Rusi neće da popuste NATO
Kriza u odnosima Rusije sa SAD i NATO oko namere Vašingtona da izgradi odbrambeni raketni sistem u Evropi ušla je juče u novu fazu. U Beču je počeo hitan, četvorodnevni sastanak predstavnika zemalja potpisnica sporazuma o konvencionalnom naoružanju u Evropi iz 1990. godine.
Sastanak je zakazan na inicijativu Rusije, nakon najave predsednika Vladimira Putina da bi zvanična Moskva mogla da stavi moratorijum na sporazume o neširenju naoružanja sa SAD i NATO. Sličan stav juče je u prestonici Austrije izneo i Anatolij Antonov, šef ruske delegacije.
„Rusija razmišlja o suspenziji učešća u ključnom sporazumu o naoružanju sa Evropom. Ipak, mi ne razmišljamo o potpunom napuštanju sporazuma. Glavni problem je ograničavanje razmeštanja vojnih snaga. Prema sporazumu, Rusiji se ne omogućava da slobodno razmešta svoje oružane snage na sopstvenoj teritoriji“, rekao je Antonov.
On je dodao da na sastanku u Beču neće biti reči o američkom odbrambenom raketnom sistemu, koji će biti tema razgovora između predsednika SAD i Rusije Džordža Buša i Vladimira Putina na sastanku početkom jula u Americi.
Sporazum o konvencionalnom naoružanju u Evropi ograničava razmeštanje tenkova i trupa u zemljama članicama NATO i nekadašnjeg Varšavskog pakta u Istočnoj Evropi. Sporazum propisuje sa koliko naoružanja može da raspolaže NATO, odnosno Varšavski pakt. U međuvremenu, iako su bivše članice Varšavskog pakta poput Poljske i baltičkih zemalja postale članice NATO, oružje koje se nalazi na teritoriji tih zemalja i dalje se pripisuje Varšavskom paktu, zbog toga što članice NATO nisu ratifikovale izmenjeni sporazum iz 1999. kojim se konstatuje izmenjeno stanje nakon raspada SSSR. Rusija je potpisala novu verziju sporazuma kojom su predviđena ograničenja za teško naoružanje.
Međutim, on ne može da stupi na snagu jer ga većina članica NATO još nije ratifikovala, a kao glavni razlog se spominje to što Rusija nije ispoštovala preuzete obaveze. To su prihvatanje Rusije za razmeštanje međunarodnih mirovnih snaga u Pridnjestrovlju, separatističkoj provinciji u Moldaviji gde većinom žive Rusi, i povlačenje ruskih trupa iz Gruzije. Konstantin Kosačev, predsedavajući Komiteta za međunarodne odnose u Dumi kaže da je uzrok spora odbijanje NATO i SAD da uzmu u obzir stavove Rusije:
„Rusiji je dosta toga da niko ne uzima ozbiljno njene stavove. Ako želite Rusiju kao partnera, najmanje što morate da uradite jeste da razgovarate s nama. U suprotnom, moramo da preduzmemo korake koji će pokazati da situaciju shvatamo ozbiljno.“
Ruski radar „Gabala“ vidi pola sveta
Konsultacije stručnjaka iz Rusije i SAD alternativnom antiraketnom štitu u Azerbejdžanu, koji je predložio predsednik Vladimir Putin, trebalo bi da počnu narednog meseca, izjavio je general Jurij Balujevski, načelnik ruskog generalštaba. Predlog Putina podrazumeva da Amerika odustane od izgradnje štita u Češkoj i Poljskoj, jer Rusija u Azerbejdžanu poseduje već radarsku stanicu, jednu od najvećih u svetu - „Gabala“. On bi mogao da bude alternativa delu štita koji SAD treba da izgrade u Češkoj, koji podrazumeva radar srednjeg dometa. Nije ponuđena alternativa za važniji deo štita - deset odbrambenih raketnih sistema koji SAD planiraju da postave u Poljskoj. Da bi sistem koji je Putin predložio „proradio“, radarska stanica bi morala da se poveže sa sistemom za presretanje raketa. „Gabala“ radar u Azerbejdžanu pokriva ceo Indijski okean, Bliski istok i severnu Aziju. Njega je napravio nekadašnji Sovjetski Savez 1985. i omogućuje otkrivanje lansiranja balističkih projektila u krugu od 6.000 kilometara. Opslužuje ga oko 1.000 ruskih vojnika. Posle raspada Sovjetskog Saveza, Rusija i Azerbejdžan su potpisali ugovor o iznajmljivanju radarske stanice Rusiji do 2012. godine, i to za sedam miliona dolara godišnje.
- Izvor
- blic.co.yu
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.