Neobična jezera i reke

Navikli smo da mislimo da je voda izvor života. Ali nije uvek tako. I na Zemlji ima mnoštvo dokaza za to. Evo, na primer, četiri najsmrtonosnijih reka i jezera u kojima se ne treba kupati ovog leta.

Ako za vreme odmora poželite neponovljiv južni kolorit, vrelo sunce i prizore, bez sumnje treba otići u Španiju. Ipak upravo tamo, u visokim andaluzijskim planinama Sjera-Morena, protiče bakarnocrvena reka Rio Tinto, koju lokalno stanovništvo ne bez osnove naziva ”mrtvom”. Zašto je tako? Radi se o tome što su u ovim krajevima još od davnih vremena vađeni skupoceni metali. Drevni stanovnici Iberijskog poluostrva još u 3. milenijumu pre naše ere počeli su ovde iskopavanja zlata, srebra, bakra i gvožđa. Zbog tako dugotrajnog ”korišćenja” okolnih nalazišta, Rio Tinto od kristalno čiste planinske reke pretvorio se u kiselu crvenu kloaku, čije vode po kiselosti liče na nešto srednje između vinskog sirćeta i koncentrisanog limunovog soka. Kao mesto za pecanje Rio Tinto odgovara isto tako ”odlično” kao i Jezero Smrti na Siciliji.



Sicilijansko Jezero Smrti smatra se jednim od najotrovnijih i najopasnijih na Zemlji. Njegov hemijski sastav sadrži rekordnu količinu sumporne kiseline koja stalno stiže u njega iz dva podzemna izvora na dnu. Jezero je lokalna znamenitost. Posebno su popularne kod turista priče o sicilijanskog mafiji koja je bukvalno našla način da krije dokaze u vodu, oslobađajući se tela svojih žrtava bacanjem u jezero. Da li je tako ili nije, teško je reći. U svakom slučaju jaka kiselina jezera razjeda sve što u njega dospe. Zato ni životinja, ni ptica, razume se ni riba u tim mestima nema.


Isto tako nema ih ni u okolini Mastiljavog jezera koje se nalazi nedaleko od grada Sidi-bel-Abes u Alžiru. To je jedno od najneobičnijih jezera na svetu, jer ono se ni više ni manje sastoji od pravog pravcatog mastila, koje se s uspehom prodaje kako na Bliskom Istoku, tako i u Evropi. Vekovima oko ovog jezera su kolale razne legende. Na primer, o dva blizanca koja su u detinjstvu razdvojili roditelji. Jedan je ostao sa ocem, a drugi sa majkom. Braća su tako žalila jedan za drugim, da se Bog smilovao nad njima, naučio ih da čitaju i pišu, a kako njihova pisma nikada ne bi prestala da stižu, napunio je jezero pored kojeg su živeli mastilom. Da ostavimo legende po strani, ali naučnici zaista dugo nisu mogli da shvate uzrok formiranja mastila. Kako se ispostavilo sasvim nedavno, radi se o hemijskom sastavu reka koje se ulivaju u jezero. Jedna sadrži neverovatnu količinu gvožša, a druga organska jedinjenja, tako da se u njihovoj kombinaciji dobija prvoklasna tečnost za pisanje.



Legendarna Meduza Gorgona koja je prema predanjima posedovala sposobnost da pretvara sve u kamen, nesumnjivo bi ocenila afričko jezero Natron koje se nalazi na granici između Kenije i Tanzanije. To je jedna od najneobčnijih vodenih akumulacija na Zemlji, poznata kao ”kameno jezero”. Radi se o tome što zahvaljujući hipertrofiranoj baznoj sredini vode (9,5 - 11 pH), prosečnoj temperaturi od 60 stepeni Celzijusa i relativnoj plitkosti (najdublje mesto jedva dostiže tri metra), stvaraju se jedinstveni uslovi da se u kamen pretvori sve što u njega dospe.



Zato se životinje trude da zaobilaze to mesto, ali ako im se desi da urone u krvavo-crvene vode Natrona, čeka ih nagla, ali pri tome vrlo mučna smrt. Njihova tela se pokrivaju slojem minerala koji postepeno prelaze u čvrsto stanje i pretvaraju ostatke u kamen. Ipak zanimljivo je čuti da nije za sve ovo bazno jezero smrtonosno. Hiljadama godina u jezeru Natron uspešno živi i razmnožava se riba pod nazivom bazna tilapija kojoj nije strašan kritični nivo pH vrednosti iz jezera.

Aljona Rakitina,