Ruski novinar: radovati se kao dete zbog preseljenja u Srbiju

Ruski novinar, pisac i biznismen Vadim Samodurov već nekoliko godina živi u Srbiji, kako sam piše, zemlji koju iskreno voli. U svom blogu Vadim govori o srbskom načinu života, popularnim zabludama Rusa i sprovodi svojevrsno prosvećivanje za one koji misle da kupe nekretnine na Balkanu.

Hteo sam da osiguram sebi rezervni aerodrom, između Francuske i Srbije odabrao sam Srbiju – cene su manje, manje je administracije, zato što je evropska birokratija još strašnija od ruske – objašnjava Vadim Samodurov.

Izveštač Glasa Rusije razgovarao je sa gospodinom Samodurovom o dečijem osećanju sreće, ruskim hirevima i pankreatitu...

Sajtova koji nude nekretnine u Srbiji je sve više. Sve češće njihov sadržaj se prevodi na ruski. Znači li to da su se naši sunarodnici bacili na Srbiju?

- Za Ruse je poželjno more, pri tome dva koraka od kuće. Zato uglavnom Rusi žele u Crnu goru. A evropljani su se bacili. Broj Holanđana, Danaca, Nemaca koji provode leto, jesen i proleće u Srbiji je ogroman. Oni kupuju sve što mogu. Rusi ne.

Jasno je, našim treba kao u filmu Ljubav i golubovi: zatvorio za sobom vrata i odmah zaronio. Nije valjda da im ne pada na pamet da treba nekoliko sati kolima i ti su na obali Jadrana?

- Ne, ne pada. Postoji ogroman broj stereotipa protiv kojih se trudim da se borim. Zato što mi je dosadilo da slušam komentare, između ostalog i mojih prijatelja, koji mi već tri godine zvocaju: kako možeš... Srbija... to su partizani, rat, bombardovanje, oteti ljudi.

Prema vašem osećaju, šta se unutar zemlje čini za poboljšanje imidža?

- Turistička organizacija Srbije radi, novac država izdvaja. Pojavilo se mnogo komercijalnih kompanija koje već sada i u Rusiji reklamiraju Srbiju kao mesto za ekološki turizam. U Srbiji ima mnogo lokalnih manifestacija, festivala, svi oni su divni, za njih se zna uglavnom među ljudima koji su vezani za balkansku temu, na globalnom nivou se to ne populariše. Mislim da je Srbija predivna u svom sadašnjem stanju. Ne bih hteo da priliv ruskih građana bude masovan kao u Crnoj Gori. Veoma dobro vidim razliku između ove dve zemlje. Budva je sada mali analog Moskve, sa gužvama i redovima. Ako u Srbiji krene sličan proces i srednja klasa (elita tu neće krenuti) masovno počne da kupuje kuće i stanove, bezobrazluk će biti potpun.

Između ostalog o festivalima. Egzit je nekada bio zamišljen kao simbol završetka izolacije 90-ih, ali ako se pogleda linija ponašanja, a ponekad i izjave nekih zapadnih političara o Srbiji, stiče se utisak da nikakav izlaz iz tog stanja oni ne žele.

- Stara Evropa je prilično konzervativna između ostalog u ideološkim momentima. Tamo mnogo vole da stavljaju etikete. Za politiku ova nijansa nije direktno vezana, to je pre filozofski momenat. Politički Evropa je zainteresovana za Srbiju, zato što je za EU pitanje uticaja i proširenja svoje zone aktualno.

A šta je sa razgovorima o tome šta će EU, posebno zemljama lokomotivama, još 7,5 miliona ljudi, tim pre posle Grčke i drugih kriznih zemalja?

- To su samo razgovori. Isto tako, zašto su im bile potrebne baltičke zemlje? Prilaz Evrope je dosta pravolinijski – nova teritorija se razmatra kao novo tržište za plasman i izvor poreza. To što će učiniti Evropa posle pridruživanja Srbije može da se posmatra na primerima mladih evropljana. EU će uzeti bankarski sektor, to je povoljno evropskim bankarima, pošto tamo ne treba ulagati tako velik novac. Kao drugo, Srbija je agrarna zemlja, sa razvijenim tradicijama, u poljoprivredu ne treba mnogo ulagati, treba samo uvesti evropske norme. Da li će od toga biti vajde, teško je reći. Francuski seljaci, na primer, imaju mnogo problema zbog tih standarda. Prema mom osećaju, ove norme će ubiti poljoprivredu u Srbiji.

Vadim, sada citiram vaš tekst: Srbija koja danas tako hrli u EU,otvoreno govreći, liči na naivnu mladu seljanku koja želi u veliki grad da se tamo zabavlja sa odraslim gradskim momcima. U životu ljudi ovakvi snovi se pretvaraju u najmanju ruku u razbijena srca i neželjenu trudnoću. Odakle tako žalosne prognoze?

- Zato što će 15-20 milijardi EU naći za Srbiju, to su za nju male pare. Ali to će biti dug koji će Srbija plaćati ili novcem, ili svojom nezavisnošću – političkom ili ekonomskom. Mnogo razgovaram sa običnim Srbima, mogu da kažem da se oni sa skepsom odnose prema EU. Radi se o tome što Srbi imaju mudrost od zemlje i zdravu praktičnost. Oni odlično shvataju da nema ničeg džabe. Uz to shvataju da će stupanje u EU biti praćeno skokom svih cena. Za zemlju sa ogromnom nezaposlenošću i seoskim stanovništvom koje živi od naturalne privrede, to će biti katastrofa.

