Dolaru se loše piše, ali ne od juče, nego još od onog dana kada je predsednik Nikson, pre skoro tri decenije, doneo odluku da se američka valuta više ne veže za zlatnu podlogu, nego da pliva u skladu sa okolnostima na međunarodnom monetarnom tržištu, a, pre svega, po taktu i potrebama američkog trezora.

Rusija i Kina zajednički protiv krize

Rusija i Kina nameravaju da se zajednički suprotstave svetskoj finansijskoj krizi - izjavila je ministar za ekonomski razvoj Elvira Nabiulina na petom rusko-kineskom investicionom forumu održanom u Pekingu.

Sada smo se suočili sa izuzetno oštrom krizom koja je zahvatila čitav svet. Svaka zemlja teži da rešava svoje probleme, ali borba protiv nje zahteva udruživanje napora. Postoji dobra poslovica: jedan i nijedan. U današnjoj nestabilnoj ekonomskoj situaciji ona je aktuelna kao nikada pre i potpuno primenljiva na obe zemlje – naglasila je Elvira Nabiulina. Na našu molbu, zamenik direktora Instituta RAN za Daleki istok Andrej Ostrovski ispričao je o nekim sferama takve zajedničke aktivnosti u uslovima krize.

Pre svega, treba aktivnije razvijati trgovinsko-ekonomske veze i usklađivati planovi razvoja kineskog Severoistoka i ruskog Dalekog istoka, Istočnog Sibira i Zabajkalskog regiona. Uzajamna koordinacija planova će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, razvoj infrastrukturnih projekata i povećanje obima prozivodnje. Ako se obe strane ne budu uzajamno razvijale, onda će svaka zemlja pokušavati da samostalno rešava svoje probleme, ali naravno da 2 zemlje imaju više mogućnosti, nego jedna – rekao je ruski sinolog.

Danas je u Pekingu bilo reči uglavnom o pitanjima daljeg razvoja i širenja rusko-kineske investicione saradnje. Na forumu je konstatovano da su, i pored krize, veće ruske i kineske kompanije uveliko interesuju za uzajamne investicije. Po mišljenju predstavnika ruske biznis-zajednice, ovom pitanju treba poklanjati veliku pažnju na svim nivoima. To će omogućiti, na primer, da se do 2020. godine uspešno reši postavljen zadatak povećanja obima investicija Kine u rusku ekonomiju na 12 milijardi dolara. Šef državnog komiteta za reforme i razvoj Čang Ping podržao je ovu ideju. Prema njegovim rečima, glavni ekonomski resori 2 zemlje razradili su plan investicione saradnje i da će ubuduće preduzimati sve mere za razvoj bilateralnih ekonomskih odnosa. Tim pre što je polje za to, s obzirom na razmere kineskog i ruskog tržišta, veoma široko. Recimo, Rusija tokom narednih 15 godina može da postane najveći liferant energenata za Kinu, a prioritetne ruske grane za kineske investicije mogu biti preduzeća drvne industrije, razrada nalazišta mineralnih sirovina, industrija automobila, poljoprivreda, prehrambena industrija, kao i objekti infrastrukture u gradu-domaćinu Zimske olimpijade 2014. godine u Sočiju. Jedan od rezultata foruma u Pekingu je odluka o stvaranju krupnog zajedničkog preduzeća za zaokruženu preradu drvne građe na teritoriji Rusije.

Niko ne može stalno da izvlači korist samo za sebe

Danas su svi shvatili da niko ne može stalno da izvlači korist samo za sebe. Čitavo čovečanstvo sedi u istom čamcu. A ljudi koji sede zajedno u čamcu moraju da pomažu jedni drugima. Pojam „korist“ u 21. veka označava uzajamnu pomoć. Ovo je izjavio u tradicionalnom Berlinskom govoru prošle nedelje federalni predsednik Nemačke Horst Kjoler. Između ostalog, njegov govor je izazvao protivrečne ocene.

Kako je konstatovala ovih dana štampa, posle islandske, letonske i mađarske vlade globalna finansijsko-ekonomska kriza je progutala i češku. U utorak, 24. marta parlament Češke je izglasao nepoverenje vladi Mireka Topolaneka, posle čega je premijer predao molbu za ostavku. Situacija se otežava time što Češka trenutno predsedava u EU. Niz eksperata je već izrazio bojazan da politički potresi u Češkoj i Mađarskoj mogu da izazovu lančanu reakciju u drugim zemljama Istočne Evrope, koje se nalaze u EU.

