JAVNI POZIV UPRAVNOG ODBORA DRUŠTVA POLICIJSKIH RATNIKA REPUBLIKE SRBIJE

 JAVNI POZIV UPRAVNOG ODBORA  DRUŠTVA POLICIJSKIH RATNIKA REPUBLIKE SRBIJE 


Društvo Policijskih Ratnika R.S.

UPRAVNI ODBOR DRUŠTVA POLICIJSKIH RATNIKA REPUBLIKE SRBIJE, UPUĆUJE:


J A V N I P O Z I V

SVIM ZAINTERESOVANIM AKTIVNIM, PENZIONISANIM, KAO I BIVŠIM POLICIJSKIM SLUŽBENICIMA ZA UČLANJENJE I POMOĆ OKO OSNIVANJA BORAČKE ORGANIZACIJE POLICJSKIH SLUŽBENIKA.

Na sednici odbora, udruženja boraca policijskih službenika, Republike Srbije 1990-2001. godine održanoj dana 24. marta 2014. godine na zlatiboru održana je osnivačka skupština DRUŠTVA POLICIJSKIH RATNIKA REPUBLIKE SRBIJE koje okuplja, aktivne i penzionisane, policijske službenika, kao i građanska lica koja su učestvovala u odbrambenim i bezbednosnim oružanim akcijama na teritoriji bivše SFRJ I SRJ u okviru policiskih jedinica kao rezervisti kao i drugih lica koji su stekli status borca u vojnim jedinicama a sada su na radu u MUP-u ili su penzioneri MUP-a. Na pomenutoj sednici je razmatran dosadašnji odnos već postojećih, boračkih udruženja, čiji su članovi i neki aktivni i bivši pripadnici policije, i tom prilikom došlo se do zaključka da postojeće boračke organizacije ne rešavaju na zadovoljavajući način, probleme boraca bivših i aktivnih pripadnika policije. Umesto da rešavaju socijalne probleme, boraca, ratnih vojnih invalida, kao i probleme porodica poginulih boraca, mnoge boračke organizacije, su se posvetile političkom i stranačkom radu kao i međusobnim sukobima oko podele budžeta države Srbije koji je predviđen za boračku populaciju.
U periodu od 1990. godine, pa do 2001. na teritoriji bivše SFRJ i SRJ dogodilo se pet oružanih sukoba u kome je učestvovalo više miliona građana na raznim zaraćenim stranama. Svedoci smo da su naši tadašnji neprijatelji u posleratnim periodima posebnu pažnju posvećivali statusu i socijalnoj brizi prema učesnicima ratova. Na teritoriji Republike Srbije u prethodnom periodu ta briga je bila veoma nedovoljna, a u nekim slučajevima i nikakva. Takvo ponašanje države i društva prema bivšim borcima nije nikakvo iznenađenje jer je u našoj srbskoj istoriji niz primera kada su društvo i država zaboravljala na svoje ratnike. Od zadnjih oružanih sukoba koji su se dogodili na tlu bivše SRJ na jugu Srbije pa do danas prošlo je trinaes godina. Žrtve koje su podnele generacije učesnika ratova počinju polako da se zaboravljaju. Na nama je da ne dozvolimo da se zaborave. Zbog nebrige prema borcima, a pogotovo prema ranjenima i porodicama poginulih.
Kako bi se popravio status i u potpunosti izvršile obaveze države prema pomenutim ugroženim grupama, donešena je odluka da se u narednom periodu inteziviraju napori, na stvaranju jedne strukovne boračke organizacije koja bi uz pomoć svojih članova, državnih organa i šire društvene zajednice, pristupila rešavanju nagomilanih problema boračke populacije.
Pored rešavanja socijalnih problema, organizacija ima za cilj negovanje tradicije, i isticanje pozitivnih primera, humanosti i patriotizma njenih članova kako bi pozitivni primeri iz naše istorije ostali zapamćeni za mlađe.
Da bi uspeli u ostvarivanju navedenih programskih ciljeva potrebno je omasovljenje organizacije radi sticanja što veće reprezentativnosti.
Ujedno pozivamo sve zainteresovane aktivne i bivše policijeke službenike kao i policijske rezerviste, koji ispunjavaju uslove za sticanje statusa borca, porodice palih boraca policajaca i sve dobronamerne građane organizacije kao i policijske sindikate, da daju svoj doprinos.

