Da li će ekonomska kriza raspršiti san o jedinstvenoj Evropi

Znaci pucanja jedinstvenog evropskog tržišta sve su vidljiviji s produbljivanjem svetske ekonomske krize, jačanjem protekcionizma i sve većim brojem nezaposlenih

 

Svetski lideri su na samitu G20 u Londonu odobrili 1,1 biliona dolara za borbu protiv svetske ekonomske krize, od kojih bi 750 milijardi dolara dobio Međunarodni monetarni fond, 100 milijardi međunarodne banke za pozajmice najsiromašnijim zemljama, a 250 milijardi dolara namenjeno je povećanju svetske trgovine.

Jedna od glavnih tema samita bio je protekcionizam, a predsednik Svetske banke Robert Zelik smatra da je suočavanje sa ovim izazovom „prvi korak" koji zemlje G20 moraju da naprave da bi sprečile društvene i humanitarne krize u zemljama u razvoju.

„Postoji stvarna opasnost od protekcionizma u Evropi, bilo da je prikriven ili otvoren", izajvio je vođa istraživanja u Erste banci u Beču Rainer Minz, a posledice takve državne politike osetiće se i van Evrope. Ekonomski oporavak Evropske unije od suštinske je važnosti za SAD, čak i ako one uspeju da ožive svoju ekonomiju. Evropa je najveće tržište za američke gigante, kao što su kompanije „Dženeral ilektrik" i „Boing".

Potezi evropskih vlada, kao što su državna zaštita francuskih radnika u auto-industriji na račun njihovih kolega u francuskim fabrikama u drugim državama Evrope, ili državne pomoći bankama, potkopavaju san o jedinstvenom evropskom tržištu.

Generalni direktor Međunarodnog monetarnog fonda Dominik Stros-Kan smatra da se sada suočavamo sa novom vrstom protekcionizma nego što je bio za vreme finansijske krize i trgovinskih ratova tridesetih godina koji su doveli do Velike depresije.

Potencijalno najveće žrtve krize su nove članice EU, Poljska, Češka, Slovačka i Slovenija. Te države izgradile su svoju ekonomiju na pristupu tržištima zapadne Evrope i uz pomoć stranih investicija. „Najbolji učenici u razredu", kako ih je Stros-Kan nazvao, razvili su se veoma brzo, ali su postali zavisni od priliva stranog kapitala.

Najveći udeo u ukupnom društvenom proizvodu Slovačke ima izvoz. Slovačka je članica EU od 2004. godine, a 1. januara ove godine usvojila je evro kao nacionalnu valutu. U njoj svoje fabrike imaju Folksvagen, Pežo Sitroen i Kia, a više od 98 odsto automobila koji se proizvedu u Slovačkoj prodaju se na stranom tržištu.

Uobičajne trgovinske barijere su poznate pretnje za zemlje kao što je Slovačka, ali finansijski protekcionizam je mnogo veći izazov.

Mnoge banke u centralnoj i istočnoj Evropi, koje poseduju austrijske i italijanske institucije, dobijaju pomoć države u kojoj se nalaze. Ukoliko pozajmljivanje ostane na lokalnom nivou Stros-Kan strahuje da će krajnji rezultat takve politike biti ozbiljan nedostatak kredita i da će finansijski protekcionizam dovesti do još veće potražnje novca Međunarodnog monetarnog fonda. U slučaju da zajmovi privatnih banaka presuše, Stros-Kan kaže da će MMF morati da se umeša, a „potrebna količina novca biće ogromna".

Grčke banke koje su dobile pomoć države u okviru paketa vrednog 37 milijardi dolara ohrabrivane su da taj novac koriste za obezbeđivanje kredita u zemlji, a ne u svojim filijalama na Balkanu. Ministar finansija Grčke, Centralna banka i druge institucije koje su učestvovale u tim pregovorima postigle su usmeni sporazum, jer su grčki zakonodavci bili svesni da ako bi takve odredbe bile donete zakonom prekršili bi pravila EU.

Jedan službenik za trgovinu EU izjavio je da je zavladala panika i da se „narodi sada sve više okreću sebi i pokušavaju da spasu svoje industrije, a da se pritom ne obaziru na negativne efekte svojih akcija. Svetska trgovina prima udarce sa svih frontova".

