Neću pobeći s megdana

Tek sada ću s još većim žarom da radim samo ono što je u interesu Republike Srpske, jer je priča o tome da sam navodno na čelu zločinačke organizacije smišljena da bi Republika Srpska nestala, kaže premijer RS

Podnošenje izveštaja Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, u kome je grupa radnika Agencije za istrage i zaštitu označila mene kao šefa grupe udružene u zločinačku organizaciju, nije ništa drugo do još jedan od pokušaja da se destabilizuje a zatim i ukine Republika Srpska. Tvorcima ovog plana poručujem da neću pobeći sa megdana i da će Republika Srpska, bez obzira na njihove zamisli, opstati.

Neće im uspeti ni naum da hajkom na mene bitno oslabe Savez nezavisnih socijaldemokrata i da posle izbora 2010. godine vlast u Republici Srpskoj formiraju po njima poželjnom modelu. A taj model podrazumeva da domaći političari rade ono što im stranci diktiraju, na šta mi nismo pristajali, odlučan je premijer Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata Milorad Dodik.

Koji su metodi ranije korišćeni za destabilizovanje i, eventualno, ukidanje Republike Srpske?

Strani faktori i većina bošnjačke političke elite najpre su računali da će Republici Srpskoj glave doći presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde. Kada su videli da od toga nema ništa, oni su se okrenuli reviziji Dejtonskog sporazuma, kroz koju su nadležnosti Republike Srpske prenosili na zajedničke organe BiH. Tako je bilo do pre dve godine, dok na vlast ponovo nije došao Savez nezavisnih socijaldemokrata. Mi smo prekinuli tu praksu i time smo, očigledno, mnogima pokvarili račune. Sada je na sceni treći scenario – pokušaj dokazivanja da su kako sadašnje tako i bivše vladajuće strukture u Republici Srpskoj kriminalizovane, da njom vladaju mafijaši i da zbog toga ne treba da postoji.

Šta je pozadina pisanja izveštaja o navodnom kriminalu Vas i još 14 lica, prema kojem ste budžet Republike Srpske oštetili za 145 miliona maraka, odnosno 72 miliona evra?

Očigledno je da nije bilo političkih mogućnosti da se promeni naš stav o tome da Republika Srpska može da bude partner, ali ne može da bude potcenjivana u tom partnerstvu – kako u BiH, tako i u odnosima s međunarodnom zajednicom. Kada su to shvatili, počeli su da razmišljaju o tome kako da destabilizuju vladajuću partiju i koaliciju u Republici Srpskoj. Pokušali su čak da rade i s nekim ljudima iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata, ali kada su videli da to ne ide, onda su uspeli da iz vladajuće koalicije izvuku Partiju demokratskog progresa. Kada su shvatili da ni to neće uzdrmati vladajuću koaliciju, aktivirali su poslednju mogućnost da kroz priču o nekoj famoznoj korupciji i pranju novca i to sumom koja je nadmašila i čuvenu aferu „Agrokomerc”.

U izveštaju o Vašem navodnom kriminalu navedeno je da ste sa još 14 lica oštetili budžet za 145 miliona maraka. Kako je to moguće, kada se zna da će izgradnja Administrativno centra, kada se otplate krediti, koštati 208 miliona maraka?

Agenciji za istrage i zaštitu smo, po nalogu Tužilaštva BiH, dali kompletnu dokumentaciju o izgradnji autoputa Banjaluka – Gradiška i Administrativnog centra. Kvadratni metar Administrativnog centra s nameštajem je koštao 1.750 evra, koliko je, u to vreme, koštao i kvadratni metar praznog stana. Da smo uzeli toliki novac, onda zgrade Administrativnog centra ne bi ni bilo. Kada već govorimo o tome, neophodno je istaći da republička Glavna služba revizije javnog sektora ni za izgradnju autoputa, ni za izgradnju Administrativnog centra nije stavila nijednu ozbiljniju zamerku.