ČLANSTVO U UDRUŽENJU

Na osnovu Statuta Policijkog Udruženja Boraca Republike Srbije član udruženja može biti bivši ili aktvni policijski službenik, kao i lice koje je u skladu sa zakonom svoju vojnu dužnost vršilo u JNA i Vojsci Jugoslavije a sada je aktivni ili bivši radnik policije, lica koja su učestvovali u oružanim sukobima u odbrani srbskih teritorija u bivšim policijskim jedinicama na teritoriji SFRJ, kao i lica koja su MUPU kao rezervisti vršili u skladu sa zakonom vojnu dužnost. a kome je po zakonu o boračko invalidskoj zaštiti priznato pravo:

član 3.

1) Boraca,
2) Ratni vojni invalidi;
3) Porodice kidnapovanih, poginulih i nestalih u oružanim sukobima;
4) Strani državnjani učesnici otadžbinskih ratova;
5) Zarobljenici i logoraši.

Članovi udruženja ne mogu biti: izdajice, dezerteri.

Kao dokaz u ostvarivanju prava na status borca može se koristiti sledeća dokumentacija:

1) Overena fotokopija vojne knjižice prva strana sa fotografijom i strana upisa učestvovanja u ratu.
2) Overena fotokopija potvrde vojnog organa ili drugog državnog organa na osnovu koga se jasno može videti da lice ispunjava uslove iz člana 2. 3. 4. 5. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca.
3) Za ratne vojne invalide medicinska dokumentacija za ranu, ozledu, povredu i bolest.
4) Ukoliko nije moguće obezbediti napred navedenu dokumentaciju iz opravdanih razloga kao dokaz može poslužiti i overene izjave najmanje dva punoletna svedoka kao svedočanstvo u vršenju dužnosti iz člana 2. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca

Na osnovu Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca pod BORCEM se podrazumevaju sledeća lica.

BORCI

Član 2.

Borac je jugoslovanski državljanin koji je:

1) u ratu vršio vojne i druge dužnosti radi odbrane suverenosti, teritorije, nezavisnosti i ustavnog poretka Savezne Republike Jugoslavije;

5) vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve ili za ciljeve državne bezbednosti u oružanim akcijama posle 17. avgusta 1990. godine za očuvanje suverenosti, nezavisnosti i teritorijalne celokupnosti SFRJ;

Borac je jugoslovenski državljanin koji je vršio vojne dužnosti ili druge dužnosti u vezi sa učestvovanjem u oružanoj akciji preduzetoj za vreme MIRA radi odbrane suverenosti, teritorije, nezavisnosti i ustavnog poretka Savezne Republike Jugoslavije.

RATNI VOJNI INVALID

Član 3.

Ratni vojni invalid je jugoslovenski državljanin koji je zadobio ranu, povredu, ozledu ili bolest, pa je zbog toga nastupilo oštećenje njegovog organizma najmanje 20 %. i to;

1) vršeći vojne dužnosti ili druge dužnosti za vojne ciljeve u ratu ili oružanoj akciji za očuvanje državne bezbednosti u miru pod okolnostima iz člana 2. ovog zakona.
2) pri vršenju vojnih dužnosti u stranoj zemnji koja je u oružanom sukobu, ako ga je na vršenje te dužnosti uputio nadležni vojni organ u okviru međunarodnih obaveza SRJ (R. Srbije).
3) za vreme ratnog zarobljeništva u koje je dospeo kao borac iz člana 2. ovog zakona odnosno kao lice iz tačke 2. ovog člana.

Član 4.

Ratni vojni invalid je jugoslovenski državaljanin kod koga je postojala bolest koja se pogoršala pod okolnostima iz člana 2. i 3. ovog zakona, pa je zbog toga nastupilo opštećenje njegovog organizma najmanje 20%.

