NATO put u nepoz(NATO)

Piše: Gostimir T. POPOVIĆ, vojno politički analitičar

 prota49@yahoo.com

www.gtp.ovde.com

Početak dvadesetprvog veka okarakterisala je svetska ekonomska, ali i poli­tička i vojna kriza. Fokus globalnog interesovanja se pomera sa politi­čkog ka ekonomskom ali i vojnom gde je severno atlatska Alijansa uvek u centru pažnje. Bilo svojom voljom, voljom mnogih apologeta ali i onih koji su na drugoj, trećoj ili nekoj sasvim specifičnoj strani.

U godini koja označava šezdeset godina postojanja podrška Savezu jača u Americi ali opada u Evropi. Posebno je indikativno rapidno opadanje po­drške u snažnim zemljama i narodima kao što su Turska i Nemačka. Osno­vni razlog je što mnogi ljudi vide i sagledavaju svu beskorisnost američke agresije na Irak ali, i formalno, NATO akcije u Avganistanu.

Kako je Savez prešao dugi put od odbrambenog vojnog saveza, preko vojno političke alijanse, pa preko političkog udruženja sve do unipolarnog ame­ričkog vođstva nije iznenađujuća činjenica da mu rejting opada. Moguće su i mnogo gore varijante. Jedno je potpuno sigurno, Savez je ne samo preva­ziđen, već predstavlja i vrlo krupan, možda najkrupniji, izvor destabilizacije u svetu, a posebno u Evropi.

Potpuno pogrešna procena planera u Alijansi oko nekadašnjih članica varšavskog ugovora i drugih zemalja, tranizicijskih kako se to popularno kaže a niko ne zna šta znači, dovela je do toga da su dobili samo nestabilne save­znike. Njima je Savez poslužio da brže uđu ili da ih „uguraju“ u Evropsku Uniju ali veće koristi, to svi sada znaju, nema ni za koga. Sada imamo situaciju da se i Poljaci lagano otrežnjuju i upoređuju da im ni Rusi nisu tražili „topovsku hranu“ za Avganistan a Amerikanci na tom insistiraju.

Posebno zanimljiva priča na putu Alijanse u nepoznato je Rusija koja je sada zaista svetska sila, ali i stabilan unutrašnji sistem prema svim parametrima. Dva pokušaja u 2008. i početkom 2009. godine da se pomoću Gruzije i Ukrajine destabilizuje Rusija završio je neslavno po SAD ali i ceo NATO konglomerat. Strategijsko opredelenje stvaranja geopolitičke dubine izazvalo je normalan odgovor Rusije, ali i potrebne akcije prema kojima SAD i NATO nemaju adekvatan odgovor. Unutra[nje frustracije politi;kih i vonih krugova da treba Rusiju svesti na „Moskoviju“ da nisu potpuno van razuma bile bi materijal za uveseljavanje opšte i stručne javnosti.

Severoatlantski savez na svom putu u nepoznato sigurno, i sve brže i brže ide ka sopstvenom nestajanju i to se odvija kroz tri pravca koja su komp­lementarna te predstavljaju konstantu.

Prvo, nekadašnji NATO ne postoji ni u naznakama jer ni sami ne znaju od koga se brane a do sada formiran veliki broj organizacionih oblika kao što su jedinstvene komande i komiteti za strateško planiranja pa sve do izrade nuklearnih planova praktično je izgubio smisao. Ceo sistem jednostavno ne zna prema kome se usmeravaju sve te silne tenkovske divizije i brigade i po kojim objektima se planiraju nuklearni udari. Ili to neće da kažu. Opti­mistički gledano vojnobirokratska struktura sama sebi pravi posao i smi­šlja krize i upravljane krizama, ali realno i pesimistički gledano ima tu ele­me­nata za sagledavanje ozbiljnih uzroka ugrožavanja bezbednosti, ali i vrlo agresivnih planova.

