Strasti po Krimu

U sredu u toku nereda u Simferopolju ispred krimskog parlamenta povređeno je na desetine ljudi, nekoliko njih je podleglo povredama.

I to je samo raspirilo strasti pristalica različitih prilaza daljoj sudbini poluostrva. Deo stanovnika insistira na očuvanju Krima u sastavu Ukrajine, drugi je uveren u to da on može da opstane samo sa Rusijom. Ima i onih koji smatraju da je jedini izlaz iz krize samoopredeljenje teritorije kao posebne države. U tako eksplozivnoj situaciji vest o zauzimanju parlamenta i vlade od strane nepoznatih lica koja su neki mediji već stigli da uvrste u aktiviste rukofonske samoodbrane, deluje u najmanju ruku zabrinjavajuće. Čak bez obzira na to što ovi ljudi ne ometaju rad poslanika.

Između ostalog, predsednik Saveta ministara autonomije Anatolij Mogiljov uverio je stanovnike u to da je situacija pod kontrolom i pozvao ih da sačuvaju mir. Ukrajinski politikolog Valerij Gončaruk takođe ne dramatizuje situaciju.

- U Krimu situacija nije potpuno tragična, zato što, po meni, to su propusti bezbednosnih struktura i novog rukovodstva. Tamo može da bude promenjena sitaucija. Ali opasnost naravno postoji, i najopasniji region je upravo Krim. Mi shvatamo da to nije samo unutarukrajinski konflikt, već da postoje i spoljni faktori. Treba govoriti ostvoreno: RF je započela masovne manevre ispred ukrajinskih granica. Bilo je određenih premeštanja vojske u granici Krima – predstavnika Crnomorske flote.

U Urkrajini u njenom aktualnom stanju izgleda u svemu se vidi ruka Moskve. Međutim Kremlj se dosledno pridržava politike prema kojoj unutarukrajinski konflikt treba da bude razrešen u okviru ove nezavisne države. Neplanirani manevri nikako nisu vezani za događaje u Ukrajini: ova praksa u Rusiji u poslednjih godinu dana je postala uobičajena. A Zapad je mnogo aktivniji: desanti evropskih i američkih činovnika svakog dana stižu u Kijev i druge regione zemlje.

Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov je izjavio da je stanovnicima Krima potrebna zaštita, i pozvao je vojnike Crnomorske flote Rusije locirane na poluostrvu da ne napuštaju granice teritorije, određene aktualnim sporazumima. Svako njihovo kretanje van tih granica će biti ocenjeno kao vojna agresija, dodao je on. Zamenik direktora Instituta za zemlje ZND Igor Šiškin smatra da je danas pitanje samog postojanja vlasti na Krimu.

- Na primer, ima osnova da se smatra da je šef Kabineta ministara Mogiljov prešao na stranu pučista. Postoji Vrhovna rada Krima. Videćemo kako će se ona pokazati na vanrednom zasedanju: kao vlast ili kao organ koji je izgubio kontrolu nad sitaucijom. Nadajmo se da će oni imati volju da odbrane interese Krima i njegovih stanovnika. Ali glavno zavisi ne od lokalne valsti, već od spremnosti samih građana Krima da se ujedine i brane svoja prava. Ako se to desi, banderovski desant na Krimu teško da je moguć.

U međuvremenu saznalo se da je Ministarstvo za ekonomski razvoj Rusije predložilo biznisu da učestvuje u investicionim projektima u vrednosti oko 5 milijardi dolara, planiranih za realizaciju na teritoriji Krima. Upravo tako, a ne silom ili nekom zakulisnom politikom, o čemu ne prestaju da govore ukrajinski nacionalisti ili zapadni stratezi, Moskva namerava da podrži region, koji se našao u taškoj političkoj i ekonomskoj sitauciji.

Ilija Harlamov,