Moram dodati i ovo: kada sam video spisak navodnog zločinačkog udruženja, čiji sam šef, apsolutno sam bio iznenađen, jer su na njemu imena Milenka Vračara, Simeona Vilendečića i Branka Dodika, koji su bili ministri u vreme kada je Mladen Ivanić bio premijer. Na spisku je i Nemanja Vasić, koji je bio kadar Srpske demokratske stranke. S nekim od tih ljudi godinama nemam nikakvu, čak ni privatnu, komunikaciju. Ovo dodatno ojačava moju tezu da neko želi da dokaže da u Republici Srpskoj kriminal ima kontinuitet i da je za sve kriv Milorad Dodik, pa i za ono što se radilo 2003. godine, kada je bio u opoziciji.

Na osnovu čega tvrditi da je inspirator progona na Vas neretko pominjani prvi zamenik visokog predstavnika Rafi Gregorijan?

Gregorijan je bio u ekipi Ričarda Holbruka, koja je koncipirala prevaru nazvanu Dejtonski sporazum. Prevara je podrazumevala sledeće: „Dajte da uvučemo Srbe u Dejtonski sporazum, pa ćemo kroz priču o popravljanju Dejtona oduzeti pravo Republici Srpskoj na postojanje”. To im je uspevalo do pre dve godine. Mi smo svima stavili do znanja da podržavamo Dejtonski sporazum, a ako se neko prevario – misleći da ćemo pristajati na ponižavanje i razgradnju Republike Srpske – onda je to njegov, a ne naš problem. Gregorijan radi za interese jedne grupe bošnjačkih političara u čijem krugu se kreće i s kojima ima privatne veze.

Da li vidite podudarnost između ovog i ranijih procesa koji su vođeni protiv drugih političara, prvenstveno Mirka Šarovića i Dragana Čovića, koji su oslobođeni optužbi?

Naravno. I u ovom slučaju se koristi ranije isprobani metod. Proces se povede, ljudi se u međuvremenu ocrne i udalje sa određenih pozicija na koje dolaze druge ličnosti, s kojima zagovornici centralizacije BiH misle da će završiti posao. Kreatori ovakve politike su prevideli da je u Republici Srpskoj na sceni kompaktna struktura – od vlade, parlamenta, predsednika Republike i naših predstavnika u zajedničkim organima. Kreatori ove priče su se, tvrdim, grdno prevarili jer ovde gotovo da i nema više nikoga ko veruje u njihovu priču o pravdi i pravičnosti.

Vidite dokle ovde apsurdi idu. Šarovića je sud oslobodio tačke optužnice da je pomagao sakrivanje Radovana Karadžića. To, ipak, nije promenilo njegov status – i dalje je na crnoj listi Evropske unije, pod zabranom učestvovanja u političkom životu i bez prava na rad u javnim službama.

Da kažem i ovo. Ja sam veru u međunarodnu pravdu sahranio onog časa kada je Haški tribunal oslobodio Nasera Orića, koji je ubijao, a prethodno je osudio Biljanu Plavšić zbog političkog delovanja, iako ona ni iz praćke ni na koga nije „pucala”.

Šta Vas, kao premijera Republike Srpske i predsednika vodeće stranke u Republici Srpskoj, najviše zabrinjava u novonastaloj situaciji?

Najviše me brine činjenica da u sistemu zajedničkih organa BiH postoje paralelne strukture. Pogotovo u Obaveštajno-bezbednosnoj agenciji u kojoj se zadržala struktura bošnjačke tajne policije iz ratnog i posleratnog perioda. Nažalost, pokazalo se da i u Agenciji za istrage i zaštitu BiH postoji paralelni sistem. Slično je i u Tužilaštvu BiH, u kojem je, u ovom slučaju, potpuno zaobiđen glavni tužilac. To govori o nepoverenju prema ljudima koji dolaze iz Republike Srpske, odnosno Srbima. Teško stanje je i u Ministarstvu bezbednosti BiH u kojem je ministar Tarik Sadović okupio razne specijaliste, među kojima ima i hodža. Zbog toga ovo ministarstvo nema nikakav kredibilitet u široj bezbednosnoj zajednici. Ništa nije bolje ni u Ministarstvu spoljnih poslova i Direkciji za evropske integracije.