Član 5.

Ratni vojni invalid je i stranac kod koga je nastupilo oštećenje organizma pod okolnostima iz člana 2. stav1. tačke 1 i 5 i stava 2. ovog zakona.


na Zlatiboru UPRAVNI ODBOR UDRUŽENJA
24. 03. 2014



Društvo Policijskih Ratnika R.S.

25. april. u 10:59
U skladu sa članom 8 tačke 1, 2,3, 4, 5 i 6. i članom 9 tačke 14 Saveza boraca policije Republike Srbije, donosimo:

P R A V I L N I K
o izgledu i uslovima za dodeljivanje znamenja, obeležja i oznaka Društva Policijskih Ratnika

I
UVODNA ODREDBA
Član 1.

Ovim Pravilnikom regulisani su: izgled, način dodeljivanja, uslovi za dodeljivanje i razlozi za gubljenje prava nošenja spomen-znamenja, obeležja i oznaka Saveza boraca policije Srbije (u daljem tekstu boračke organizacije).

Član 2.

Izgled i javno nošenje znamenja, obeležja i oznaka boračke organizacije usklađeno je sa članom 5 Zakona o odlikovanjima Republike Srbije.

II
OSNOVNE ODREDBE
Član 3.

Ovim Pravilnikom bliže se propisuje izgled spomen-obeležja, znamenja i oznaka, uređuje se postupak za njihovo dodeljivanje i oduzimanje, određuju se prava i obaveze nosioca, kao i druga pitanja od značaja za nosioce.

Član 4.

Spomen-obeležja su znaci učešća u određenim ratnim zbivanjima. Nose se na levoj strani grudi.
Znamenja su znaci javnog priznanja koje se dodeljuje za izuzetne zasluge i dela od značaja za boračku organizaciju. Nose se na levoj strani grudi.
Oznake su znaci pripadnosti boračkoj organizaciji kao i znaci pripadnosti jedinicama u kojoj su članovi boračke organizacije stekli pravo na zvanje borca.

Član 5.

Spomen obeležja se mogu dodeljivati stranim i domaćim državljanima koji ispunjavaju uslove propisane ovim pravilnikom.

Član 6.

Znamenja se mogu dodeljivati članovima boračke organizacije, domaćim i stranim licima i udruženjima u skladu sa ovim pravilnikom.

III
OBELEŽJA

Član 7.
RATNIČKI KRST

Ratnički krst je stilizovani krst emajl-bele boje oivičen zlatnom ivicom veličine 4 x 4 cm. Kraci krsta nalaze se na podlozi koja simbolizuje sunce i zasečeni su pod tupim uglom. Podloga ima tri zraka zlatne boje u čijem središtu se nalazi stilizovani štit Nemanjića sa krstom i četiri oscila. Obeležje se nalazi na lenti plave boje kvadratnog oblika 3,5 x 5 cm.Zamenica veličine 0,5 x 3 cm. je u boji lente.

Član 8.

Ratnički krst se dodeljuje članovima organizacije koji prilože dokumentaciju da su učestvovali u nekom od oružanih sukoba na teritoriji bivše SFRJ i SRJ.


KOSMETSKA ZVEZDA



Član 9.

Kosmetska zvezda ima izgled osmokrake zvezde oštrih uglova prečnika 6 cm. Kraci zvezde se sastoje od po pet zrakova različite veličine, zlatnožute boje u čijem centru se nalazi stilizovani cvet kosovskog božura modrocrvene boje prečnika 3 cm. U središtu stilizovanog cveta je stilizovani krst zlatne boje sa zasečenim kracima pod tupim uglom,a u centru tog krsta je okrugli stilizovani štit Nemanjića.

Član 10.

Kosmetska zvezda dodeljuje se svim članovima boračke organizacije koji su učestvovali u odbrani srca svete zemlje Srbije- Kosova i Metohije, od albanskih terorista i NATO agresije, najmanje 12 meseci u toku 1998 i 1999. godine.

