Nojeva barka 21. veka

Ploveći grad-ostrvo će uskoro postati realnost. Želja za proširenjem gusto naseljenih teritorija i nezavisnošću od prirodnih kataklizama podstakla je japanske naučnike za stvaranje gradova-barki.

Pre skoro 120 godina je francuski pisac-fantazista Žil Vern u svom romanu «Ploveće ostrvo» prorekao postojanje veštačkog ostrva, koje se stalno premešta u okeanu. Utopistički grad je bio samostalan u svakom pogledu: na njemu su bile njive, pasla je stoka, uređivali su bašte. Taj su raj naseljavali milijarderi.

Danas već postoje statična, veštačka ostrva, na čijoj se površini nalaze džinovske korporacije. Međutim, Japancima, koji se bave takvim projektima, palo je na pamet da konstruišu pokretne gradove da bi preživeli eventualni Svetski potop.

Prema zamisli, gradovi-barke moraju da dirigovano plove Pacifikom, te da budu nezavisni od kopna. U otvoreni okean se planira pustiti nekoliko ostrva, koja bi u slučaju potrebe mogla da se spoje. Prema mišljenju koordinatora udruženja futurologa Konstantina Frumkina, najbolje je u toj ideji to da čovečanstvo na takav način postaje nezavisnije od promene klime, od nevremena.

- Danas nas sigurno očekuju neke krupne klimatske promene. Ne znamo – da li je to globalno otopljavanje ili globalno zahlađivanje. U vezi sa time takvi projekti, koji čine čovečanstvo nezavisnim od promene obalske linije, koji omogućuju čovečanstvu da živi tamo, gde ono želi, čak i u okeanu, od ogromne su strateške važnosti. Ako stvaramo neku teritoriju od nule, ima smisla da ona bude u skladu sa najnovijim dostignućima tehnike i ekologije. Verovatno je to veoma racionalno i veoma moderno naselje, koje će dobro štedeti vodu, struju, koje će biti urbanistički uzor za gradove, koji se nalaze na kopnu.

Najinteresantnije je da projekat japanskih inženjera sa površinom od nekoliko hektara i onaj, koji je opisao francuski fantasta, Standart-Ajlend, u mnogome se poklapaju. Kako pišu mesni izvori informacija, centar upravljanja grada-ostrva, kao i mesto živlenja oko 500 hiljada ljudi, biće oblakoder. Blizu njega će biti građevine premijum-klase, na slobodnim teritorijama će se nalaziti nive i bašte, gde će uzgajati krme za stoku, različite žitarice – onu hranu na koju se navikao čovek. Novi grad će biti opskrbljen čistim izvorima energije, razvijena infrastruktura će omogućiti da se stanovnici osećaju onako, kao da su na kopnu.

Bez obzira na to, što je projekat sa ekonomskog gledišta dosta skup, to je odlična šansa sa ekološkog gledišta da se stvori idealni grad, koji će koristiti energiju sunca, vetra i moskih struja, - smatra rukovodilac klimatskog programa Svetskog fonda divlje prirode Rusije Aleksej Kokorin.

- To je zanimljiva ideja. Bilo bi dobro kada bi Japanci sagradili tako nešto. Svakako, treba sve dobro izračunati sa ekonomskog gledišta, ali to izgleda privlačno. Što se tiče ekološkog gledišta, čistota vazduha, odsutnost nekih obolenja i nfekcija, štetnih hemijskih materija, to je dobro. To će biti pravi uzor!

Iskustvo stalnog života na vodi mogu da iznesu stanovnici planinskog jezera Ingle u Jugo-Istočnoj Aziji. Ljudi ovde grade kuće od bambusa na šipovima, povrće i cveće oni uzgajaju u plovećim povrtnjacima. Zanimljivo je da su se monasi mesnog budističkog manastira, u koji se može doći samo čamcem, snašli, te uzgajaju povrće direktno na vodi.

Natalija Smirnova,