INTELEKTUALKA KAO PROSTITUTKA

24.05.2014. god.

Široko je rasprostranjena predrasuda da se prostitucijom i drugim moralnim nepočinstvima bave samo žene nižeg socioekonomskog i školskog nivoa. Zapravo, prostitucija i drugi vidovi nećudoređa rasprostranjeni su i u gornjim socioekonomskim slojevima. Zapravo, ona u njima cveta.

Prostitucija je u Srbiji zabranjena, ali to ne znači da ne postoji. Ona se odvija na neoficijelan i nelegalan način. U tome prednjači ženska studentska omladina.

1. Posrnuće naših devojaka

Ideju o moralnom stanju našeg društva možemo dobiti ako se zapitamo: koji je broj devojaka koje nevine ulaze u brak? Taj broj je lakše izraziti u promilima nego u procentima. Ne samo da je nedevstveni ulazak u brak nešto sasvim uobičajeno, nego je i vanbračna trudnoća nešto sasvim uobičajeno. Skoro polovina začeća dogodi se vanbračno, a oko četvrtine dece koja se rodi – rodi se vanbračno. Bilo bi ih još toliko kada devojke ne bi poletele da se udaju čim otkriju da su trudne. Često je jedini način da mladu privolite na venčanje taj da ostane trudna.

Ali sa otkrivanjem trudonoće problemi za muškarca tek mogu da počinju. Ponekad nije lako devojci znati s kojim momkom je ostala trudna. Tada neke devojke mogu pasti u iskušenje da trudnoću lažno pripišu svom favoritu. Prilikom genetskog ispitivanja očinstva ustanovi se da je oko 30 posto pripisanih očinstva lažno. Takve tragikomične situacije uzrokovane su niskom moralnom svešću i savešću naše ženske omladine. Ali naša inteligencije za njih uvek pronalazi opravdanja.

Veliki broj devojaka ne želi da se uda za oca svog budućeg deteta, pa rodi vanbračno. Još je veći broj devojaka koje „problem” reše tako što izvrše utrobno čedomorstvo.

Čak i ako se devojka nekim čudom uda za vas, vi i dalje nemate nikakve garancije da će vam ona biti verna. Udate žene se neretko upuštaju u vanbračne seksualne odnose. Danas su oni toliko česti da je ta pojava skoro potpuno izgubila moralnu stigmatizaciju. Pojam preljube skoro je potpuno nepoznat. Gotovo se u potpunosti izgubila svest da je preljuba moralni prestup.

Ne samo da su preljubnički odnosi česti, nego i rastave brakova. Svake godine se u Srbiji razvede oko 7.500 brakova. Drugačije izraženo, skoro svaki treći brak se raspadne. Među podnosiocima zahteva za razvod oko dve trećine su žene.

O stanju polnog morala kod nas govori i činjenica da ima mnogo onih koji ne žive bračnim životom, iako su formalno u braku. Kada bi se takvi slučajevi uzeli u statistiku, broj rastavljenih brakova verovatno bi dosegao polovinu.

Crnu sliku našeg moralnog stanja upotpunjuje i činjenica da cveta življenje u bludu. Blud se u krugovima učenih eufemistički zove kohabitacija – zajedničko življenje. Porastu kohabitacije doprinosi i pravni sistem koji je izjednačio brak i kohabitaciju. Ako kohabitacija ima iste pravne posledice kao i brak, čemu onda sklapati brak? Obesmišljavanju ustanove braka najviše doprinosi naša pravna inteligencija.

2. Posrnuće naših intelektualki

Nisu zakonodavci jedini koji obesmišljavaju brak. U tome ih sledi čitava kohorta intelektulaca. Među intelektualcima – posebno umetnicima – preljubnički i bludnički odnosi gotovo su profesionalna obaveza. Među „prosvetnim” radnicima prevladava uverenje da je brak neka retrogradna ustanova. Niste pravi intelektualac, a još manje umetnik, ukoliko držite do svetosti braka. Vaša je skoro profesionalna dužnost da tu ustanovu ismevate.

Krizu braka svojim stavovima i primerom posebno podupiru školovane žene. Stepen školske spreme žena stoji u direktnoj korelaciji sa procentom bezbračnih i bezdetnih žena. Što je devojka školovanija postoji veća verovatnoća da će ostati neudata. To je psihološki razumljivo: sa svakim stepenom školske spreme rastu i devojački bračni kriterijumi. Boreći se za karijeru devojke često „zaborave” da se udaju. Ali zato svoj erotski život nadomeštaju mnogim „vezama” i „vezicama”, kako se eufemistički zovu bludni odnosi. Ukupni efekat takvog životnog stila je moralna dekadencija celokupnog društva.

Ne samo da su intelektualke sklone izbegavanju braka, nego su sklone i da iz njega brzo izađu. Intelektualke češće nego neintelektualke podnose zahtev za razvod braka ili ga izazivaju svojim ponašanjem.

Ne samo da su intelektualke sklone bezbračnosti i razvodu, nego i bezdetnosti i monopediji – imanju samo jednog deteta. Neintelektualke u proseku imaju više dece nego intelektualke. A intelektualke koje imaju dete – često ga imaju vanbračno. Naše intelektualke su stekle ogroman broj prava i društvenih privilegija, ali su izgubile svest o svojim dužnostima i odgovornostima. Za našu moralnu dekadenciju odgovorni su svi, a posebno intelektualke koje svojim primerom i stavovima nemoral podstiču i opravdavaju.

3. Dolce vita

Mnogeškolovane devojkeotvoreno izražavaju stav da ne žele da se udaju. To je i razumljivo jer ih posle diplomiranja verovatno čeka zaposlenje u javnom sektoru i „sladak život”. Njima je život fantastičan: mlade su, nalickane, obrazovane, poželjne, sa dovoljno para od nekog besmislenog posla tipa PR. One se bacaju na provod i uživanje, putuju po svetu i menjaju muškarce kao čarape. Maštaju o princu na konju i cinično izjavljuju da nailaze samo na konje. Ženska čeljad su nam previše raspuštena.

4. Zaključak

U Srbiji postoji klasa školovanih devojka sklonih lakomislenom ponašanju. Lako se upuštaju u flert i blud. Broj vanbračno rođenih statistički je indikator tog ponašanja. Uništavanju braka i porodice doprinose i zakonodavnička klasa koja je pravno izjednačila brak i kohabitaciju. Urušavanju braka daju svoj doprinos i radnici u „kulturi” koji smatraju za svojom svetom dužnošću da brak omalovaže – predstave ga kao retrogradnu ustanovu. Brak degradiraju i lingvisti koji sve bludne nazivaju eufemističkim izrazima (slobodna veza, kohabitacija itd.). Ukupan rezultat sve to antibračne agitacije jeste moralna i demografska dekadencija društva.

Odsustvo moralne svesti naših školovanih devojaka posledica je sistematske propagande antiporodičnih vrednosti. Tu propagandu šire mnogobrojne feminističke organizacije. One su ključni agens našeg sloma porodničnih vrednosti.

Ipak, najveću odgovornost za urušavanje braka snose naše intelektualke. One samo ističu svoja „prava”, a zaboravljaju na svoje dužnosti. U trci za karijerom imaju sklonost da zaborave svoje dužnosti kao suprugâ, domaćicâ i majki. Nama nisu toliko potrebne školovane devojke koliko moralne devojke. Bolje je sresti jednu smernu i čestitu neintelektualku, nego biti okružen buljukom intelektualki koje se ponašaju kao prostitutke.