Član 11.

Zamenica za Kosmetsku zvezdu je crvene boje oivičena trobojkom veličine 0.5 x 3 cm

MEDALJA ZA PROLIVENU KRV

Član 12.
Medalja za prolivenu krv dodeljuje se u dva reda.

Član 13.

Medalja za prolivenu krv prvog reda ima izgled hrastovog poluvenca prečnika 4 cm zlatne boje, u čijem se središtu na reversu i aversu nalazi stilizovani krst crvene boje veličine 3cm. Medalja se nalazi na pravougaonoj crvenoj vrpci veličine 3 x 5 cm.

Član 14.

Medalja za prolivenu krv drugog reda ima izgled hrastovog poluvenca prečnika 4 cm srebrne boje, u čijem se središtu na reversu nalazi stilizovani krst crvene boje veličine 2 cm a na aversu amblem boračke organizacije. Medalja se nalazi na pravougaonoj crvenoj vrpci veličine 3 x 5 cm.

Član 15.

Zamenica za Medalju za prolivenu krv prvog reda je crvene boje sa dve trake zlatne boje po obodima, za medalju drugog reda je crvene boje sa dve trake srebrne boje po obodima, veličine 0.5 x 3 cm

Član 16.

Medalja za prolivenu krv prvog reda dodeljuje se svim članovima boračke organizacije koji su vršili vojne dužnosti i druge dužnosti u vezi sa učestvovanjem u oružanoj akciji preduzete za vreme rata ili mira radi odbrane suverenosti, teritorije, nezavisnosti, i ustavnog poretka SFRJ ili SRJ, kao i prilikom obavljanja poslova od značaja za bezbednost građana i njihove imovine u spasavanju života i imovine građana u elementarnim nepogodama.Medalja se dodeljuje i članovima boračke organizacije koji su vršili poslove od interesa za boračku organizaciju i pritom zadobili ranu, povredu, ozledu ili bolest, pa je zbog toga nastupio invaliditet od 80% i više.
Radi sticanja ovog prava, član boračke organizacije mora priložiti odgovarajuću lekarsku dokumentaciju.

Član 17.

Medalja za prolivenu krv drugog reda dodeljuje se svim članovima boračke organizacije koji su vršili vojne dužnosti i druge dužnosti u vezi sa učestvovanjem u oružanoj akciji preduzete za vreme rata ili mira radi odbrane suverenosti, teritorije, nezavisnosti, i ustavnog poretka SFRJ ili SRJ kao i prilikom obavljanja poslova od značaja za bezbednost građana i njihove imovine u spasavanju života i imovine građana u elementarnim nepogodama. Medalja se dodeljuje i članovima boračke organizacije koji su vršili poslove od interesa za boračku organizaciju i pritom zadobili ranu, povredu, ozledu ili bolest, a da nema invaliditeta ili je on manji od 80%.
Radi sticanja ovog prava član boračke organizacije mora priložiti odgovarajuću lekarsku dokumentaciju.



IV
ZNAMENJA

VIDOVDANSKI KRST

Član 18.

Vidovdanski krst ustanovljuje se u tri reda.

Član 19.

Vidovdanski krst prvog reda ima izgled stilizovanog krsta veličine 4 cm čiji su vrhovi oštrougaoni, krst je zlatne boje oivičen ivicom bele boje, debljine 1mm. Nalazi se na podlozi koja se sastoji od 4 grba boračke organizacije srebrne boje ravnomerno raspoređenih u prostoru između krakova krsta, sa krunom okrenutom prema spolja. U centru krsta se nalazi stilizovani štit Nemanjića. Krst se nalazi na pravouganonoj lenti crvene boje veličine 3,5 x 5cm. Zamenica je veličine 3,5 x 0,5cm.

Član 20.

