Crna Gora. Neprijateljske izjave prijateljske zemlje.

Pominjanje vekovnih tradicija prijateljstva, razume se, takođe stoji u izjavi. Pitamo se zašto? Jer nova crnogorska generacija, kako je izjavio Đukanović, načinila je svoj izbor. Ili su ga za nju načinili?

MSP Rusije razočarano je „neprijateljskim izjavama“ premijera Crne Gore Mila Đukanovića za vreme posete SAD, kao i činjenicom pridruživnja Podgorice sankcijama EU. Takvu izjavu dalo je MSP Rusije. Takođe je bilo istaknuto da se slična dejstva „kose sa dubokim tradicijama prijateljstva među narodnima naših zemalja, koje se oslanjaju na 300-godišnje iskustvo rusko-crnogorskih odnosa“. Ministarstvo spoljnih poslova i evropskih integracija Crne Gore reagovalo je prilično operativno: ocene Moskve su „neprimerene i proizvoljne“, a Đukanovićeva izjava ni na koji način nije antiruska i odgovara nacionalnim interesima Crne Gore koja planira da stupi u EU i NATO.

Pominjanje vekovnih tradicija prijateljstva, razume se, takođe stoji u izjavi. Pitamo se zašto? Jer nova crnogorska generacija, kako je izjavio Đukanović, načinila je svoj izbor. Ili su ga za nju načinili?

Za vreme nedavne posete u SAD crnogorski premijer se požalio da se na Balkanu vodi sve oštrija anti-NATO kampanja, posebno posle događaja u Ukrajini, koje treba pravilno tumačiti. Đukanović nije rekao kako je to pravilno, ali sve je i tako jasno ako je Podgorica podržala kijevske pučiste uvođenjem sankcija, makar i ne protiv Rusije, već protiv Viktora Janukoviča i njegovog okruženja. U celini ton nastupa gospodina Đukanovća se svodio na to da postoji zavisnost između krize u Ukrajini i pokušaja destabilizacija Balkana. Mada to ne zvuči direktno, kriva je za to, po svemu sudeći, Rusija. Kako drugačije da se shvati izjava, navodno, mi smo se prerano obradovali da je posao Alijanse završen. Kao i činjenica da, po Đukanoviću, odgovornost i tempo sazrevanja u poslednjih 25 godina „nekih adresa“, između ostalog u Moskvi, bio je precenjen.

Već zatim, komentarišući svoje izjave, premijer je istakao da je obaveza političara ne da prati javno mnjenje, već da ga stvara. Zvuči vrlo lepo i potpuno odgovara izumima francuske sociološke škole druge polovine 20. veka: „javno mnjenje“ ne postoji, ono je povoljna i praktična izmišljotina lica koja imaju određeni interes. Radi toga se čini sve: u čast 15-godišnjice NATO bombardovanja glavnim krivcem je učinjen Beograd i njegova pogrešna politika, što u samoj Srbiji za sada zastupaju marginalni krugovi, a u Crnoj Gori već izlazi iz usta vladajuće partije, što znači određuje globalni trend poricanja zločina Alijanse. I kao što smo videli nešto više, opravdava aktualna dejstva. „Ta generacija rekla je da mi želimo da budemo deo EU i NATO-a“, nastavlja da formira javno mnjenje premijer Crne Gore. „Šta, jel tamo već bio referendum?“ – pita se politikolog, predsednik fonda Oka Tatjana Poloskova.

- Meni se čini da se rukovodstvo Crne Gore nije odredilo oko ideje stupanja u Alijansu, već jednostavno se nalazi pod pritiskom, i ako se Đukanović ipak reši da sprovede referendum, moguće da rezulati neće svedočiti o želji Crnogoraca da stupe u Alijansu. Premijer Crne Gore se nalazi s jedne strane pod pritiskom SAD, a sa druge pod pritiskom svog naroda, pošto u Crnoj Gori postoji prilično ozbiljna opozicija protiv NATO-a.

A da li bi za Podgoricu bila moguća druga varijanta, pored ovog svojevrsnog zaoštravanja odnosa sa Moskvom? Recimo, model Beograda, koji, bez obzira na ništa manji pritisak spolja, kao i neslogu među srbskim članovima Parlamentarne skupštine SE, pokazao je doslednost, sačuvavši neutralnost po pitanju Ukrajine? Duško Vujošević iz Centra za monitoring i istraživanje u Podgoroci smatra da u Crnoj Gori tako neće moći.

- S obzirom na veliki značaj ruskih investicija i ruske spoljne politike za Crnu Goru, ona bi svakako želela da izbegne tako nešto. Ali, nije realno da ona može u ovom trenutku voditi politiku kao što je to vodio Tito - a to je da smo nesvrstani, jer se Crna Gora opredelila za aktivno članstvo u jednoj vojnoj alijansi, a ne za neutralnu politiku. Znači, manevarski prostor Crne Gore je značajno manji nego što je to u slučaju Srbije.

Sa druge strane, ističe ekspert, odnosi naših zemalja uvek će zavisiti od dijaloga Rusije, SAD i EU. Mi vidimo da sada, nažalost, u dijalogu ove tri zemlje postoje problemi, što ne može da se ne odrazi na naše odnose -kaže on.

Timur Blohin,