Prvi dom civilne nuklearne energetike

Pre 60 godina počela je da radi prva u svetu nuklearna centrala — 26. juna 1954. godine bio je pokrenut reaktor Obnjinske nuklearne centrale (40 kilometara jugozapadno od Moskve). SSSR je postao pionir svetske nuklearne energetike.

Ideja da se nuklearna energetika iskoristi lebdela je u vazduhu još s početka 20. veka. Izvesno vreme posle otkrivanja pojave radioaktivnosti, naučni svet je spoznao kakva energija se krije u jezgru atoma. Energija koja nekoliko puta premašuje obime dobijene iz prvobitnog organskog goriva — nafte, gasa i uglja. Naučnici iz Rusije, Evrope i SAD smatrali su da će nuklearna energija promeniti život čovečanstva. Nastupiće ”zlatni vek” naše civilizacije, ali, kao i mnogo čemu drugom, razvoj nuklearne energetike tada je omeo drugi svetski rat, ističe direktor Međunarodnog centra za nuklearno obrazovanje Viktor Murogov:

- Naučnici na čelu sa Anštjnom su se obratili Ruzveltu sa tim da hitno treba praviti nuklearno oružje, pošto se u nacističkoj Nemačkoj takvi radovi već vode. I započeo je buran razvoj vojne primene nuklearne energije. Bili su napravljeni nuklerni reaktori za proizvodnju plutonijuma za nuklearnu podvodnu flotu.



Pojava nuklearnog naoružanja krajem drugog svetskog rata iz korena je promenila pravac razvoja nuklearne energetike. Čak reaktor prve u svetu industrijske nuklearne centrale u Obnjinsku AM-1 imao je dve šifre u nazivu: u otvorenoj štampi su ga nazivali ”Atom mirni” (civilni), dok se među stručnjacima nazivao ”Atom morski”. U prvo vreme Obnjinska nuklearna centrala pored izrade električne energije imala je još jednu strogo vojnu namenu — ona je bila trening poligon za operatere nuklearnih energetskih uređaja na podmornicama. Uopšte 50-ih godina prošlog veka naučnici su videli nuklearne centrale budućnosti prilično neobično, dodaje Viktor Murogov:

- Predviđalo se da će takvim centralama biti potreban dimnjak, one će biti malih dimenzija, a gorivo će jednom godišnje dovoziti automobil. Naučnici su pretpostavljali da će one moći da se grade ispod zemlje, centrale će biti nepovredive u slučaju rata i u svakom slučaju će nagomilavati plutonijum za naoružanje.

Kada se opasnost od nuklearnog rata povukla, Obnjinska nuklearna centrala je promenila svoje zadatke. Od trening poligona za podmorničare, ona se pretvorila u naučnu laboratoriju koja je dala domaćoj nauci mnoštvo neprocenjivih praktičnih znanja, podsetio je savetnik direktora Kurčatovskog instituta Andrej Gagarinski:

- Trebalo je rešavati problem postojanosti nuklearnog goriva, kako bi ono moglo da radi u dugom vremenskom periodu, problem pouzdanosti reaktora u kojima se energija atoma pretvara u toplotu. Sve to se uvežbavalo u raznim stadijumima i kasnije je ušlo u razne konstrukcije. Reaktori koji su se gradili posle pokretanja nuklearne centrale u Obnjinsku ličili su na njen reaktor. Zatim su počeli da se pojavljuju savremeniji reaktori, ali ideje prve centrale su razvijene u svim pravcima, ona je dala ogromno iskustvo usavršavanja raznih elemenata nuklearne energetike.

Obnjinska nuklearna centrala je služila nauci i energetici 48 godina. 2002. godine, 29. aprila, njen reaktor je bio zaustavljen. Danas je centrala memorijalni muzej nuklearne energetike Rusije. I ako su ranije na njenu teritoriju mogle da dospeju samo zvanične delegacije, danas svako može da obiđe mesto koje je prvo u svetu bilo dom civilne nuklearne energetike.

Grigorij Milenjin,