Ako takav broj ljudi shvata, zašto partije koje se zalažu za evrointegraciju imaju takvu popularnost?

- Srbi su imali prilično složen izbor, zato što 2012. godine ni jedne jake partije nije bilo. Naprednjaci su mogli da dobiju izbore zahvaljujući velikoj koaliciji. Prošle su dve godine, one su pokazale da nova vlast koja je smenila Tadića nije gora: ona ume da rešava probleme i dobro se pozicionira i u Evropi i u Rusiji. Zato je poverenje prema Nikoliću i Vučiću zasluženo i zasniva se na politici realnih dela: uspostavljaju se odnosi sa Rusijom, pojavljuju se jasne perspektive, poput izgradnje Južnog toka.

Svoju kuću u Srbiji Vadim Samodurov je tražio ne odvajajući se od rešavanja radnih pitanja. Pogledao je desetine gradova i sela dok nedaleko od Mladenovca nije našao ono što je hteo. Sada zajedno sa ženom oni ovde provode 10 meseci u godini, uzgajaju voće.

Puškinov Evgenije Onjegin, došavši iz Peterburga u selo stricu, kao što se zna, veoma se dosađivao. U selu je dosadno, zar ne?

- Ne, 20 godina života u Moskvi tako me je umorilo, da ne shvatam kako može da se živi ne izlazeći iz grada. Još više. U prestonici sam zaradio upalu pankreasa. Kada sam došao u Srbiju počeo sam da jedem sve i već nikakvih problema nemam tri godine – ni jednom nisam išao kod lekara. Mislim da je to zahvaljujući zdravoj hrani i ekologiji. A povodom dosade – srbska sela su sela 21. veka i zato nema nikakvog odvajanja od civilizacije. Uz to kod Srba je kultivisan odnos poštovanja prema zemlji, prema svojini – tuđoj i svojoj.

Spisak neprevodivih na ruski jezik srbskih reči odavno treba popuniti pojmom kao što je komšiluk. Recite o duhu susedstva, kako sa tim kod vas stoje stvari?

- Jednom sam probušio gumu na kolima, dva dana ona su stajala ispred kuće, čekao sam da se završi vikend i da ih odvezem u servis. Sledećeg dana u restoranu prišao mi je kelner koji živi u susednom selu, kaže – čujem da imaš problem, možda ti treba pomoć? To je radio Mileva. Niko ti se ne uvlači u privatan život, ali možeš da računaš da će ti pomoći.

Postoji anegdota kada čovek bira između raja i pakla, ulazi u čistilište, a tamo veselje, vino teče rekama, on se odredio. Posle nekoliko dana stiže na stalni boravak, a tamo svi atributi – kotlovi sa ključalom smolom, mučenja. Kako to? Odgovaraju mu: izvini, prijatelju, jedna stvar je turizam, druga emigracija. Na koje zablude biste upozorili ruske građane kada idu na Balkan?

- Ovaj proces treba da bude osmišljen. Na primer, moji prijatelji koji takođe vole Srbiju hteli su da kupe kuću, ali su odustali, zato što su shvatili da njima, rafiniranim ljudima koji nikada nisu odlazili dalje od velikih gradova, to nije ostvarivo. Oni nisu spremni na seoski život, čak na tako civilizovan kao srbski – na to da sami založe peć ili da raščiste stazu od kuće do kapije.

Još jedna prilično rasprostranjena pojava: 90% Rusa koje vidim u Srbiji ili koji planiraju da kupe nekretnine, smatraju da svi, svuda i uvek pokušavaju da ih prevare, prodaju nešto neodgovarajuće, skupo ili nekako netačno da izdaju dokumenta. Sa takvim smećem u svesti u civilizovanom svetu nema šta da se radi. To rađa nezdrav odnos: ti sumnjaš u ljude, oni osećaju to i počinju da se drugačije prema tebi odnose. Postoji još jedna neprijatna crta – kada čovek dospeva u drugo društvo ili zemlju gde je sve mnogo jeftinije, on se za tili čas pretvara u hirovitog gospodina. Šta može da se dobije zauzvrat? U Crnoj Gori, na primer, personal može da bude bezobrazan, zato što je sam navikao da sluša bezobrazluk. Plašim se da masovni priliv ljudi sa preteranim zahtevima kvari servis i u Srbiji, i uopšte sve može da pokvari.

S vremena na vreme čujemo ovakvu shemu: kupovina nekretnina u Srbiji i boravak na teritoriji u perspektivi dovodi ka dobijanju dozvole boravka, a zatim možda i stalnog boravka, možda i državljanstva...

- Tačnije Srbija se razmatra kao posledi voz koji vozi za EU? Im takvih ljudi koji vide preseljenje na Balkan kao neku perspektivu dobijanja evropskog pasoša. Za mene to pitanje nije bilo aktualno, meni se dopala zemlja i hteo sam da imam tamo kuću, kako bih živeo, pisao, razgovarao sa ljudima. Budim se ujutru, gledam kroz prozor i osećam se srećan kao malo dete. I gotovo.

Timur Blohin,