KAFKA-90. GODIŠNJICA SMRTI

Na današnji dan , 3. juna  1924. g. umro je Franc Kafka,jedan od najuticajnih svetskih  pisaca  XX  veka , autor čija je većina knjiga objavnjena posmrtno .

Njegova književna dela  sva proniknuta   apsurdom i  strahom  pred   spoljnim svetom i višim  autoritetom   i ograničenostima  života,prdstavljaju unikalnu  pojavu u svetskoj književnosti , koja pobuđuju u čitaocu  posebna raspoloženja i primoravaju ga da razmišlja o  tragičnosti života.

Franc Kafka  je rođen  3. jula 1883.g.u jevejskoj porodici koja je živela u  Jozefovom rejonu , bivšem jevrejskom getu u Pragu ( Češka je u to vreme bila u sastavu Austrougarske).

Njegov otac  German ( Genih ) potiče iz  češkojezičke jevrejske opštine u Južnoj Češkoj , od 1882. bavio se trgovinom galanterisjke robe.Njegova majka, Julija  Kafka,rođena  Etl Levi, kćerka  pivara,davala je  prednost  nemačkom jeziku, dok je sam  Franc pisao na nemačkom iako je  dobro  znao i češki. Služio se i francuskim jezikom i među četiri  njegova „odabrana „ svetska pisca  bio je i Gistav Flober, pored ostale trojice:Franca Grilparcera, Fjodora Dostojevskog i Henriha fon Klajsta.

Iako je bio Jevrej, Kafka nije  znao  idiš ,a počeo je da se ientersuje za kulturu istočnojevrejskog naroda   tek kad mu je bilo dvadeset godina i to pod utiskom jevrejskih pozorišnih  trupa koje su gostovale u Pragu, dok je inetres za izuačavanje ivrita počeo da ispoljava tek pri kraju  života.

Kafka je bio najstarije dete u porodici-imao je dva mlađa brata  i tri sestre. Oba brata su u umrla pre nego su navršila po dve godine, kad je  sam Kafka   imao manje od šest godina.Sestre su mu se zvale Eli,Vali i Otli i sve tri  su  umorene u koncentracionim logorima u Poljskoj   za veme Drugog svetskog rata.

U vreme između 1889. i 1893. g. Kafka je pohađao  osnovnu školu, a zatim gimnaziju koju je završio 1901.g.položivši ispit zrelosti.

 Na prvom mestu mu je uvek bila književnost

 Pošto je zaršio prava na Karlovom univerzitetu u Pragu , doktorirao je kod profesora  Alfreda Webera , a zatim stupio u službu u Osiguravajućem zavodu u kojemu je obavljao niže dužnosti i tu ostao dok se nije razboleo i bio priunuđen da se  prevremeno penzionše 1922.g.

Služba mu je bila drugostepena  i opterećujuća dužnost : u dnevnicima i pismima priznao je da mrzi svog načelnika, kolege i  klijente.

Na prvom mestu mu je uvek bila književnost „koja je opravdavala celo njegovo postojanje  „.

Asketizam, nesamopouzdanje, samoosuđivanje i bolesni strah od  okolnog sveta-sve te  piščeve osobine  su dobro dokumentovane u njegovim  pismima  i  dnevnicima, a osobito u „Pismu ocu „ značajnoj „ introspekciji o odnosima između oca i   sina. „

Zbog raskida sa roditeljima  Kafka  je bio prinuđen da vodi vrlo skroman način života i da često menja  mesta prebivališta, što je uticalo i na njegov odnos prema samom Pragu i njegovim žiteljima.

Celog života bolovao od više bolesti

Celog života je bolovao i to od više bolesti: pored tuberkuloze ,mučili su  ga zatvor, nesanica, gnojni čirevi,imepotencija i druga oboljenja.

 Pokušavao je da se svim tim  bolestima  suprostavi prirodnim putem:vegeterijanskom dijetom, svakodnevnim upražnjavanjem gimnastičkih vežbi i ispijanjem velikih količina nekuvanog  kravljeg mleka.

Još kao učenik aktivno je učestvovao u radu  literarnih i društevnih organzacija i pripremanju pozorišnih predstava. U tome su ga podržavali njegvi bliski drugovi među kojima i Maks Brod, koji mu  je najčešće  bio oslonac u svemu osim u njegovom sopstvenom strahu da ne bude odbačen od  drugih, kako fizički tako i duhovno.

Kafka  je ostavljo utisak svojim nevelikim rastom, strogom figurom,spokojnim  i nepokolebljivim držanjem i ponašanjem, svojom pameću i neobično razvijenim smislom za humor.

Kafkin odnos prema svom despotskom ocu  predstavlja važan elemant njegovog književnog stvaralaštva koji se ispoljava i kao nespobnost  pisca da zasnuje uspešan porodični život.

Nesposoban da zasnuje bračni život

U periodu od 1912. do 1917. imao je devojku iz Berlina  po imenu Felicija Bauer,sa kojom je dva puta bio veren i oba puta raskinuo veridbu.

Komunicirajući s njom uglavmom preko pisama, Kafka je stvorio njen lik koji nije sasvim odgovvarao stavrnom.Oni su  u suštini   bili toliko dva različita bića što se jasno vidi i iz njihove prepiske.

Druga   Kafkina  verenica  je bila Julija Vohricek, ali je  takođe uskoro i s njom  raskinuo veridbu. Godine 1920.  stupio je u ljubavni odnos sa Milenom Jesneskom,udatom  Čehinjom, novinarkom , književncom i prevoditeljkom njegovih  knjiga, da bi tri godine kasnije ( 1923.)  sa 19.godišnjom  Dorom Dimant  na nekoliko meseci  prešao u Berlin  s nadom da će se osloboditi od uticaja porodice i skocentrisati se  na stvaralaštvo, posle čega se opet vraća u Prag.

Zdravlje mu se za to vreme pogoršalo, i 3. juna 1923. Kafka umire u jednom  sanatorijumu blizu Beča, najverovatnije od iscrpljenosti pošto zbog bolova u grlu nije mogao uzimati hranu, a u to vreme unutrašnja terapija nije bila  razvijena kako bi  mogao biti hranjen  veštačkim putem.

Kafkini posmrtni  ostaci su prevezeni u Prag gde je  i sahranjen  u porodičnoj  grobnici na jevrejskom groblju u rejonu Strašnjice.

Za života je Kafka objavio  samo nekoliko kratkih priča  koje  čine sasvim neznatan deo  njegovih radova,i uopšte njegovo stvaralašto nije prvlačilo nikakvu pažnju sve dok mu nisu štampani romani.

Pred smrt  je poručio svom prijatelju i književnom dušebrižniku Maksu Brodu da bez izuzetka spali sve njegove rukopise  osim možda nekoliko primeraka koje može zadržati za sebe , ali da ih ne izdaje ponovo.

Njegova ljubljena  Dora Dimant je  spalila većinu rukopisa kojima je raspolagala (  ne  i sve ) , ali Maks Brod nije ispunio poslednju želju svog prijatelja i počelo je uskor da objavljuje većinu  dela koja su odmah  privukla  pažnju  kritike i čitalaca.

Sva njegova dela izuzev nekoliko pisama na češkom Mileni Jesenskoj  ,napisana su na nemačkom jeziku.