Fakulteti ne žele da smanjuju školarine

Fakulteti ne žele da smanjuju školarine
Ukoliko Vlada Srbije ostane pri stavu da ne dozvoli poskupljenje školarine za samofinansirajuće studente, biće to, kako kažu dekani, udarac za visokoškolske ustanove. Na većini fakulteta kažu da su zbog skoka evra cene studija i sa poskupljenjem zapravo jeftinije od prošlogodišnjih i da bi oni rado izašli u susret ovom zahtevu. Uslov je da država počne uredno da izmiruje svoje obaveze pošto već tri meseca gotovo da ne dobijaju ništa.

Posle najava koje su se prethodnih dana mogle čuti iz Vlade da neće dozvoliti poskupljenje školarine za studente, na fakultetima kažu da su spremni da razmotre ovu preporuku.

- Nismo dobili ništa zvanično, ali smo čuli najavu da bi mogli da nam zabrane menjanje školarine. Mi smo početkom godine, kada smo sumirali troškove i pravili obračune, odlučili da školarinu povećamo za samo 5.000 dinara. To je zaista minimalan porast kada se uzme u obzir inflacija i rast evra. Ipak, spremni smo i da ovu odluku razmotrimo. Razgovaraćemo sa predstavnicima Studentskog parlamenta i videti da li ima mesta za obaranje cene. Podsetio bih da od školarina mi ne isplaćujemo zarade profesorima i da smo u poslednje tri godine u uređenje fakulteta uložili 70 miliona dinara, zatim razna plaćanja oko akreditacije kao i druge potrebe - kaže za „Blic“ Dragiša Potić, menadžer za odnose sa javnošću na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Potić podseća da država još nije ispunila obavezu preuzetu u novembru 2008. godine da će snositi troškove školovanja za studente koji su ostvarili više od 42, a manje od 60 ESP bodova.

Visokoškolske ustanove tvrde da su se plaćanja iz Ministarstva nauke i obrazovanja od početka godine proredila i da ispada da se u potpunosti izdržavaju od sopstvenih prihoda.

- Mi nismo mišljenje Vlade ni tražili i nisam siguran da li oni nama tako nešto mogu da zabrane. Oni možda mogu da daju preporuku, ali onda bi trebalo i da izmire obaveze prema nama. Evo, od početka godine primamo samo 60 odsto sredstava koja su namenjena za materijalne troškove. Ne znam da li treba da pominjem da je i ono što smo ranije dobijali pokrivalo samo petinu stvarnih potreba. Doneli smo odluku da povećamo školarinu samo za 10 odsto što je ispod rasta cena na malo - ističe Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Razočaranje stavom nadležnih ne kriju ni na ostalim fakultetima. Uz obaveze koje im nameće uvođenje Bolonjske deklaracije, proces akreditacije, najave da će morati 40 odsto sopstvenih sredstava da uplaćuju u budžet, ovo bi bila, kažu, „samo još jedna pogrešna mera u nizu“.

- Mi tri godine od države nismo dobili ni dinara. Kompletnu rekonstrukciju smo odradili novcem od školarina i iz sopstvenih sredstava. Klimatizovali smo sve slušaonice, zamenili laminat, sredili sanitarne čvorove i unapredili smo nastavu. Organizujemo besplatnu pripremnu nastavu, a sve to košta. Poskupeli smo školarinu 10.000 dinara i sad je 60.000 - objašnjava Dragan Spasić, dekan Fakulteta za zaštitu na radu u Nišu.

Uprkos mišljenju većine da se pare od školarina troše za zarade zaposlenih, na fakultetima to demantuju. Oni kažu da najveći deo novca koji se uzima na ime školarina odlazi na održavanje zgrade i unapređenje nastave, a samo manji deo odlazi u „džep“ profesora. Budući da se trećina studenata ne finansira o trošku budžeta i da je obim nastave samim tim uvećan, logično je, tvrde dekani, da se jednim delom finansiraju i plate osoblja.

Treba da pojeftine
- Ministar prosvete Žarko Obradović je u sastancima sa studentima više puta napominjao da ne odobrava povećanje školarina za školsku 2009/10. godinu. Studije za samofinansirajuće studente morale bi da ostanu na istom nivou, pa čak i da pojeftine. U uslovima ekonomske krize, kada Vlada donosi mere štednje, ovaj stav je potpuno opravdan. Čak iako neki fakulteti smatraju da imaju razlog za poskupljenje, u uslovima kada celo društvo trpi, taj zahtev je neopravdan - ističu u Ministarstvu prosvete.