Šansa na istočnim tržištima

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom biće potpisan početkom naredne nedelje u Minsku, a osim sa ovom zemljom u planu su slični ugovori i sa Turskom, Iranom, Ukrajinom, kao i proširenje sporazuma sa Rusijom.

Okretanje ka istočnim tržištima u Vladi Srbije objašnjavaju pokušajem da od Srbije naprave atraktivnu destinaciju za strane investitore koji bi ovde otvarali fabrike, dok ekonomisti, sagovornici "Novca", ne očekuju bitno povećanje stranih investicija, ali veruju da su sporazumi o slobodnoj trgovini šansa za povećanje izvoza domaće robe. I jedni i drugi se slažu u tome da ovakvi sporazumi Srbiji mogu doneti samo koristi.
- Strategija države je da sklopi sporazume o bescarinskom režimu sa što većim brojem zemalja, kako bismo postali atraktivni za strane investitore koji bi ovde otvarali fabrike ne samo zbog poreskih olakšica koje daje država, već i zbog mogućnosti da bez carina izvoze na brojna tržišta. Pokušavamo da napravimo nešto poput Kipra pre ulaska u EU, kada je ta zemlja bila poreski raj za banke. Mi bismo hteli da do našeg ulaska u EU budemo tako atraktivna destinacija, ali ne za banke, već za proizvodni sektor. Time bismo smanjili spoljnotrgovinski deficit i omogućili veću zaposlenost - kaže za "Novac" Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i potpredsednik Vlade Srbije.
Naša zemlja sada ima sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom i zemljama regiona - Cefta. Sporazum sa Belorusijom biće potpisan 31. marta, ali će stupiti na snagu 1. januara 2010. godine. Dogovor sa Belorusijom postignut je još u oktobru prošle godine, kada je dogovorena maksimalna liberalizacija međusobne trgovine. Od januara sledeće godine promet će biti oslobođen carina za sve proizvode osim za šećer, alkohol i cigarete, upotrebljavane putničke automobile, autobuse, kamione, traktore, upotrebljavane gume.


Uskoro bi moglo da dođe i do potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini s Turskom, čiji su detalji dogovoreni u februaru ove godine. Tada je i parafiran tekst sporazuma.
Sporazum sa Turskom je asimetričan poput onog koji imamo sa EU. To znači da se Turska prema nama potpuno otvorila, a da je nama ostavljen prelazni period od šest godina, tačnije do 2016. godine, da potpuno liberalizujemo trgovinu - kaže Dinkić. Srbija je za određene, nama strateški bitne proizvode obezbedila sporiju dinamiku liberalizacije, a to se pre svega odnosi na tekstilne proizvode, crnu i obojenu metalurgiju, kao i deo poljoprivrednih proizvoda.

Osim pomenutih zemalja, već su pokrenute inicijative za potpisivanje sličnih sporazuma sa Iranom i Ukrajinom.

Inicijativa da se sa Iranom potpiše sporazum o slobodnoj trgovini postoji već nekoliko godina. Otkud Iran? Iskustva iz perioda Titove Jugoslavije sa izvozom u Iran su bila odlična. Tada smo izvozili robu u vrednosti današnjih milijardu evra u Iran, a plaćali su sve redovno. Imamo interes za ovakvim sporazumom s obzirom na to da je naš izvoz u Iran iz godine u godinu sve veći, prošle godine je bio oko 40 miliona dolara, uz visok suficit na našoj strani. U Iran izvozimo autobuse, motore, vagone, a postoje mogućnosti i za izvoz auto-delova, poljoprivrednih, prehrambenih i farmaceutskih proizvoda. Ideja je da već ove godine izvoz u Iran podignemo na sto miliona dolara - objašnjava Dinkić.

Slična inicijativa postoji i sa Ukrajinom, a memorandum o tome potpisan je još 2001. godine. Do sada nije došlo do konkretnih pregovora, ali ih Dinkić očekuje na jesen ove godine. Da su sporazumi o slobodnoj trgovini sa bivšim sovjetskim republikama i istočnim zemljama šansa za Srbiju smatra i ekonomista Vladana Hamović. Ona očekuje da će čak i u vreme krize pojedini investitori prepoznati da u Srbiji mogu imati manje troškove, a veći broj mogućih izvoznih tržišta.

