Rusija nije „tigar od papira“

 U čemu zapadni analitičari greše kada procenjuju vojnu moć Moskve

Londonski „Tajms“ objavio je prekjuče članak Majkla Evansa, inače urednika za teme odbrane, u kojem se iznose procene uglednog londonskog „Instituta za strateške studije“ (IISS) o stanju ruskih oružanih snaga danas. Urednik Evans se poziva na procene svoje koleginice sa Instituta Oksane Antonenko, po kojoj je „Ruska armija danas, zapravo, tigar od papira“.

IISS je nesumnjivo najuglednija institucija za praćenje i proučavanje oružanih snaga u svetu, mnogo je stručnija na tom planu i od stokholmskog Siprija. U Tavistok stritu 23 u Londonu, gde mu je sedište, radi pedesetak vrhunskih analitičara, bivših i sadašnjih obaveštajaca, penzionisanih generala i admirala, penzionisani kadrovi britanskog ministarstva spoljnih poslova... Način prikupljanja informacija o stanju oružanih snaga neke zemlje, što se kasnije prezentuje u specijalnom izdanju pod naslovom „Militari balans“, mešavina je podataka koji se zvanično pribavljaju od vlada, legalnog obaveštajnog rada, istraživanja i „honorarne saradnje“.

Da li su pri ovakvom načinu prikupljanja informacija moguće greške? Da, one se kreću od 10 do 15 odsto, no nekada su greške naprosto i smešne. Konkretno, kada je u pitanju bila bivša SFRJ, londonski IISS godinama je objavljivao da RV i PVO Jugoslavije raspolaže sa transportnim avionima C-47, pa mlaznim avionima „tanderdžet“ i „sejbr“, iako su svi ti aparati izbačeni iz operativne upotrebe i po deset godina ranije. Takođe je navođeno da obalska odbrana SFRJ, pa čak kasnije i SRJ, raspolaže ruskim raketama obala–more tipa „šedok“, iako te projektile nikada nismo imali. Dakle, istraživači IISS-a nisu bezgrešni.

 U najnovijem slučaju „Ruska armija kao tigar od papira“, analitičar Oksana Antonenko kao da zaboravlja ili ignoriše neke činjenice. Kada IISS tvrdi da je od ruske flote danas aktivno samo 12 nuklearnih podmornica i 20 ostalih većih površinskih ratnih brodova uz jedan nosač aviona, onda su ti podaci samo delimično tačni. Tih 12 atomskih podmornica sa balističkim nuklearnim raketama su šest klase „delta-3“ i šest klase „delta-4“. No, članak u „Tajmsu“ ništa ne govori o novim nuklearnim podmornicama sa balističkim projektilima, o podmornicama „Jurij Dolgoruki“, „Dmitrij Donski“, „Aleksandar Nevski“ i „Vladimir Monomah“ , koje sve treba da budu operativne do kraja ove godine.

Članak u „Tajmsu“ ne spominje ni podmornice „lovci podmornica“ koje su operativne u ruskoj ratnoj floti: tri „oskara“, jedan „čarli“, tri „sijera“, devet „akula“ i šest „viktora“. Ni konvencionalne podmornice nisu spomenute.

Ratna mornarica Rusije planira izgradnju šest borbenih pomorskih grupa sa nosačima aviona kao okosnicom grupe. Činjenica jeste da je ratna mornarica SAD jača od ruske ratne mornarice i po broju brodova i po tonaži brodovlja, ali nekadašnji SSSR i današnja Rusija svoj udarni nuklearni potencijal nikada nisu prioritetno temeljili na nuklearnim podmornicama nosačima interkontinentalnih raketa već na kopneno baziranim projektilima. Oduvek su Amerikanci većinu svojih nuklearnih raketa imali na podmornicama, a Rusi na kopnu. Teritorijalna veličina države i gustina naseljenosti bila je odlučujući faktor rasporeda ofanzivnog nuklearnog potencijala.

Kada je u pitanju ruski vojnu budžet, njegova veličina ne može se, naravno, meriti sa američkim vojnim budžetom, ali ta stavka ruskih odbrambenih troškova godinama je enigma za sve zapadne analitičare. Naime, ruski vojni troškovi kriju se u mnogim civilnim izdvajanjima, recimo deo troškova izgradnje vojne infrastrukture „krije“ se u Ministarstvu građevine, Ministarstvo saobraćaja preuzima troškove održavanja mobilnog železničkog sistema prevoza i lansiranja nuklearnih strateških raketnih sistema koji se kriju i ispaljuju sa železničkih kompozicija koje su neprekidno u pokretu. Takvih „specijalnosti“ ima mnogo.

Tačno je da Ruska armija sada prelazi na brigadni sistem i da se ide na profesionalizaciju oružanih snaga. Čudno je da u tom kontekstu londonski list spominje nekakvo smanjivanje vojnog budžeta, sa 5,25 odsto od GDP iz 1998. godine na 3,9 odsto od GDP iz 2007. godine, kada je jasno i poznato da je GDP danas mnogo veći nego 1998. godine.

Ukupno gledajući, nazivati danas rusku vojsku „tigrom od papira“, u situaciju kada ta armija trenutno ima više nuklearnih bojevih glava od SAD, pa čak i više tenkova od SAD, više je nego čudno. Osim, ako u elemente poređenja nisu ušle i plate vojnika i oficira. No, istorija je pokazala da kada je u pitanju sukob sa ruskom vojskom – plate nikada nisu bile presudne...