Australija i kineska vojna ekspanzija

Kineska flota je prvi put obavila vežbu s borbenim pucanjem nedaleko od obale Australije. Obuka je izazvala ozbiljan odjek u australijskoj štampi i talas diskusija o tome na koji način zemlja treba da živi u uslovima sve veće vojne moći KNR. Još nikad demonstracija kineske vojne moći nije izvršena u tako velikoj blizini australijske teritorije.

Kineska jedinica koja se, koliko se može shvatiti, sastoji od dva razarača i desantnog broda, zaobišla je s juga indonežansko ostrvo Javu i prošla je nedaleko od Božićnog ostrva koje pripada Australiji. Pritom su Kinezi vršili vežbu s borbenim pucanjem.

Teško da će protekla obuka biti poslednja, i o tome su govorili neki kineski naučnici u intervjuima koje su dali australijskoj štampi. Australija je jedan od ključnih vojnih saveznika SAD u Pacifičkom obruču i mesto za lociranje američkih vojnih objekata. Pošto je vojno planiranje KNR u konačnom, usmereno na vojno suprotstavljanje SAD u Tihom okeanu, nema ništa čudno u tome što će se nanošenju udara po američkim snagama na australijskoj teritoriji i po samoj Australiji kao savezniku SAD posvećivati sve veća pažnja.

Srazmerno s porastom kineske vojne moći Australija, kao i neki drugi saveznici SAD u regionu, sve će se više osećati kao stanovnici Zapadne Evrope u vreme hladnog rata. Važan zadatak kineske spoljne politike biće da ih ubedi u to da nedvosmislena proamerička orijentacija u suparništvu koje se razvija nema perspektivu. Da bi to učinila Kina će im, s jedne strane, pokazivati prednost od saradnje s KNR, a s druge – eventualne strašne posledice suprotstavljanja.

U poređenju s drugim izuzetno važnim američkim saveznikom u Pacifičkom obruču – Japanom – Australija poseduje vrlo skromne oružane snage koje broje samo 57.000 ljudi i ogromnu teritoriju kojoj je potrebna zaštita. S razvojem novih sistema oružja u KNR, na primer, podmornica nove generacije i krilatih raketa morskog baziranja Australijanci će se osećati sve manje zaštićeno.

U australijskoj štampi se razmatraju različite varijante reagovanja na pojavu kineskih brodova u blizini morskih granica – ali zasad sve varijante reagovanja imaju krajnje ograničen karakter. Pitanje je da li Australija uopšte može imati resurse za iole efikasno reagovanje na porast kineske vojne moći. Pred licem sve većeg pristiska od strane KNR Australija može imati izbor – ili da oslabi svoje savezničke odnose s SAD u zamenu za poboljšanje odnosa s Kinom, ili da u potpunosti sledi američku politiku u pitanjima bezbednosti u Aziji.

U sličnoj situaciji u jeku hladnog rata evropske zemlje su činile različit izbor u zavisnosti od raspoloženja sopstvenog stanovništva i unutrašnje političke situacije. To je primoravalo i SAD, i SSSR da preduzimaju pokušaje mešanja u unutrašnju politiku evropskih zemalja i da povećavaju razmere obaveštajnih operacija na njihovoj teritoriji.

U celini, hladni rat u Evropi je predstavljao primer za to kako su međusobni strah i nepoverenje koji su prerasli u vojno suprotstavljanje, stalno zahvatali nove oblasti života društava, i kako su neizbežno vodili ka porastu vojnih troškova, skandalima u unutrašnjoj politici i jačanju vojne retorike. Da li će ovu logiku slediti američko-kinesko suprotstavljanje u Aziji?

Vasilij Kašin,