MAJORA TEPIĆA SVI ZABORAVILI!

Kad prođete Kozarsku Dubicu i uputite se prema Kostajnici morate proći kroz selo Komlenac. Na prvi pogled u ovom selu ništa ne upada u oči, stotinak domaćinstava razbacanih uz put kao pečurke. Ali, ako kojim slučajem zastanete u ovo potkozarsko selo i priupitate bilo kog meštanina po čemu je poznat Komlenac svi uglas će vam reći: “Po majoru Milanu Tepiću prvom heroju iz Republike Srpske i poslednjem odlikovanom heroju SFRJ“. Njihov poznati komšija major Milan Tepić je ne želeći da prepusti oružje iz kasarne “Vojnović“ u selu Bedenik nadomak Bjelovara hrvatskim paravojnim snagama 29. septembra 1991. godine, minirao skladište municije sa 170 tona eksplozivnih sredstava i digao ga u vazduh. Tako se pridružio svom davnom sunarodniku resavskom vojvodi Stevanu Sinđeliću.

Sa njim je tada poginulo i desetak vojnika koji nisu hteli da napuste svoga majora i preko 300 hrvatskih vojnika koji su pokušali na silu da zauzmu kasarnu. Za svoj podvig major Tepić je posthumno odlikovan od SFRJ, a zvaničnici RS su nazvali po njemu orden za posebne zasluge u ratu. Dobio je svoju ulicu u Beogradu, Novom Sadu, Banjaluci i mnogim drugim gradovima. Danas u porodičnoj kući Tepića u Komlencu živi samo majka srpskog heroja - Milena Tepić. Našu ekipu na ulazu u dvorište imanja Tepića ova 70–godišnja starica je dočekala rečima: Bog vam pomogao djeco! Sjedite tu ispred kuće sada ću ja doći, poručila nam je baka Milena. Iznela je pred nas rakiju i kafu i sela za stol i počela priču o svom sinu Milanu.

- Teško je biti majka srpskog heroja. Niko neće ni da te pogleda. Samo te se sjete na godišnjicu njegove smrti i to je sve. Lokalna vlast u Dubici mi je čak odbila zahtjev i za kratkoročni kredit od 5.000 hiljada maraka koji su se dodeljivali porodicama poginulih boraca. Mislila sam tim novcima da popravim krov na kući koji mi prokišnjava, ali sam odbijena u opštini. To sve govori o tome koliko se ceni žrtva moga sina. Ali život ide dalje - kaže majka Milena.

Prema rečima bake Milene ljubav prema vojsci Milan je povukao od ujaka Gojka koji je često svraćao i pričao o svojim ratnim danima u partizanim i na Kozari. Već u detinjstvu očaran pričom ujaka Milan je čvrsto odlučio da bude vojnik.

- Bio je izuzetno inteligentan. Odličan učenik kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi. Volio je mnogo da čita. Posebnu rusku literaturu i sve ostale knjige koje su se odnosile na vojsku. Vojnu akademiju u Zagrebu je završio vrlo lako i uspešno i radio je u Požegi i Vražadinu, a onda je usledio Bjelovar – priseća se majak Milena.

Dva meseca pre nesrećnog događaja poslednji put se čula sa Milanom, pitao je kako mu je porodica i familija i kako se drže ona i otac Stevo i onda više ni traga, ni glasa. Vest o smrti sina je čula na vestima što je bilo stravično.

- Kada se sve to izdogađalo svi smo bili u neverici, a onda su nam njegove kolege to i potvrdile. Usledila je sahrana odnosno podizanje spomenika, a ni dan danas nemamo ni jedan Milanov ostatak u grobu. Otac Stevan koji je bio veoma vezan za Milana nikad se nije pomirio sa njegovom smrću i prosto je uvenuo za njim. Nekoliko godina nakon Milanove smrti, umro je i Stevo, koji ga nikada nije mogao prežaliti – priča majka Milena.

Sam Milan bio je ispred svoga vremena što se tiče vojske. Vidio je već tada mnoge propuste u JNA i najavljivao rat koji će doći. Ali nije mogao da zna da će u svojoj 34 godini okončati život, priča njegova majka.

- Bio je karakteran i čovek od reči. Volio je posebno životinje i u dubini duše bio je veoma osjećajan. Skladište koje je digao u vazduh je uradio zbog zakletve koju je dao vojsci JNA i nikada je ne bi pogazio. Znam kakav je bio moj sin – ističe majka Milena.

Na groblju u Komlencu Milan Tepić ima spomenik, a kraj njega je sahranjen njegov otac Stevo. Put do groblja je loš, a i samo groblje često bude neuredno, pa nakon više apela majke Milene neko se udostoji da dođe i pokosi travu i uredi mesto gde počiva prvi srpski heroj otadžbinskog rata Milan Tepić. Kako majka heroja Tepića kaže pare da se uradi put do groblja gde počiva srpski heroj su stigle iz Beograda pre nekoliko godina ali ni dan danas put koji vodi na groblje nije asfaltiran. Kada smo se rastajali sa majkom Milenom i odlazili iz Komlenca starica nas je ispratila sa suzama u očima i drhtavim glasom poručila: Sretan put deco i navratite kad god možete!

 STAV

Reč se jednom daje

Milan Tepić je pored herojskog dela za koje je odlikovan ostao upamćen i po svojoj odanosti državi i vojsci čiju je zakletvu položio.

- Jedan put ljudi daju reč. Ona ostaje ili se pogazi. Ja sam dao reč da ću da branim ovu zemlju ako joj bude teško - govorio je major Milan Tepić.

 KOMLENC

Posetio i Mladić

Negde krajem 1992. godine jedno jutro oko naše kuće u Komlencu se pojavilo mnoštvo vojnika i među njima general Ratko Mladić, priseća se Milena.

- Prišao mi je poljubio me i izjavio mi saučešće. Došao sam da pozdravim majku srpskog heroja rekao mi je tada general Mladić. Proveo je neko vreme sa mnom i Stevom. Pričali smo o Milanu i teškim vremenima koja su došla. General Mladić je upijao svaku reč o Milanu i samo je uz uzdah progovorio: “To je bio vojnik” – priča majka Milena.