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj procenjuje da će se svetska trgovina ove godine smanjiti za 2,75 odsto. To je relativno blaga prognoza u odnosu na 9 odsto koliko je predvidela Svetska trgovinska organizacija. To bi bio najveći ekonomski pad od Drugog svetskog rata.

„Sve češće sprovođenje protekcionizma povećava rizik da takve mere uguše trgovinu, koja je motor oporavka", smatra generalni direktor STO Paskal Lami. Potreba za protekcionizmom verovatno će nastaviti da se povećava sa sve težim izgledima za zaposlenje. Zvaničnici EU prošle sedmice su objavili da je u februaru prosečna stopa nezaposlenosti u 15 zemalja evro zone bila 8,5 odsto, u odnosu na 8,3 odsto u januaru i 7,2 odsto godinu dana ranije. U nekim zemljama nezaposlenost je daleko veća, čak 15,5 odsto u Španiji i 10 odsto u Irskoj, dok je najmanja stopa od 2,7 odsto u Holandiji.

Mnogo veći rast nezaposlenosti bio je u SAD, sa 4,8 odsto pre godinu dana na 8,1 odsto prošlog meseca. Brži rast stručnjaci objašnjavaju većom stopom nezaposlenosti u Evropi na početku recesije, kao i težim i skupljim otpuštanjem radnika u Evropi.

Štrajkovi radnika u Francuskoj, koji su u nekoliko navrata držali direktore kompanija kao taoce, primer su sve većeg političkog nezadovoljstva zbog nezaposlenosti širom Evrope, koje je dodatno podstaklo apel protiv protekcionizma. Pojedine članice EU ne obaziru se na brojna upozorenja o opasnostima protekcionizma.

Mnoge kritike upućene su i britanskom premijeru Gordonu Braunu koji je zahtevao „britanske poslove za britanske radnike".

Kada je predsednik Francuske Nikola Sarkozi pozvao francuske proizvođače automobila, koji imaju poslove širom Evrope, da obezbede zapošljavanje Francuza u zamenu za pomoć vlade, Slovačka je upozorila da će to imati i određene poseledice. „Ako Francuska postane protekcionistička, poslaćemo „Gaz de France" nazad kući", izjavio je slovački premijer Robert Fico.

Kompnija „Reno" je krajem marta objavila da će poslove iz fabrike u Sloveniji prebaciti u preduzeće blizu Pariza, a francuski ministar za industriju Lik Šatel pohvalio je ovaj potez kao „povratak proizvodnje".

Odnos prema radnoj snazi razlikuje se od zemlje do zemlje, ali bez obzira da li država štiti radnike ili ne, većina eksperata se slaže da sve veća nezaposlenost postaje veliki socijalni i ekonomski problem u Evropi. Profesorka na Institutu za političke studije u Parizu Eli Koen smatra da ne postoji zabrinutost za socijalnu pomoć, nego da će sa produžavanjem krize sve teže biti naći novi posao.

Radnici strahuju da će, kako postaju stariji, biti sve slabija konkurencija mlađoj i jeftinijoj radnoj snazi. Osim što će starija populacija postati teret državnom budžetu, stručnjaci se plaše i nedostatka kvalifikovanih radnika.

Većina ljudi širom sveta smatra da vlade nisu učinile dovoljno da zaštite radna mesta. Paketi pomoći u većini zemlja favorizovali su finansijske pomoći i smanjenja poreza umesto stvaranje poslova i socijalne zaštite. Sindikati su pozvali vođe država na samitu G20 da pruže veću podršku ljudima koji su ostali bez posla zbog finansijske krize.

„Vlade moraju da preuzmu brzu i odlučnu akciju kako bi izbegli da finansijska kriza preraste u opštu društvenu krizu", izjavio je generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Anhel Gurija.

Istorijska prekretnica u borbi protiv finansijske krize i za ekonomski oporavak bio je samit G20, prema rečima američkog predsednika Baraka Obame. Svetski lideri ocenili da je ishod ovog okupljanja bio uspešan, a britanski premijer Braun izjavio je da je to bio „dan kada se svet ujedinio da pruži otpor globalnoj recesiji".

Predsednik Obama je izjavio da su preduzete mere bez sumnje presudne za sprečavanje depresije, ali i da „uvek postoji rizik" i da u ekonomiji, kao ni u životu, ne postoje garancije.