Drugo, Evropska Unija sporo, možda presporo, radi na kreaciji svojih zajedničkih vojnih snaga, što je „prst u oba oka“ prekookeanskim partnerima ili saveznicima.U ovom poslu jasno se podelila „stara“ Evropa sastavljena od nekadašnjih dvanaest članica i uslovno rečeno „nova“ ili proširena Evropa u koju su SAD „ugurale“ svoje satelite i koji su snažna kočnica razvoju integralne bezbednosti celog kontinenta.

Treće, vrlo mala grupacija najjačih, predvođena SAD pokušava da od alijanse napravi vojni servis za upotrebu američke batine po svetu. To je famozni nivo G8. Ovo se kosi sa osnovnim dokumentima koji predviđaju ravnopravan tretman svih članova. Definitivno, članice Saveza imaju karakter članica „prvog“ i „drugog“ reda a to niko više i ne krije samo niko ne zapisuje u dokumente.

Odnos prema jugoistoku Evrope

Posebna priča u aktivnostima Alijanse predstavlja njena aktivnost na jugoistoku Evrope gde su do kraja pokazali pristrasnost ali i spremnost na upotrebu prekomerne i ničim opravdane sile. Pažnju zaslužuje neprimerena i vrlo agresivna propaganda koju ispoljavaju na teritoriji Republike Srpske a koja se ogleda u četiri pitanja veoma naglašena a svako od tih pitanja je obmana za sebe. Ta četiri pitanja su iskazana kroz priču o NATO privrženosti demokratiji, individualnim slobodama, vladavini prava i mirnom rešavanju sukoba.

Kada govore o demokratiji onda ne govore koja su vrsta organizacije, vojna, politička, vojnopolitička. Uglavnom prepuni su priče o demokratiji a direktno su otimali deo srpske zemlje na Kosovu i Metohiji a ljubimci su im samo u Sarajevu. Priča o individualnim slobodama je nešto više od farse, kod njih su slobode samo za jedne a drugi su u statusu parija i to nedvosmisleno i govore i svakodnevno rade. Vladavina prava je misaona imenica za Alijansu na prostoru Republike Srpske a mnoge akcije koje su realizovali (nezakoniza hapšenja, ubistva i premlaćivanja) više govore o vladavini brutalne sile nego prava.

Reklamiranje i prazne priče o mirnom rešavanju sukoba kako u regionu tako i globalno predstavljaju veliku neistinu jer upravo Alijansa pod vođstvom SAD na planeti vodi jedan i po rat a u pripremi ih je i više. Samo se postavlja pitanje koji će region u narednom vremenu da „potpale“.

Pokušaju transformacije Alijanse u neku vrstu globalnog saveza pod plaštom borbe protiv terorizma ili širenjem već aktivnih misija jednostavno je propala stvar. Nekoliko kontinenata (Afrika, Južna Amerika, Azija), ne regiona, jednostavno ne prima tu priču.

Organizacija koja je potrajala šezdeset godina je došla do kraja svog puta sa nekoliko vrlo crnih mrlja u biografiji od kojih su najcrnje „Balkanska vazdušna kampanja“ protiv Republike Srpske 1995. godine i Vazduhoplovna agresija protiv Srbije !999. godine U oba slučaja su nesporne dve činjenice. Prvo, nije poštovana Povelja Organizacije Ujedinjenih Nacija i drugo korišćena je prekomerna upotreba sile kojoj nema uporedbe u istoriji ratovanja.

Ukoliko zemlje članice ne nađu snage da se ova potpuno nepotrebna organizacije raspusti treba se nadati da će to da uradi Generalna skupština UN. Integralna bezbednost na globalnom nivou nikako se ne može vezivati ni za NATO a pogotovo ne za SAD. Obezbeđenje globalnog mira u svetu je vrlo ozbiljan problem da bi se na bilo koji način poverio okoštalim, zarđalim i zastarelim sistemima.

Bilo bi dobro kad bi cela organizaciona struktura Alijanse sa svim svojim materijalnim sredstvima krenula u samo jednom, za svet, korisnom pravcu, a to je put u staro gvožđe.

Sve ostalo je put u nepoz(NATO)