Svetlosti i senke međunarodnih mirovnjaka

29. maja obeležava se Međunarodni dan UN mirovnjaka (International Day of United Nations Peacekeepers). Na današnji dan 1948. godine, prva mirovna misija UN je počela da nadgleda prekid vatre između Izraela i arapskih grupa. Danas, mirovne operacije su postale sastavni deo međunarodne svakodnevnice sa svim svojim plusevima i minusima.

Trenutno, u kontingentima "plavih šlemova" UN služe predstavnici više od stotinu zemalja. Oko trećine od njih otpada na zamlje južnoazijskog regiona - Pakistan, Indija i Bangladeš. To je povezano sa njihovom istorijskom adaptacijom izvođenja vojnih operacija u najtežim geografskim uslovima. Što se tiče ruske vojske, oni su veoma traženi u najopasnijim konfliktnim regionima sa kompleksnom međuetničkom i međudržavnom dinamikom - posebno, na Kavkazu, Balkanu i Africi. U Južnoj Osetiji, 2008. godine ruski mirovnjaci su bili suočeni sa pravom oružanom agresijom od strane gruzijske vojske, podsetio je za "Glas Rusije" glavni urednik lista "Narodna odbrana" Igor Korotčenko:

- Mirovne misije su uvek komplikovane, jer se mirovnjaci koriste u posebno teškim zonama sukoba. Gde god imaju odgovarajući mandat, ruski mirotvorci efikasno obavljaju svoje zadatke. Ovo priznaju svi, uključujući i strane vojne kontingente.

Međutim, složena situacija u konfliktnim područjima - to je samo jedna od pretnji sa kojima se suočavaju mirovnjaci. Mnogo opasniji je negativni uticaj "spoljnog faktora" - kada neke snage koriste konflikte za ostvarenje svog interesa. Ovaj problem je tesno povezan sa tzv. "humanitarnim intervencijama". Kako je s pravom ukazao britanski istraživač u oblasti međunarodnih odnosa, profesor Centra za proučavanje demokratije na Univerzitetu Vestminster Ajdan Hehir, „humanitarne intervencije“, uprkos svojim pozitivnim aspektima, postale su jedne od ključnih uzroka sporova i protivrečnosti u savremenim međunarodnim odnosima. One, prema njegovim rečima, stavljaju po sumnju "odgovornost i dužnost svih glavnih međunarodnih aktera". Spekulativni pozivi na humanitarne intervencije, siguran je britanski stručnjak, podrivaju samu osnovu međunarodnog sistema u takvim oblastima kao što su ljudska prava, suverenitet, međunarodno pravo i funkciju UN kao izvora međunarodnog prava. Mehanizam "humanitarne intervencije" eksplicitno nije propisan osnovnim dokumentom UN, i stoga se veoma široko tumačiti.

Takođe, treba imati u vidu "ukorenjenost" mirovnih operacija pod zastavom UN u opštem sistemu sličnih aktivnosti drugih organizacija - kao što su OEBS, Evropska unija i NATO. U nekim regionima - pre svega na Balkanu - može se pratiti kontinuitet mirovnih operacija pod okriljem raznih organizacija. Na Kosovu je 1998. godine, sve počelo sa Verifikacionom misijom OEBS-a. Nakon NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, u Prištini se rasporedila Misija UN za privremenu upravu. Zatim, na pitanju statusa Kosova u ime svetske zajednice radio je bivši finski predsednik Marti Ahtisari, za šta je na kraju dobio i Nobelovu nagradu za mir 2008. godine. Već 2009. godine, ključne poluge u regionu prešle su u ruke civilno-policijske misije Evropske unije EULEKS. Promene međunarodnih misija nisu koristile stabilnosti i vladavini zakona, jer je većina ključnih osoba procesa sprovodila svoje geopolitičke ciljeve. Nije slučajno, krunom slične mirovne akcije može se smatrati kandidovanje ove godine za Nobelovu nagradu za mir bivšeg lidera separatističke "Oslobodilačke vojske Kosova" Hašima Tačija, podsetila je ekspert Centra za proučavanje savremenih balkanskih kriza Instituta za slovenske studije Ana Filimonova:

- U tom kontekstu, figura Ahtisarija je predstavljala, pre svega, ideološko pokriće procesa. Dok je figura Tačija - bukvalno nagrada za najgore zločine. Postoje dokazi da je u trgovini ljudskim organima na Kosovu direktno umešan upravo Hašim Tači i njegovi najbliži drugovi, koji se danas nalaze u vlasti na Kosovu. Ali u toj istrazi nisu napravljeni čak ni prvi pravi koraci.

Trenutno je u toku u svetu 15 mirovnih operacija pod zastavom UN. Oni uključuju više od 90.000 vojnika, policajaca i vojnih posmatrača. Najmnogoljudnije su misije u sudanskoj provinciji Darfur i u Demokratskoj Republici Kongo (oko 25.000 članova). Ukupni rashodi u budžetu Ujedinjenih nacija za ovu svrhu čine više od 7 milijardi dolara. Ostaje da se nadamo da ove godine u UN neće biti neophodno povećanje budžeta za nove misije.

Petar Iskenderov,