Gasni rat će se završiti brukanjem ukrajinskih vlasti

  Petre Ivanoviču, posle Nove godine je započeo gasni rat između Ukrajine i Rusije. Kakav je stav Republike Potkarpatska Rusa po tom pitanju?
     
     Rusini smatraju da je naša teritorija nezakonito korišćena za tranzit gasa tokom 17 godina postojanja nezavisne ukrajinske države. Sve do današnjeg dana zvanični Kijev nije otvorio svoje predstavništvo u Zakarpatju. Mi, Rusini, zahtevamo od Ukrajine da za mesec dana otplati dug nastao tokom ovih 17 godina. Nedavno formirani Narodni tribunal Republike Potkarpatska Rusa je 5. januara 2009. godine razmotrio tužbu Vlade Republike Potkarpatska Rusa protiv države Ukrajine i doneo odluku da Ukrajina nema pravnog osnova u Republici Potkarpatska Rusa. Sem toga, tribunal je doneo odluku da država Ukrajina nezakonito koristi sistem za tranzit gasa i tranzitnu infrastrukturu. Ukrajina se na tu odluku može u roku od deset dana žaliti međunarodnim sudovima. Vlada Republike Potkarpatska Rusa je ispostavila Ukrajini račun od 23 milijarde am. dolara na ime nezakonitog korišćenja njene teritorije za tranzit gasa tokom 17 godina, kao i štete koju je Ukrajina pričinila Republici Potkarpatska Rusa.
     
     Zasad nema nikakve reakcije MIP Ukrajine ili drugih ukrajinskih ustanova. Rusini smatraju da ćutanje ukrajinske strane predstavlja prećutnu saglasnost Ukrajine sa rusinskim stavom, premda će, dabome, Kijev na rečima i dalje sve poricati.
     
     Potkarpatska Rusa ima strateški položaj i predstavlja teritoriju kojom prolaze ogranci gasovoda koji su u čitavom svetu postali poznati.
     
     Upravo tako. Na teritoriji Republike Potkarpatska Rusa se nalaze 3 gasomerne stanice: GMS Užgorod (prema Slovačkoj), GMS Tekovo (prema Rumuniji), GMS Beregovo (prema Mađarskoj i Balkanu). Sve tri su vlasništvo Republike Potkarpatska Rusa, kao što je i Ukrajina posle raspada SSSR stekla pravo na gasovode i ostale objekte koji prolaze njenom teritorijom, a ranije su bili savezno vlasništvo. Isti princip se automatski odnosi i na Republiku Potkarpatska Rusa. Naša teritorija je gasni grlić Evrope. Upravo se u Republici Potkarpatska Rusa jedinstveni gasovod Rusija-Ukrajina deli na pravce koji idu prema Slovačkoj, Rumuniji i Mađarskoj. Sem toga, kod nas se nalazi najveća gasna kompresorska stanica u Evropi. Sve u svemu, našom teritorijom prolazi preko 600 km tranzitnih gasovoda. A ako se to pitanje razmatra u kontekstu ukrajinskog sistema za transport gasa, teritorijom Potkarpatske Ruse prolazi petina gasovoda Ukrajine.
     
     U svetlu odluka rusinskog Narodnog tribunala o tome da Ukrajina nema pravnog osnova na Republiku Potkarpatska Rusa, o kojim se teritorijalnim granicama između dveju država radi? I na kojim međunarodnim pravnim aktima se zasnivaju vaše teritorijalne pretenzije prema Ukrajini?
     
     Pre svega, za osnov su uzeta dva međunarodna ugovora – iz Sen Žermena i Trijanona. Osim toga, postoje spoljne granice formirane u doba SSSR sa četiri evropske države: Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom. Unutrašnje granice: duž teritorijalno-administrativne granice Zakarpatske oblasti bivše USSR sa Ivano-Frankovskom i Lavovskom oblasti. Kao što je u Trijanonskom ugovoru navedena jasna topografska veza sa greškom do pola metra, tako su i na češkim kartama iz predsovjetskog doba navedene granice Čehoslovačke i Poljske. Još uvek su sačuvani pogranični stubovi između Čehoslovačke i Poljske, postavljeni 20-ih godina HH veka. Tako da demarkacija neće izazvati neke posebne probleme. Ima nekih pitanja oko Goverle koju je Juščenko „pripisao“ Ivano-Frankovskoj oblasti, i nikakvih više pitanja nema.
     
     Kako komentarišete situaciju povodom proganjanja protojereja Dimitrija Sidora, duhovnog vođe Rusina Potkarpatske Ruse, i isključivanja rusinskog pisca Ivana Petrovcija iz Saveza pisaca Ukrajine?
     
