Mudžahedini oteli imanja!

Stanku Jovanoviću i njegovim sunarodnicima Karavlasima mudžahedini i njihovi sledbenici Bošnjaci oteli su vekovna imanja u Gornjoj Maoči i prete da će ih pobiti ukoliko im se približe

Slika: UZURPIRANA IMOVINA PORODICE JOVANOVIĆ... Kuća uništena, a mudžahedini u istom dvorištu prave novu

Stanko Jovanović (55), iz sela Gornja Maoča u opštini Srebrenik u FBiH, već deset godina bezuspešno pokušava da vrati u posed svoje imanje koje su uzurpirali mudžahedini, baš kao i njegovim komšijama i sunarodnicima Karavlasima, a svaki put kada je to pokušao, jedva je živu glavu izvukao.

Iako su mu uzurpatori, mudžahedini iz arapskih zemalja i njihovi sledbenici Bošnjaci, pretili da će ga zaklati, nabiti na kolac i glavu odrubiti, stavljali mu nož pod grlo, psovali četničku i cigansku majku, tukli ga i pljačkali odnoseći mu sa novčanikom i parama i sve lične dokumente i poručujući mu da se ni on ni bilo ko njegov više nikada ne vraća u Gornju Maoču, Jovanović tvrdi za Press RS da nadležni u opštini, uključujući i policiju, punu deceniju nisu ni prstom mrdnuli kako bi bar pokušali da zaštite njegova osnovna ljudska i imovinska prava.


Vlast ih štiti

- Svaki put kada bih prijavio šta mi se desilo prilikom pokušaja obilaska mog imanja koje su nezakonito prisvojili mudžahedini, policija FBiH bi samo mene privodila na informativni razgovor u Srebrenik kao da sam ja kriminalac! Stekao sam utisak da svi tačno znaju šta se dešava u Gornjoj Maoči, ali da se tamošnje institucije zaštitnički postavljaju prema mudžahedinima koji su uzurpirali imovinu nas Karavlaha, viševekovnih stanovnika Gornje Maoče. U svojoj strogo zatvorenoj zajednici, na našim imanjima, mudžahedini sada žive normalno, uzeli su ovdašnja muslimanska imena i rade šta žele.


Novi život karavlaških porodica u Batkoviću

Većina od stotinak karavlaških porodica iz Gornje Maoče, među kojima i porodica Stanka Jovanovića, posle rata izgradila je kuće u selu Batković kod Bijeljine.

- U Batkoviću je i pre našeg dolaska živelo oko 500 pripadnika naše etničke zajednice. Sa nama doseljenicima, danas u Batkoviću ima blizu 200 kuća Karavlaha. Poreklom smo iz Rumunije i pravoslavne smo vere. Naši preci su deci vremenom počeli da daju srpska imena i prezimena, mada se i danas svi trudimo da zadržimo bar osnovno poznavanje rumunskog jezika koji smatramo maternjim - kaže zet Stanka Jovanovića, Ratko Stojanović.

Od rukovodstva opštine Srebrenik stalno dobijam uveravanja da će mi imovina biti oslobođena, ali još ništa nije konkretno urađeno. Naprotiv, letos sam video da su mudžahedini počeli da grade svoje kuće na našim imanjima, pored naših uništenih i opustošenih kuća. Na privatnoj zemlji grade čak i zajednički parking i bazen za napajanje stoke u centru sela - priča Jovanović i tvrdi da mu je prilikom poslednjeg pokušaja da obiđe imanje pretio izvesni Mirsad Čehić koji mu je poručio da će mu sve pobiti ako se ponovo pojavi u Gornjoj Maoči.

Jovanović ističe da je za poslednjih deset godina nekoliko puta gledao smrti u oči, odnosno svaki put kada bi pokušao da se bar približi svom rodnom kraju.

- Mudžahedini su mi uvek pretili, fizički i psihički me maltretirali, a policija je sve to neretko i sama gledala i, ako je nešto i činila, podržavala je njih, a ne mene! Karavlasi su u Gornjoj Maoči živeli više od 300 godina, ali su 1992. godine sve porodice proterane. Rasuli smo se širom Evrope, pošto je većina ljudi iz našeg sela i pre rata obezbeđivala egzistenciju radeći po Nemačkoj i drugim zemljama zapadne Evrope. Niko se nije vratio u naše selo. Retki srećnici uspeli su da prodaju kuće, ali većina još ne može da uđe u posed svoje imovine. Ja sam rešenje za povraćaj imovine dobio tek 2002. godine ali tek tada je nastao pakao za mene i moju porodicu - kaže Jovanović.


Stalne pretnje

On dodaje da se gotovo ceo radni vek nalazi na privremenom radu u Nemačkoj i ističe da je planirao da se vrati u rodni kraj. Međutim, već 2003. godine postalo mu je jasno da to neće biti nimalo lako.

- Te godine nameravao sam da oberem šljive u svom voćnjaku u Gornjoj Maoči i čak sam poveo i najamne radnike. Naivno sam poverovao da ćemo biti bezbedni, jer sam svoju posetu najavio i snagama tadašnjeg IFOR-a. Međutim, jedan mudžahedin odmah je nasrnuo na mene. Oborio me na zemlju i prislonio mi nož na vrat, preteći da će me zaklati ako odmah ne odem. Tek kada je iznad voćnjaka počeo da se spušta helikopter IFOR-a, on i još desetak muškaraca sa dugim bradama koji su bili oko mog voćnjaka, pobegli su u šumu. Vojnici međunarodnih snaga su nas u tri vojna transportera tada dovezli do Brčkog i njihov angažman oko ovog problema završio se na tome. Moji prijatelji u Nemačkoj bili su šokirani posle mog prepričavanja ovog događaja - kaže Jovanović.