Rusija dozvoljava uvoz samo srpske svinjetine iz čitave Evrope

Iako se srbska javnost odavno ubeđuje da jedino orijentacija na Evropsku uniju garantuje uzdizanje domaće ekonomije, neke činjenice govore drugačije, i to konkretno u vezi svinjogojstva, koje za Srbiju ima tradicionalno veliki značaj još od vremena Kneza Miloša. Najjednostavnije rečeno – u Evropi je zabranjen uvoz svinjetine iz Srbije, a Rusija sasvim suprotno – iz čitave Evrope dozvoljava uvoz jedino srpske svinjetine. Da li već taj podatak dovoljno govori sam za sebe?

Ako kod nekoga i dalje postoje neke nedoumice, onda će verovatno biti korisno da se upozna sa ovim činjenicama. Naime, dok s jedne strane Evropska unija već dugi niz godina zabranjuje uvoz svinjetine iz Srbije zbog navodne svinjske kuge, bez obzira na podatak da je ta stočna bolest odavno iskorenjena, pa zato Brisel ne dozvoljava čak ni transport srpske svinjetine preko svoje teritorije, zbog čega srbski izvoz mora da ide zaobilaznim putem preko luke u Baru - dotle su vrata ruskog tržišta širom otvorena za svinjetinu iz Srbije. Štaviše, Srbija je u ovom trenutku jedina zemlja u Evropi koja sme da izvozi tu vrstu mesa u Rusku Federaciju, ali i na tržišta Belorusije i Kazahstana, odnosno na prostor čitavog Evroazijskog ekonomskog saveza u nastajanju.

Radi se o tome da je Rusija još početkom ove godine zabranila uvoz svinjskog mesa iz Evropske unije, od koje je do tada kupovala svinjetine u vrednosti od 1,4 milijarde evra na godišnjem nivou, a od marta je zabranila i uvoz američke svinjetine, tako da je Srbija trenutno jedina evropska zemlja koja sme da izvozi svinjsko meso u Rusiju. Drugim rečima, to znači da je Rusija omogućila Srbiji da razvije svoje stočarstvo do neslućenih razmera, te da izveze na njeno tržište bukvalno onoliko mesa koliko je u stanju da proizvede. Međutim, kako smo nedavno videli, umesto da se ta šansa maksimalno iskoristi – dogodio se skandal sa nekvalitetnim mesom iz Srbije, kao i sa nedozvoljenim švercovanjem iz Evropske unije, kao da je nekome bilo u interesu da se zaustavi izvoz srpske svinjetine na to tržište od oko 200 miliona potrošača. Pa ipak, na svu sreću, nakon direktnih razgovora državnih institucija iz obe zemlje, dogovoreno je da se i pored svih nepravilnosti, i dalje dozvoli nesmetan izvoz srbskog mesa u Rusiju, a takođe i u zemlje okupljene oko nje u Carinskom savezu.

Dakle, s obzirom da na ruskom tržištu postoji potražnja za čak sedam miliona svinja godišnje, a Rusija ih više ne uvozi sa Zapada, to nesumnjivo predstavlja jedinstvenu priliku da se u Srbiji iz temelja obnovi stočna proizvodnja i zaposli nova radna snaga, i to utoliko više što Rusi plaćaju unapred, a poseban interes pokazuju upravo za stočno meso sa malih seoskih gazdinstava na kojima se ne koristi genetski modifikovana hrana u ishrani krmača, nego isključivo prirodna stočna hrana.

I naposletku, da li postoji još neka dilema oko toga na kojoj strani se nalazi budućnost srbskog stočarstva – u Evropskoj uniji u kojoj su svinje iz Srbije zabranjene, i štaviše, preko nje ne mogu čak ni da se transportuju, ili na istočnom tržištu gde Srbija, barem teoretski, može da proda svinjetinu u vrednosti od milijardu i po dolara? Dakle, mogućnosti postoje. Potrebna je samo još dobra volja da bi se srbsko svinjogojstvo podiglo na noge, i to ne čekajući na Godoa iz Brisela.

Ratko Paić,