Nurijel Rubini predložio Obami nacionalizaciju banaka

Amerikanci su se u „letećoj diplomatiji” razmileli širom sveta nudeći „bolje nego što je bilo”, ali ni ministarka Hilari Klinton, ni emisari Baraka Obame nisu traženi kao njihov zemljak koji se pročuo kao ekonomista koji je blagovremeno upozorio da će biti – „gore nego što jeste”. Samo prošlog meseca gostovao je, navodi se, kao „savetnik za ispomoć” na globalnom samitu u Davosu, Londonu, Moskvi, Rijadu, Cirihu, Istanbulu, Abu Dabiju…

Reč je o Nurijelu Rubiniju koji je blesnuo kao „precizni katastrofičar”. Jedini je među stručnjacima, smatra se, tačno predvideo tekući ovdašnji, a time i globalni, finansijski košmar. Isprva posprdno nazivan „Kasandra” (po starogrčkom mitu o proročici osuđenoj da se njenim prognozama ne veruje), sada je na glasu kao „doktor strašnog suda”.

Njegove dijagnoze za savremenu finansijsku pandemiju mahom nisu utešne. Ne piše se, po njemu, dobro, ni Americi, ni Evropi, ni Kini, ni Japanu, ni Rusiji, a kamoli drugima. Propao je, izjavio je nedavno, dominantni anglosaksonski model samoregulisanja tržišta novca pa su potrebne korenite promene kako bi se oživeo bankarski sistem koji je sada u „zombi” („šetajući mrtvac”) stanju.

Predložio je stoga „ljuti lek na ljutu ranu”. Člankom u „Vašington postu”, koji je potpisao s kolegom Metjuom Ričardsonom, takođe profesorom Univerziteta Njujorka, kao neophodnu meru za izbavljenje iz krize, preporučio je– nacionalizaciju američkih banaka, što je među poklonicima slobodnog tržišta doživljeno kao preterivanje i svetogrđe. Ali, nema nam druge, predviđa opet „dr strašnog suda”, uz objašnjenje da bi stavljanje privatnih banaka pod državnu upravu bilo samo privremena terapija dok im organizmi ozdrave dovoljno da ponovo postanu snažni tržišni faktori.

Autori podsećaju da njihove dosadašnje prognoze i nisu bile katastrofičnije od onoga što se ispostavilo u realnosti. Optuženi smo za preterivanje, kažu, kad smo lane predviđali da će gubici američkih finansijskih institucija biti 1.000, a možda i 2.000 milijardi dolara, a sada je ta svota već premašila nižu prognozu, dok Međunarodni monetarni fond (MMF) računa i s gubitkom većim od dva biliona. Ali ni tu ne mora biti kraj: organizacija Rubinijeva globalna ekonomija (RGE) predviđa da će propadanje dostići sumu od 3.600 milijardi dolara…

Primer koji treba slediti jesteŠvedska– sugerišu. Ona je 1992. nacionalizovala nesolventne banke, očistila ih i reprivatizovala, što bi, uprkos razlikama u sistemima i vremenima, bilo dobro da uradi i Amerika – tvrde.

Rubin i Ričardson zaključuju: „Upotrebili smo svu našu municiju, a bauk i dalje nadire, pa ga treba dokrajčiti vatrom bazuke.”

Nacionalizacija je apsurd koji protivreči suštini američkog ustrojstva, zasnovanog na slobodnom preduzetništvu – uzvraćaju branioci postojećeg sistema za koji nalaze da je „samo u još jednoj prolaznoj cikličnoj krizi”. Etatizaciju, makar i privremenu, poistovećuju s „neprihvatljivim socijalizmom zapadnoevropskog tipa”, ali priznaju da je ona počela još pri kraju predsedničkog mandata Džordža Buša čiji puleni još teže da „krivicu” svale na Obamin tim, koji se tek „zagreva” na nasleđenoj žeravici.

Internacionalna biografija

Životopis Nurijela Rubinija je gotovo ravan živopisnoj pluralističkoj biografiji predsednika Baraka Obame čija je majka belkinja iz Kanzasa, otac Kenijac, a očuh Indonežanin.

Rubini 29. marta puni 60 godina kao potomak iranskih Jevreja, rođen u turskom Istanbulu. Studirao je u Izraelu i Italiji, da bi doktorirao ekonomiju na ovdašnjem prestižnom Univerzitetu Harvard, gde se, po mišljenju slavnog Džefrija Saksa, istakao „intuitivnim, matematičkim i istorijskim pristupom”.

U administraciji Bila Klintona bio je ekonomski saradnik, a potom i viši savetnik Timotija Gajtnera, ondašnjeg podsekretara, a sadašnjeg šefa Ministarstva finansija. Anketa britanskog magazina „Prospekt” svrstala je prošlog meseca Rubinija na mesto pri samom vrhu živih intelektualaca sveta.