     U vezi proganjanja oca Dimitrija nameće se analogija s Maramoroškim procesom kada su austrougarske vlasti osudile 104 vernika-Rusina zbog pravoslavlja. SBU ne može napabirčiti ništa kompromitujuće protiv „separatiste“ čiji su se pradedovi rodili na rusinskoj zemlji. Postoji rusinska uzrečica: „Use tak ne bude! Za bidov use gorazd!“ (neće uvek tako biti; posle nevolje uvek bude bolje). To jest, iza crnog doba neminovno dolazi belo, kao što posle noći dođe dan. Rusini su uvereni da čitava agonija (šikaniranje ukrajinskih tajnih službi se drugačije ne može nazvati) neće potrajati duže od nedelju dana! Rusini već pomno posmatraju zaposlene u tajnim službama, sudovima i miliciji. Ako takvi sada u specijalnoj operaciji protiv Rusina budu uočeni, to znači da će se kroz dve-tri nedelje obresti u ulozi izopštenih.
     
     U pogledu rusinskog pisca I. Petrovcija. On je isključenje iz Saveza pisaca Ukrajine shvatio kao izazov. Rekao je: „Slatko je mreti za volju rusinskog naroda!“ Ovo nije prvi put da je Ivan Jurjevič bacio izazov ukrajinskom totalitarnom sistemu. Otvoreni izazov. Sada takav stav čak ni ukrajinske vlasti ne shvataju kao kriminal. Pre kao poziv upućen čitavom narodu. Kao što se i Staljin u prvim danima Velikog Otadžbinskog rata obratio čitavom narodu: „Braćo i sestre…“. To jest, Rusini se više ne boje represija. Ako hoće da nas proganjaju -- nek samo probaju, život se nastavlja, a moraju da žive sa Rusinima. „Oni“ su već i sami shvatili da ne vredi biti naročito revnostan -- inicijativa je kažnjiva!
     
     I poslednje. Šta mislite o perspektivi rešavanja gasne krize i o pozitivnoj ulozi Republike Potkarpatska Rusa u tom procesu?
     
     Vlada Republike Potkarpatska Rusa je zauzela oštar stav, nazvavši stvari svojim imenom. Pres-služba Vlade je već dala zvaničnu izjavu koju su mnoga ruska glasila objavila. U toj izjavi je nastala situacija okarakterisana kao gasni rat koji je Ukrajina objavila istovremeno i Rusiji, i Evropskoj uniji.
     
     Ni na trenutak ne sumnjamo u ishod tog rata koji ukrajinski „urjad“ vodi ne samo protiv Rusije i EU, već i protiv sopstvenog naroda. U tom ratu će „narandžasti“ pretrpeti potpuni fijasko. Nije slučajno lider Partije regiona Viktor Janukovič 13. decembra u Vrhovnoj Radi rekao da je ovo poslednja zima „pomarančeve“ vlasti. Mi, Rusini, iskreno saosećamo sa bratskim ukrajinskim narodom, kao i sa ostalim narodima Ukrajine koji su postali taoci neodgovorne i izdajničke vlasti u Kijevu, ali su državne sudbine Rusina Potkarpatske Ruse i žitelja Ukrajine različite.
     
     Raduje nas saznanje da Evropa, koja je pokušavala da ostane iznad okršaja i ne udubljuje se u pojedinosti konflikta, polako shvata suštinu tog gasnog rata koji je započela Ukrajina -- rata, zbog koga u mraznoj zimi stradaju žitelji Srednje i Zapadne Evrope. Pravi vinovnik krize je ukrajinsko političko rukovodstvo.
     
     Rusinsko rukovodstvo je spremno da svestrano podrži napore usmerene na što brže rešavanje tog konflikta. Mi posedujemo materijale o pravim vinovnicima gasnog rata, i Narodni tribunal Republike Potkarpatska Rusa, koji radi od 5. januara, spreman je da pruži svoj doprinos prikupljanju dokaza za međunarodno suđenje V. Juščenku, J. Timošenko i drugim ukrajinskim političarima koji su započeli gasni rat.
     
     Republika Potkarpatska Rusa mora postati jedna od strana gasnih sporazuma, pošto je uporedo s Ukrajinom tranzitna zemlja za gas. Naš stav je za razliku od stava zvaničnog Kijeva sasvim konstruktivan i usmeren na uspostavljanje normalnih partnerskih odnosa i sa zemljom-proizvođačem (Rusija), i sa zemljama-kupcima gasa u Evropi.
     
     Ukrajina zasad još može ignorisati stav Potkarpatske Ruse, ali je takvih mogućnosti sve manje. Glavno je što naš stav ne ignoriše Rusija, niti ga ignoriše niz evropskih zemalja. To je za nas znatno važnije.