Hrvatska bi u Evropu preko srpskih grobova

Rat na prostorima bivše Jugoslavije odavno je završen, ali sukob između Hrvata i Srba još traje. Male su šanse i da će se “nesporazumi” uskoro otkloniti, s obzirom da Hrvatska nije ispunila ni jednu obavezu prema proteranim Srbima i povratnicima. Oglušila se i na preuzete obaveze prema Evropskoj uniji, a po izveštaju “Hjuman Rajst Voča” - i na polju ljudskih prava - “uradila je malo ili ni malo”.

Pre ratnog vihora u Hrvatskoj je živelo 800.000 srba, a na ognjišta sa kojih su proterani vratilo se tek oko 55.000 njih - uglavnom starih, koji žive u neljudskim uslovima i bez ikakvih prava, pa ispada da su nanovo u Hrvatskoj samo da bi tamo dočekali smrt.

Zašto Hrvatska “betonira” istorijske činjenice o svojim zločinima, brižljivo se starajući da ne izađu na videlo, istovremeno se dičeći sa sve više srpskih imena optuženih za ratne zločine? Zašto svet uporno ćuti o hrvatskim tajnim zatvorima u kojima Srbi još čame? Šta je sa oko 40.000 otetih srpskih stanova i da li će ikada biti vraćeni vlasnicima? Hoće li Hrvati ikada da obnove ogroman broj uništenih srpskih sela i nadoknade imovinu sada već neprocenjive vrednosti? Kada će penzionerima proteranim iz Hrvatske biti vraćeno inače neotuđivo pravo, s obzirom da im, još od 1991, nije isplaćen ni jedan dinar, niti kuna, iako je za hrvatske državljane isto to pravo ispoštovano? O svim ovim pitanjima, ekskluzivno za “Reviju 92”, razgovarali smo sa dr Jovanom Krkobabićem, potpredsednikom Vlade Srbije, čiji Kabinet “pokriva” i resor izbeglih, prognanih i raseljenih lica.

*Kolike su, zapravo, dimenzije problema Srba poreklom iz Hrvatske?
- Podaci o tome koliko čega je razoreno, spaljeno, oteto, nestalo, minirano ili broj uskraćenih individualnih prava, mogu da variraju. Razlog su različiti izvori koji nude podatke ili, pak, činjenica da se stvari dnevno menjaju, kao što je to slučaj sa nestalima. Kada je reč o proteranim Srbima, samo u operacijama “Oluja” i “Bljesak”, proterano ih je oko 250.000. Po podacima našeg Komesarijata za izbeglice, u jednom trenutku, na vrhuncu izbegličke krize, u Srbiji iz Hrvatske bilo više od pola miliona izbeglih. Ovo je i najtačnija cifra jer su službe Komesarijata beležile, što je bilo moguće tačnije, broj prelazaka preko granice, ali i druge podatke. Po zvaničnim popisima urađenim u Hrvatskoj, tamo je 1991. godine živelo oko 800.000 Srba, a deceniju kasnije - 150.000.

*Koliko Srba se vratilo u Hrvatsku?
- Zvanična Hrvatska ističe brojku od 155.000 povratnika, a u stvarnosti to je gotovo tri puta manje. Hrvatski podatak osporava i “Hjuman Rajts Voč”, koji tamošnji broj Srba danas svodi na 55.000. Povratnike čine uglavnom ljudi starije dobi, koji pritisnuti nostalgijom, željom da umru u rodnom kraju ili snom da obnove makar deo onoga što su imali i što je bio čitav njihov život, odlaze u Hrvatsku i tamo žive svoje staračke dane u veoma teškim okolnostima.

*Kolika je vrednost srpske imovine uništene u Hrvatskoj?
- Postoje delimični spiskovi koje su sačinjavali Komesarijat za izbeglice i udruženja izbeglih i proteranih Srba iz Hrvatske. Delimični, jer se prava vrednost verovatno nikada neće utvrditi. Ipak, reč je o ogromnoj vrednosti koju su uništile hrvatske vojne snage ili je jednostavno pokradena, oteta... Tek ilustracije radi, rećiću da je uništeno 10.000 objekata čiji su vlasnici bili Srbi, ali je najstrašnije što su svi oni bili izvan ratnih zona, tamo gde nikada nije bio ispaljen ni jedan metak! Govorim o miniranim, zapaljenim i srušenim kućama. Na sve to treba dodati još oko 7.500 objekata koje su Hrvati razorili i poharali na tlu na kome su se vodile borbe. Popisi o kojima govorim sadrže i precizne podatke o pokradenoj stoci, otetim imanjima, mašinama, robi i zalihama, te otetom pokućstvu, uništenim vinogradima i voćnjacima, pa sve do neisplaćenih penzija i neučestvovanja srpskog stanovništva u privatizaciji, na što su drugi hrvatski državljani imali pravo.

*Koliko je od 45.000 stanova, koliko su imali pre rata, vraćeno Srbima u Hrvatskoj?
- Ono malo Srba što je sukobe preživelo u urbanim sredinama zadržalo je svoje stanove, a podatak o otetim stanarskim pravima varira zavisno od toga kako se prikazuje i dostiže oko 40.000. Recimo, UNHCR navodi podatak o 32.000 otetih stanova, samo u gradskim sredinama. Dakle, to su stanovi Srba koji su proterani iz gradova u Hrvatskoj.

