Branislav Grujić, ekskluzivno za Press: KRAJ KRIZE!

Najuspešniji srpski biznismen u Rusiji koji je pre šest meseci prvi u Srbiji najavio svetsku krizu sada kaže da je "došao trenutak da budemo realni optimisti"

Moramo ovu prolećnu sezonu da iskoristimo da sve počne da pršti od rada... Branilsav Grujić

Dotakli smo dno svetske ekonomske krize i sada samo možemo da se penjemo ka površini! Od nas samih zavisi kojom brzinom ćemo to činiti, jer svetski igrači kao što su Kina i SAD već pokazuju znake oporavka, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Press nedelje Branislav Grujić, predsednik „PSP Farmana", jedne od najvećih građevinskih firmi u Rusiji.

Njegove optimističke reči dobijaju na težini ako kažemo da je reč o najvećem srpskom biznismenu u Rusiji i ujedno čoveku koji je prvi, prošle godine u intervjuu Pressu, a u danima kada je u Srbiji vladala euforija zbog sklapanja ugovora sa „Fijatom", upozorio da nas čeka slom svetske privrede. Branislav Grujić sada poručuje "da je došao trenutak da budemo realni optimisti".

Na osnovu čega tvrdite da je globalna kriza dostigla kulminaciju?

- Balon se izduvao i sada znamo odakle krećemo. To je moje viđenje na osnovu svih kretanja u svetu. Došli smo do stabilnog stanja i ne bi trebalo više da imamo oštre padove. Kina ubrzava sistem zahvaljujući povećanoj unutrašnjoj potrošnji, a i u SAD ima signala blagog poboljšanja. Tamo je, prvi put od septembra, došlo do povećanja cene nekretnina. To će se tek kasnije osetiti i u drugim zemljama. Kako je kriza različito delovala u svim delovima sveta, tako će se i stvari popravljati na drugačije načine.

Kada će u Srbiji doći do naznaka poboljšanja?

- Prvi put smo mi na vreme povukli neke poteze u odnosu na druge zemlje jugoistočne Evrope, tako da postoji šansa da nas svi problemi manje zabole nego naše susede. Svuda je problem manjka investicija, potrošnje, proizvodnje... Sve se drastično smanjilo. Kada se to malo pokrene bilo gde u svetu, odraziće se i na nas i počećemo polako da se vraćamo na nekadašnji nivo.

[s2]
s2

U prvim danima krize govorili ste da se odgovorni ljudi u Srbiji ponašaju poput turiste koji leži na plaži i uživa, a nije svestan da mu se približava cunami. Koji su to dobri potezi koje je, kako govorite, povukla Srbija?

- Nisam srećan što sam najavio krizu, ali sam je među prvima doživeo i video kako se razvija. Kritikom sam želeo da probam da odgovorne u zemlji probudim na vreme. Objektivna krivica Vlade je što je zakasnila dva ili tri meseca sa početkom svojih mera, ali sve koje je kasnije preduzela idu u dobrom smeru. Srbija je dogovorom sa MMF-om dobila vazdušni jastuk koji sprečava da jako udarimo i omogućava nam mekše prizemljenje. Mere za izlazak iz krize su kompromis više politika - finansijske, monetarne, poreske, budžetske, ali i MMF-a i građana, na koje će se to odraziti. Svako rešenje može biti podvrgnuto kritici, ali pristalica sam toga da je bolje raditi išta nego ništa.

Da li se to odnosi i na poslednji potez sa predloženim porezom na zarade veće od 12.000 dinara, od koga sada Vlada odustaje?

- Dobro je što to nije uvedeno, jer postoji mnogo drugih, luksuznih stvari koje treba da se oporezuju. Kao što smo mi biznismeni naterali sebe da smanjimo troškove, moraće i država da se odrekne svega što joj nije nužno. Sledeći koraci koje država mora da uradi biće bolni, jer je najteže štedeti na sebi.

[s3]
s3

Jesu li se dosadašnje mere pokazale uspešnim?