U tom svetlu redovni Berlinski govor federalnog predsednika Nemačke Horsta Kjolera, kao i programska godišnja istupanja šefova nemačke države već 12 godina, imala su poseban značaj. Jer svoju ocenu događaja u Nemačkoj i Velikoj Evropi u celini u jeku krizni potresa trebalo je da iznese bivši generalni direktor MMFi predsednik zemlje, koja je jedna od glavnih lokomotiva evropske integracije. Predsednik je ipak pomalo uposlio eksperte i novinare. Kao prvo, za svoj govor nije izabrao jedan od pompeznih berlinskih zamkova, već jevangelističku crkvu Svete Jelisavete razrušenu za vreme rata, koja se još uvek nalazi u stadijumu restauracije. Kao drugo, uporište u govoru je bilo učinjeno na neophodnost unošenja moralnih vrednosti u tržišnu ekonomiju, neraskidivog spajanja principa slobode preduzimaštva sa odgovornošću.

Od govora federalnog predsednika smo očekivali više, požurio je da izjavi niz komentatora. Na stranicama listova su se pojavili ironični naslovi u stilu Kjoler u ulozi propovednika. Poziv na pokajanje za vreme posta, Od krize spasava moral i slično. Naravno, apstraktna razmišljanja u uslovima kada su potrebna konkretna dejstva nisu umesna. Ali u datom slučaju reči, recimo o odgovornosti finansijera i biznismena izrekao je predstavnik najviše vlasti u državi, što upravo i podrazumeva kasnije preduzimanje konkretnih mera. Isto se odnosi i na neophodnost veće solidarnosti u okviru ujedinjene Evrope. Evo šta je između ostalog tim povodom primetila za vreme našeg razgovora šef odeljenja za evropske integracije ruskog Evropskog instituta Olga Potemkina:

Naravno, situacija kod novih članicama EU i pre toga je bila prilično teška. I zato, naravno, kada se situacija u zemlji pogoršava, pojavljuje se sve više primedbi prema vladi. Mada, u principu, šta su oni mogili da urade kada kriza nosi tako globalni karakter? Osim toga, nove države su pokušale da se obrate za pomoć EU. Ali stare zemlje EU, od kojih su očekivali pomoć, odbile su da pruže ruku. U datoj konkretnoj situaciji lideri zemalja EU – motora integracije – vrlo često počinju da se ponašaju tako da na prvo mesto ipak stavljaju interese svojih sopstvenih birača. Što se tiče poziva Horsta Kjolera na moralnu odgovornost svih učesnika tržišta, Olga Potemkina se ne slaže sa ironijom tim povodom:

Smatram da je poziv na moralne faktore vrlo važan, zato ako svaka država počne da brani svoje nacionalne interese pre svega, ona će izdati svoje sopstvene evropske vrednosti. Procesi integracije, u ekonomiji između ostalog, zašli su tako duboko, da više ne mogu da se rešavaju posredstvom zadovoljavanja isključivo nacionalnih interesa. Ova tendencija je prilično opasna. Zato Evropske zemlje mogu da prevladaju krizu samo zajednički. Ali ne samo zemlje EU, već i svet u celini. Upravo toj okolnosti će biti posvećen sastanak dvadesetorice.

Mada se pozivi Kjolera na jačanje uzajamne pomoći u okviru EU pomalo razilaze sa suzdržanijim stavom kancelara Angele Merkel, u osnovnom – sprečavanju buajnja tržišne stihije – oni su jedinstveni. Između ostalog, ovaj prilaz se preseca i sa suštinom ruskih antirkiznih inicijativa. Među njima je briga, recimo o tome, da preduzimači ne iskoriste krizu u svoje ciljeve. O tome je ruski premijer Vladimir Putin govorio između ostalog na nedavnom sastanku sa liderima sindikata zemlje. Tako da bi ispod reči Horsta Kjolera o tome da su tržištu potrebna pravila i moral, u potpunosti mogli da se potpišu u Moskvi.