Ipak, vremena su teška i ne treba očekivati da će investitori nagrnuti. To će biti pojedinačni slučajevi - tvrdi ona. Hamovićeva podseća da Srbija u odnosu na pojedine zemlje regiona, poput Makedonije, BiH i Hrvatske, ima određene prednosti za investitore zbog poreskih olakšica, manjih troškova i izvoznih potencijala. U odnosu na tržišta Dalekog istoka, koje takođe ima jeftinu radnu snagu, mi imamo geografsku prednost jer smo između Evrope i Rusije, pa su troškovi transporta bitno manji.
Ipak, investitor ne gleda samo to, već i političke rizike koji su kod nas zbog Kosova veliki. Zašto bi neko investirao u Srbiju, gde mogu da izbiju neredi i sukobi, kad može da ode negde drugde. Takođe, treba rešiti i pitanje procedura i administracije jer to sve odbija investitore. Tek kombinacijom tih elemenata - političkom stabilnošću, kratkim i jeftinim procedurama, poreskim olakšicama i bescarinskom trgovinom sa većim brojem zemalja, možemo imati vidljive rezultate u privlačenju investicija - tvrdi Hamovićeva. Ni Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja, ne misli da će sporazumi o slobodnoj trgovini biti "mamac za strane investitore", ali smatra da to i nije najvažnije.

Srbija ne može da pretrpi nikakvu štetu od ovih sporazuma. Naprotiv, biće samo koristi. Srbiji je potrebno širenje tržišta, a u ovoj situaciji krize, koja jako potresa EU, idealno je širiti se na istočna tržišta - kaže Kanjevac i napominje da se on odavno zalagao za okretanje Istoku i povećanje izvoza upravo na ovim tržištima.
Dinkić tvrdi da bi Srbija, ukoliko bismo uspeli da realizujemo ove planove, bila jedina zemlja koja ima istovremeno sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Turskom i Iranom.

- To će biti naša velika šansa za veće investicije i veći izvoz. Bez toga smo u mnogo goroj poziciji. Pošto se uglavnom radi o zemljama iz kojih ne uvozimo mnogo, osim Rusije iz koje imamo veliki uvoz energenata, očekujem da ćemo narednih godina na svim ovim tržištima ostvariti suficit u trgovini. Ne treba zaboraviti da je "Fijat" zainteresovan za tržišta Rusije i Belorusije, a ima interesa i za proizvodnju nekih delova za Iran. Ima još kompanija koje se interesuju, a naše prednosti su što je izgradnja fabrike u Srbiji, kao i radna snaga, jeftinija u odnosu na pomenute zemlje - kaže Dinkić i očekuje da će efekti ovih sporazuma biti vidljivi tek kroz nekoliko godina.

Robna razmena Srbije i Ukrajine (u milionima dolara)
Godina Izvoz Uvoz Ukupno Saldo
2003. 40,5 167,4 207,9 -126,9
2004. 49,8 275,1 324,9 -225,3
2005. 80,6 280,8 361,4 -200,2
2006. 123,8 288,4 412,2 -164,6
2007. 134,5 372 506,5 -237,5
2008. 207,5 655,4 862,8 -447,9
*Izvor: Privredna komora Srbije

Robna razmena Srbije i Belorusije (u milionima USD)
Godina Izvoz Uvoz Ukupno Saldo
2003. 3,3 21,9 25,2 -18,6
2004. 5,6 36,9 42,5 -31,3
2005. 10,1 35,6 45,7 -25,5
2006. 15,2 20,6 35,8 -5,4
2007. 12,8 36,5 49,3 -23,7
2008. 15,7 41,3 57,1 -25,6
*Izvor: Privredna komora Srbije

Šta je sa Rusijom
Sa Rusijom Srbija već ima sporazum o slobodnoj trgovini, a protokol o daljoj liberalizaciji, kojom se veći broj proizvoda stavlja na bescarinsku listu, trebalo bi da bude potpisan početkom aprila. Ubuduće će bez carina u Rusiju moći da se izvoze i svi lekovi, klanični, konditorski proizvodi, sok od jabuke, pivo od slada, vina od svežeg grožđa, sredstva za higijenu, tkanine od vlačene vune, frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje, mašine za pranje i sušenje, drveni kancelarijski nameštaj, posteljine, tepisi... Ipak, bescarinski izvoz nekoliko strateški važnih proizvoda za Srbiju, sa Rusijom još nije dogovoren. Tako ćemo automobile i dalje izvoziti sa carinom, a isto važi i za monitore, TV prijemnike, i gotovo sav nameštaj (osim kancelarijskog). O stavljanju ovih proizvoda na bescarinsku listu i dalje će se pregovarati sa ruskom stranom.