- Mora da prođe određeno vreme. To je kao sa antibioticima, tek se kasnije pokaže na šta deluju, a na šta ne. Ne postoji jedan ekonomski model koji matematički precizno pokazuje delotvornost. Međutim, to što su urađeni neki dobri potezi, ne znači da smo izašli iz osnovnog problema, koji smo imali i pre krize, a to je organizacija sistema, nerad, neefikasnost. Srbija mora da radi na povećanju produktivnosti, na propagandi više rada. Prošlo je pet meseci od obećanih infrastrukturnih radova, a malo šta je započeto. Moramo ovu prolećnu sezonu da iskoristimo da sve počne da pršti od rada.

Odakle novac za te radove?

- Država Srbija nije toliko siromašna da ne može da uloži početni novac, a u međuvremenu treba računati da će se u svetu pojavljivati slobodan kapital. Svi veliki investitori koji imaju gotovinu traže realan sektor za ulaganje, a više u svetu nema sigurnijeg partnera od države. Veliki je udar na dosadašnje "poreske rajeve", a Srbija bi, uz dobru unutrašnju organizaciju, sa otvorenim projektima koji investitorima mogu da garantuju povratak kapitala u razumnom roku, mogla da bude izuzetno interesantna za ulaganje. Ali, najpre moramo da pobegnemo od reči kriza koja nam je često opravdanje za nerad i neorganizovanost. Ekonomija je u velikoj meri emotivna stvar. Kada se beskrajno ponavlja da je kriza svuda oko nas i mi kao potrošači prestajemo da kupujemo, a bez povećanja potrošnje nema oporavka.

[s4]
s4

Da li je, pošto ste pomenuli antibiotike, optimizam o kome govorite samo placebo, lek koji izaziva psihološki efekat poboljšanja?

- Moj optimizam je realan jer osećam dinamiku u svetu. Svi smo dobili lekciju, i političku i ekonomsku i shvatili da mali udar ruši celu kulu od karata.

Često se može čuti, kako se glavni udar krize u Srbiji očekuje krajem avgusta, a neki najavljuju da će tada doći do gašenja čak polovine postojećih preduzeća.

KAO KOCKARI U KAZINU

Kako ćemo znati da smo se odmakli s tog dna krize?

- Kriza podseća na situaciju u kojoj je na trenutak nestalo svetlo u kazinu. Neko je ostao sa novcem, a neko sa papirićima u ruci. U realnom svetu kod nekog se zatekao novac, a drugi su ostali sa aktivom, fabrikama i radnicima. Oni koji nemaju novac žale se kako ne mogu da rade, a oni koji ga imaju plaše se da će im propasti. Zato treba napraviti interakciju između njih. Kad-tad će doći do inflacije u svetu zbog štampanja novca, a samim tim i do njegovog obezvređivanja. Zato veliki investitori razmišljaju gde da investiraju. Američki investitori kupovaće kvalitetne evropske firme i ulagati u velike projekte. Ako naša država bude imala spremne velike državne projekte, moći će da pokupi novac na slobodnom tržištu.

- Ne bih se usudio da govorim o tome da li će neko preduzeće preživeti ili ne. Čudne stvari se dešavaju na tržištu. Neke proizvodnje za koje se mislilo da će nestati čak su živnule u ovom periodu, kao što je slučaj sa drvnom industrijom.

Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da se može očekivati da Srbija tek 2011. krene u oporavak. Kakva je vaša prognoza?

- Sećate se da su govorili da krize neće ni biti... Međutim, ja sam veći optimista što se tiče brzine oporavka, ali uz uslov da se organizuje sistem. Kina se povratila brže od SAD, zato što ima centralizovan sistem, u kome je mogućnost pronevere i krađe veoma mala. Oni neprekidno investiraju u infrastrukturu. Skratili su put od ideje do realizacije. SAD, takođe, imaju superefikasan sistem i uspeće brzo da se vrate. Od tempa kojim Srbija bude pripremala projekte za velike infrastrukturne poslove zavisi kojom brzinom ćemo napredovati. Ne smemo da dozvolimo da na kraju ove godine shvatimo da su SAD i Evropa krenule u oporavak, a da mi i dalje pričamo o krizi.