Da li je Vlada Republike Srpske razmatrala načine kojima će odgovoriti na nove izazove koji su se našli pred njom i srpskim narodom u BiH?

Mi smo napravili plan A i plan B. Plan A podrazumeva još jednu ponudu da se razgovara u okviru institucija i da se popravi njihov institucijalni kapacitet. Da se ne ponovi ono što se desilo u ovom slučaju, što se svodi na degradaciju Srba koji su na čelu Agencije za istrage i zaštitu i Tužilaštva BiH. Mi želimo da zauzmemo svoje mesto u organima BiH, onako kako treba, i pokušaćemo da to uradimo. Ako to ne uradimo, prelazimo na plan B koji podrazumeva da ćemo uraditi ono što smo učinili u novembru 2007. godine, kada je visoki predstavnik pokušao da nametne promenu procedura glasanja u Parlamentarnoj skupštini BiH. Znači, zatražićemo od naših predstavnika da se povuku iz zajedničkih organa BiH, pogotovo u bezbednosnim agencijama i Ministarstvu pravde. Njima ćemo ponuditi odgovarajuća radna mesta u republičkim institucijama.

Ne isključujemo ni mogućnost da idemo na referendum s pitanjem: „Da li građani Republike Srpske žele Republiku Srpsku u skladu s Dejtonskim sporazumom”. Ne sumnjamo u pozitivan ishod referenduma, a to će nam biti i te kako snažan argument za njeno očuvanje.

Kako procenjujete moguće posledice ovog slučaja?

Moja je procena da su se oni koji su sve ovo kreirali, u okviru međunarodne zajednice, gradno prevarili. Oni su stvorili obarač koji će, ako bude povučen, dovesti do definitivnog raspada ove zemlje. Znam da će oni, kada ovo pročitaju, reći da ja tako govorim jer sam trenutno u nezavidnoj situaciji. Ponavljam da nikuda neću otići, da ću ostati ovde i završi istražni i, ako ga bude, sudski postupak. Kreatori ove priče su se vrlo prevarili. Ovde više niko nema poverenja u njihovu priču o pravdi i pravičnosti i istražni a, ako ga bude, i sudski proces.

Potvrđuje li i ovo odavno rasprostranjenu tezu mnogobrojnih stručnjaka da je BiH duboko podeljena?

Svakako. To je odavno i potpuno jasno. Uostalom, Maks Weber je davno rekao da je teško izgraditi demokratiju u višenacionalnim državama. Kao država, BiH, realno, nema nijedan unutrašnji kohezioni elemenat. I pravo pitanje je zašto je, kao takvu, održavati. Kao državu BiH, na silu, održava međunarodna zajednica. I kada ja predložim da ona treba da bude savez federalnih država, onda me zovu ambasadori svih velikih zapadnih država i ubeđuju me da nije dobro ono što govorim i da to ne smem da radim. To je oblik cenzure koji dugo nismo imali na ovom prostoru. Mene to, ipak, ne sprečava da govorim o tome.

Bošnjačka politička elita odavno stremi ka potpunoj centralizaciji BiH. Koliko za to trenutno razlog i finansijsko-ekonomska kriza u Federaciji BiH?

Sarajevo, pogotovo sada kada je u Federaciji BiH finansijska, ekonomska i socijalna situacija dramatična, pokušava da preuzme što više nadležnosti. Bošnjačka politička elita dobro zna da bi se iz teškog stanja mogla izvući samo kada bi mogla da posegne za sredstvima iz Republike Srpske. Otprilike, to izgleda ovako: u Federaciji BiH je stanje katastrofalno, a u Republici Srpskoj je kriminal. A kada je tako, onda hajde da sve prebacimo u Sarajevo. Pri tome zaboravljaju i činjenicu da je Međunarodni monetarni fond, posle sedmodnevne kontrole stanja u Republici Srpskoj, saopštio da je u njoj stanje najbolje u regionu. Baš zbog toga, bez obzira na poziciju u kojoj se sada nalazim, ja nemamo pravo da kažem: „Dosta mi je svega, daj da vidim šta može da se uradi”. Tek sada ću s još većim žarom da radim samo ono što je u interesu Republike Srpske.