Ruske nuklearne elektrane: princip pouzdanosti

Prva nuklearna elektrana na svetu, puštena je u rad u SSSR. Rusija, kao naslednica Sovjetskog saveza, ne samo da čuva jedinstvene tehnologije, već i nastavlja da ih razvija, konstruišući neke od najbezbednijih reaktora na svetu.

Sada u Rusiji radi 10 nuklearnih elektrana. One proizvode oko 16% električne struje u opštem eletronskom balansu Rusije. Grade se i nove elektrane: Novovoronežskaja, Lenjingradska, Baltijska. Nuklearna industrija se aktivno razvija i to je razumljivo, jer je veoma teško naći alternativu nuklarnoj energetici, a može se čak reći da je tako nešto čak i nemoguće.

Zelene tehnologije ne mogu da obezbede isporuke energije u neophodnim količinama bez prekida. Po prognozama eksperata, zalihe prirodnog gasa mogu da služe još najviše 40-50 godina, a nafte i kamenog uglja će biti dovoljno u narednih 70 godina. Jasno je da je razvoj nuklarne energetike najperspektivniji put, uveren je profesor MIFI, direktor Međunarodnog centra nuklearnog obrazovanja Viktor Mugorov:

- Potreba za energensima će se povećati za 3 do 5 puta, i to najpre u u zemljama u razvoju. Ako se uzmu u obzir mogućnosti energetskih resursa od vetra do otpada organskog porekla, uglja, nafte i nuklearne energije, onda postaje jasno da sve ostale metode, osim nuklearne ne mogu da pokriju potrebe i onda nastaje deficit od 20%. Jedini izvor sa neiskorišćenim potencijalom to je nuklearna energija.

Sada se potencijal atomske energije ne koristi u potpunosti: po raznim ocenama iz ukupnog obima uranskog goriva koristi se ne više od 5%. A izvori sirovina mogu da obezbede nuklearkama da rade još hiljadu godina.

Time se i objašnjva interesovanje za atomsku energiju u čitavom svetu. Države koje tek sad razvijaju nuklernu energiju, obraćaju se Rusima i mole pomoć u vezi sa njihovim višedecenijskim iskustvom. Ruske nuklearke se grade u Indiji, Kini, Belorusiji, Iranu, Turskoj. Ruske nuklerne elektrane su dokazale svoju pouzdanost tokom niza godina rada bez prekida. Glavni princip reaktora koji omogućavaju pouzdanost je samozaštita. Konstrukcija reaktora je takva da u slučaju povećanja toka neutrona, nema lančane reakcije. Automatsko povećanje temperature povećava i sadržaj pare i to dovodi do povećanja apsorpcije neutrona.

Osim toga, u slučaju pregrevanja, ruske nuklearke mogu da se nose sa tom situacijom i bez spoljnih izvora vode, odvodeći toplotu direktno u vazduh. Za hlađenje, na eletranama uvek ima dovoljno zaliha vode. Vodeni ciklus, jedan je od jačih strana ruskih nuklearki, smatra direktor Instituta strateškog planiranja i prognoze Aleksandar Gusev:

- Za funkcionisanje nuklarnih objekata neophodne su dovoljne količine vode u toku procesa. To je ozbiljan način da se hladi reaktor. Koristeći veće količine vode mi dozovoljavamo da se snizi temperautra koja raste tokom procesa nuklearnog ciklusa. Sa druge strane, izučavanje gradnje nuklearnih reaktora se sada produbljuje. Zato su oni i bezbedniji. Oni predstavljaju opasnost u svetlu određene specifike čitave tehnologije. Ali, bezbednost je omogućena time što se koriste procesi sa vodom i uranjanje rektora pod zemlju na nivo 25-30 metara.

Osim toga, ruski projektanti su izvukli pouke iz tragedije koja je zadesila japansku Fukušimu, izgrađenu na seizmički opasnom terenu. Takav sticaj prirodnih kataklizmi koje su izazvale havariju na japanskom ostrvu, u Rusiji nisu toliko moguće. Pred početak izgradnje vrše se tačni proračuni nivoa seizmičke aktivnosti svakog dela zemljišta, i onda se na osnovu toga projektuje i sama kontrukcija elektrane.

Posle černobilske havarije počelo se sa modernizacijom sistema bezbednosti, komentariše viši naučni saradnik Centra međunarodne bezbednosti IMEMO RAN, koordinator programa neširenja nuklearnog arsenala, Pjotr Topičkanov:

- Naš nivo bezbednosti uključuje složeni sistem, kao i zalihe, ojačane konstrukcije, ojačanje u slučaju havarije. Sve ove mere su bile sprovedene kao rezultat decenije rada nad sagledavanjem mogućih opasnosti, uključujući terorističke, one prirodnog karkatera i slične. Zato se one smatraju bezbednijim.

Ocena i nadzor bezbednosti nuklearnih objekata u Rusiji se konstantno sprovodi. Osim toga, povećava se i broj obučenog kadra koji bi mogao da reaguje u slučaju nesreće. Sve se ovo postiže zahvaljujući aktivnoj razmeni iskustava među državama koje razvijaju atomsku energiju.

Marija Baljabina,