*Šta je Hrvatska ispunila od obaveza prema Evropskoj uniji, ne samo kad je reč o povratku Srba?
- Ako govorimo o ljudskim pravima, izveštaj “Hjuman Rajst Voča” o ljudskim pravima u Hrvatskoj za 2008. govori sve. Problemi nesrećnih Srba, hrvatskih državljana, koje navodi ova ugledna organizacija do u tančine se poklapaju sa stavovima koje mi javno iznosimo. Najvažniji je zaključak da je Hrvatska na polju ljudskih prava, citiraću, “uradila malo ili ni malo”, a i to što je uradila, uradila je da bi olakšala svoj put ka EU. Dug je spisak neispunjnih obaveza, a ljudska prava o kojima govori 23. poglavlje pristupnog procesa Hrvatske nisu ni izdaleka ispoštovana. Svet, i posebno EU, to mora da zna, i čini se da počinje da shvata. Primer je nedavna odluka Vrhovnog suda u Irskoj, po pitanju srpskih azilanata iz Hrvatske. Nadajmo se da će tih upozorenja svetskoj javnosti biti još, jer je to prava slika današnje stvarnosti u Hrvatskoj.

*Koliko Srba radi u javnim ustanovama u Hrvatskoj?
- Hrvatska ima uhodan model ponašanja, pa donosi zakone koji u svemu imaju formu demokratske, evropske legislative. Ali, kada dođe do realizacije, onda su stvari sasvim drugačije. Po Ustavnom zakonu, Srbi u lokalnoj samoupravi imaju određen broj mesta, zakonom definisan, ali se nigde ne poštuje, čak ni u Kninu, mestu u kojem je pre sukoba, a i danas, srpska populacija procentualno bila najbrojnija.

*Šta je sa tajnim spiskovima na kojima su imena Srba optuženih za ratne zločine?
- I pored postignutog dogovora, da pomenem samo Aneks G Bečkog sporazuma, koji je ratifikovala i Hrvatska, i više puta ponavljanog stava na najvišem nivou, da neće biti tajnih lista i da će se sarađivati u oblasti gonjenja ratnih zločinaca, Hrvatska nastavlja, kao i u drugim stvarima, po starom. Tajne optužnice nisu ukinute, a ima glasova da se i proširuju. Opet po izveštaju “Hjuman Rajts Voča”, prošle godine započeto je 20 novih suđenja, sa 75 optuženih, od kojih većinu čine Srbi!

*Kakva je sudbina Srba koji su se vratili u Hrvatsku?
- Malo je prostora u Vašem listu za ovo pitanje. Porazgovarajte sa izbegličkim udruženjima i čućete tragične priče. Veliki broj srpskih sela, nekada sa hiljadama žitelja, danas su avetinjska mesta, bez i jednog stanovnika. Da li se neko pita zašto? Da li nešto govori podatak da u oko 200 srpskih sela još nema struje? Čak ni objektivni posmatrač ne može da sagleda svu dubinu stradanja povratnika, iako u svom izveštaju posebno podvlači severnu Dalmaciju, kao oblast sa drastičnim primerima napada na sigurnost ljudi. Irska je progovorila, hoće li, najzad, i svet reći šta je istina? Mi svakako hoćemo, to nam je dužnost.

*Iz Hrvatske je proterano više od 500.000 Srba. Koliki je broj nestalih i pobijenih, koliko ih se i danas traži, a koliko je ljudi stradalo u “Bljesku” i “Oluji”?
- Za ovu najtragičniju kategoriju imamo vrlo tačne podatke i ni danas se ništa ne zna o sudbini 2.800 Srba iz Hrvatske. Brojke se stalno menjaju jer svaka nova identifikacija smanjuje ovu tužnu cifru. U dve operacije etničkog čišćenja Hrvati su ubili oko 2.000 Srba, od čega 523 žene i devetnaestoro dece.

“LORA”
Bez političke volje
*Zašto se nije pravično sudilo Hrvatima za zločine nad Srbima u “Lori” i zašto su zlikovci još, navodno, nedostupni?
- Malo šta je urađeno pravično i po pravdi, a konkretan odgovor veoma je jednostavan: oko toga ne postoji politička volja.

PENZIJE
Neotuđivo pravo
*Koliko Hrvatska Srbima duguje za penzije i sa kakvim se problemima oni zbog toga suočavaju?
- Bilo koju sumu da navedem, neće biti tačna. Ona se mora odrediti precizno, ili da se proceni pravična naknada... Pre rata u Srpskoj Krajini, više od 50.000 ljudi primalo je penzije, a onda su im uskraćene za period od 1991. do 1998. godine. Prostim množenjem dobiće se približna, ali svakako velika cifra. Što je najvažnije, reč je o ličnom, neotuđivom pravu, na osnovu kojeg su hrvatskim državljanima penzije isplaćene u celosti.

JASENOVAC
Od žrtve - dželati!
*Zašto Srbi i dalje čame u hrvatskim zatvorima?
- Ovo pitanje spada u kategoriju najtežih. Naši susedi sve čine da se ovakva pitanja ne rešavaju ili da se odugovlače. Recimo, to isto važi i za nestale. Iako u ovoj oblasti imamo međudržavni dogovor, odnosno protokole, na obe strane komisije koje rade poslove oko nestalih, Hrvatska je prošle godine izbegla da sazove redovni sastanak, ne čineći ništa ili pravdajući se nemogućim razlozima. Isto onako kao što se pravda za neekshumaciju više od 500 poznatih grobova, masovnih ili ne, jer navodno nema dovoljno forenzičara za ovaj posao, odnosno broj stručnjaka za DNK! Sve je to fragment jednog istog scenarija, čiji deo je i priča o Jasenovcu i drugim masovnim stratištima Srba u Hrvatskoj iz Drugog svetskog rata. Neko je, u očaju, rekao kako se uskoro neće znati ko je u Jasenovcu bio žrtva, a ko zločinac, pa će Srbi biti proglašeni i za jasenovačke krvnike. Jedino će biti dileme oko toga da li su u Jasenovcu ubili 700.000 Hrvata, ili nešto manje.