Vidovdanski krst drugog reda ima izgled stilizovanog krsta veličine 4 cm čiji su vrhovi oštrougaoni, krst je srebrne boje oivičen ivicom bele boje, debljine 1mm. Nalazi se na podlozi koja se sastoji od 4 grba boračke organizacije srebrne boje, ravnomerno raspoređenih u prostoru između krakova krsta sa krunom okrenutom prema spolja. U centru krsta se nalazi stilizovani štit Nemanjića. Krst se nalazi na lenti 3,5 x 5 cm. Plave boje. Zamenica je veličine 3,5 x 0,5 cm.

Član 21.

Vidovdanski krst trećeg reda ima izgled stilizovanog krsta veličine 4 cm čiji su vrhovi oštrougaoni, krst je bronzane boje oivičen ivicom bele boje,debljine 1mm, nalazi se na podlozi koja se sastoji od 4 grba boračke organizacije srebrne boje, ravnomerno raspoređenih u prostoru između krakova krsta sa krunom okrenutom prema spolja. U centru krsta se nalazi stilizovani štit Nemanjića. Krst se nalazi na pravougaonoj lenti bele boje, oivičen okvirom crvene boje širine 2 mm, veličine 3,5 x 5 cm. Zamenica je veličine 3,5 x 0,5 cm.

Član 22.

Viteški krst se dodeljuje članovima boračke organizacije, domaćim i stranim državljanima ili organizacijama za izuzetne zasluge u razvijanju rada i doprinosa boračke organizacije.

O Z N A K E

Član 23.

Oznaka boračke organizacije ima oblik grba Organizacije veličine 5x5 cm.
Oznaka jedinice pripadnosti, odnosno jedinice u kojoj je član stekao zvanje borca, može imati bitne detalje jedinice kojoj je pripadao član udruženja, oznaka mora
biti veličine 4x4 cm.
Član udruženja koji je bio pripadnik više jedinica nosi oznake svih jedinica kojima je pripadao.
Oznaka boračke organizacije nosi se na desnoj strani grudi , a oznake pripadnosti jedinica nose se na desnoj strani grudi pored znaka boračke organizacije, sa leve strane znaka boračke organizacije.



V
ZAVRŠNE ODREDBE
Član 24.

U slučaju potrebe Upravni odbor boračke organizacije može ustanoviti i druga znamenja i obeležja posebnom odlukom.

Član 25.

Znamenja i obeležja dodeljuju se dva puta godišnje i to na Dan udruženja boraca policije republike Srbije, na Vidovdan i na dan MUP-a.
Znamenja i obeležja mogu se u izuzetnim prilikama dodeliti i povodom drugih značajnih događaja koja odredi Upravni odbor udruženja.

Član 26

Nosiocu obeležja ili znamenja iz ovog pravilnika može se oduzeti pravo na nošenje istog:
- 1.ukoliko je dao lažne podatke u svom zahtevu, a isti su bili presudni u odlučivanju komisije.
- 2.ukoliko postupi suprotno javnom poretku i moralu ili iz drugih razloga koji ga čine nedostojnim (dokaz o ovome mogu biti odgovarajuće sudske presude za krivična dela protiv bezbednosti Republike Srbije)
Obeležja koja imaju stečeno pravo kao što su Ratni krst, Kosmetska zvezda i Medalja za prolivenu krv, mogu se oduzeti samo ako je ispunjen uslov iz 1.tačke ovog člana.

Član 27.

Boračka organizacija zalagaće se da obeležja: Ratni krst, Kosmetska zvezda i Medalja za prolivenu krv budu uvršćene u delu Spomenica, kroz odgovarajuće dopune i izmene Zakona o odlikovanjima Republike Srbije.

Član 28.

Nemaju pravo na Ratni krst i Kosmetsku zvezdu oni koji su neopravdano napustili jedinicu svojevoljnim odlaskom (dezertiranjem).

Član 29.

U okviru boračke organizacije za dodelu obeležja i znamenja formiraće se posebna komisija.

Član 30

Pravilnik stupa na snagu danom usvajanja na sednici skupštine Boračke organizacije.

Zlatibor
24.03. 2014. god.

Upravni odbor

Zabeležila:  Slavica Jovanović