banke zadužuju u inostranstvu, padaju - za očekivati je da se i kamate na kredite građana koji su već odobreni smanjuju. Ta logika ne važi za sve banke u Srbiji.
Izjava Gordane Novaković

Među onima koji su se u to uverili je i Gordana Novaković iz Beograda koja vraća stambeni kredit. U poslednje vreme, kaže, na svojoj rati osim promene kursa i te kako oseća promenu poslovne politike banke kod koje se zadužila pre godinu i po dana.

Gordana je uzela kredit na 25 godina u švajcarskim francima. Septembra prošle godine njena rata  je bila 16 i po hiljada dinara, dok je zbog skoka švajcarca krajem marta ove godine za otplatu kredita morala da izdvoji 21 i po hiljadu.

"Ono što je usledilo kao neprijatno iznenađenje na sve to jeste da sam pre mesec dana dobila obaveštenje da se povećava i kamata, pa će mi od narednog meseca rata biti za dodatne 2 i po hiljade dinara veća", kaže Gordana.

Rizik utiče na kamate

U Udruženju banaka objašnjavaju da na kamatne stope, osim libora ili euribora, utiču marža banke i dodatak na rizik zemlje, koji se u poslednjih nekoliko meseci naglo povećao. Zbog toga jeste logično što poskupljuju novoodobreni krediti, ali za stare se banka već zadužila pod određenim uslovima.

"Da, ali plaća te rate pod uslovima koji danas postoje. Kao kad se građani zadužuju kod banaka, pa imaju u ugovoru predviđenu tu okolnost da će se ako dođe do promene kamatnih stopa ili do promene kursa to odraziti na njegov mesečni anuitet. Iste obaveze banke imaju prema poveriocima, bankama kod kojih se zadužuju u inostranstvu", objašnjava Veroljub Dugalić iz Udruženja banaka.

Povećanje kamata na ranije odobrene kredite, u trenutku kada one na međubankarskom tržištu padaju, možda nije fer, kažu u Narodnoj banici Srbije. Podsećaju da ako je ugovorom precizirano da banka može da menja uslove pod kojima je dala kredit kada proceni da je došlo do promena na tržištu, to znači da ste prihvatili njena pravila igre. Bez obzira da li je kriza ili ne.

"Ja se slažem sa vama da svako treba da se preispita i da bi svako trebalo da se ponaša kao socijalno odgovorno lice ili institucija. Međutim, lično mislim da preporuke Narodne banke ne mogu ili ne bi uticale na socijalnu odgovornost i socijalno ponašanje banaka. A što se njih tiče - tržište će to samo prepoznati i na određeni način reagovati", kaže viceguverner NBS Mira Erić Jović.

Prednosti i mane zaduživanja u "švajcarcima"

Da je na pojedine preporuke tržište već reagovalo, pokazuju podaci NBS po kojima većina banaka ili nije menjala kamatne stope na već odobrene kredite ili ih je smanjila. Takođe, zbog povećanog rizika, mnoge banke su još pre nekoliko meseci prestale da odobravaju stambene kredite u švajcarskim francima. Oni koji to nisu smatraju da bi građanima trebalo ponuditi sve mogućnosti i precizno objasniti i prednosti i mane zaduživanja u "švajcarcima" i evrima.

"Švajcarski franak nije rizičniji od evra, ni na koji način. Rizičniji je u tome što ga manje poznajete. Mi smo zemlja orjentisana na EU, ekonomski zavisna od evra, pa je prirodnije uzeti kredit u valuti koja je poznata, gde se osećate kao kod kuće", objašnjava Nebojša Đorđević iz Alfa banke.

Zbog toga je svima omogućeno da svoje dugove u švajcarcima prebace u evre. Ipak, pre donošenje te odluke, kažu stručnjaci, treba dobro razmisliti da li je to isplativije. Za sada je jedino sigurno da kurs obe valute raste, a da će plate u najboljem slučaju ostati iste. To bi moglo da dovede u pitanje otplatu kredita mnogih građana.

"Prosto ne verujem da banka ima ideju da ja za 3, 6, 12 meseci kažem banci 'uzmite moj stan'. Ako je to ideja banke, onda nije pametno pošto će doći u situaciju da im ne znam 100 hiljada ljudi vrati stanove, koje će teško moći da prodaju. Mislim da bi morala da postoji mogućnost da se te kamate, bar u ovom momentu kada je situacija nepovoljna, ne menjaju", smatra Gordana.

Međutim, kako su banke po definiciji profitabilna preduzeća, teško je očekivati da makar i na kratko promene način poslovanja.

"Pare kojima banke raspolažu, to nisu pare banaka, to su pare njihovih klijenata, pa one teško mogu da pokažu tu neku vrstu solidarnosti, pa da se odriču tih prihoda, kamata, jer na taj način ugorožavaju poziciju klijenta čije se pare nalaze u tim bankama", kaže Dugalić.

Upravo će novac štediša biti izložen riziku, ako dužnici ne budu mogli da izmiruju svoje obaveze, a banka ne pristane da smanji svoju zaradu.

"Banka koja je klijentima odobrila koliko mogu da vrate, nema čega da se plaši. Ukoliko okolnosti krenu naniže tu smo da rešimo te probleme. U ovom trenutku govoriti unapred da će biti bilo šta loše to nije objektivno, nije realno i nije poželjno", objašnjava Đorđević.

Opasnost od porasta broja nenaplativih kredita

Ipak, ne treba zaboraviti da je zbog skoka evra i "švajcarca" rata kod mnogih dužnika već prešla zakonom dozvoljenih 50 odsto primanja, što može povećati broj nenaplativih kredita.

"Normalno je da će svaka banka pokušati da se naplati koliko može. Logično bi bilo očekivati da ponudi refinansiranje ili reprogramiranje. Druga je stvar da li će to biti jeftinije za klijenta kad se završi otplata čitavog kredita ili neće. U takvim trenutcima pitanje da li vi to kao klijent možete da podnesete i da li vam to olakšava trenutnu situaciju", kaže viceguvernerka NBS.

U situaciji kada mnoge firme drastično spuštaju cene svojih proizvoda i usluga da bi opstale i svele gubitke na minimum, ne čini se logičnim da jedino banke u Srbiji ostvare profit koji su planirale pre krize.

Zbog toga što im banke ne spuštaju kamate na kredite s deviznom klauzulom, u Poljskoj hiljade kreditno zaduženih građana protestuju. Istina, za sada samo na internet forumima, ali državni organi ipak proveravaju kreditne ugovore u nekim bankama.

U susednoj Hrvatskoj raste broj građana koji ne mogu da izmiruju kreditne obaveze, pa tamošnje Udruženje banaka već razmatra neke olakšice. Od spuštanja kamata, preko reprogramiranja dugova do zamrzavanja kredita onima koji su upali u finansijske teškoće. Procenjuje se da bi u toj zemlji do kraja godine 26.000 stanova moglo da ode na doboš.

U Srbiji za sada niko još ne pravi takve procene. Kad počne, moglo bi da bude kasno.