Ruski činilac utiče na situaciju u Avganistanu

Posle povlačenja sovjetskih snaga iz Avganistana Kabul i Moskva su se uzajamno distancirali. Za to je bilo mnogo razloga. Raspad Sovjetskog Saveza, građanski rat u Avganistanu, dolazak u Kabul mudžahedina, zatim talibana, najzad prozapadne vlade. Međutim, strane imaju šanse da normalizuju odnose, naročito posle odlaska snaga koalicije.

Hidroelektrana Naglu, tunel Salang, brojni mostovi, Kabulska politehnička visoka škola, preduzeća, pekare i silose, obdaništa i škole – sve su to projekti, realizovani u Avganistanu uz pomoć Sovjetskog Saveza. Dopisnik «Glasa Rusije» Boris Pavliščev u toku više godina čuva značku «Put Kuška-Gerat» iz 1966. godine, kada je bila završena izgradnja te važne magistrale. Zahvalni Avganistanci su se srdačno i sa poštovanjem odnosili prema sovjetski predavačima, lekarima, geolozima, - seća se on.

- Otac i ja smo se vozili kroz Kabul 1974. godine. On je bio za volanom. Pravila vožnje su se malo poštovala. Vozači su stalno trubili, pred samim kolima su lavirali biciklisti. Jednog smo zakačili, te je on pao. Naša je kola okružila gomila uzbuđenih Avganistanaca, bilo je dovoljno neprijatno. Odjednom se pojavio čovek u beloj čalmi, nešto je pitao oca, zatim se obratio ljudima, koji su se odmah razišli, te smo krenuli dalje.

Onda je bilo dovoljno da kažeš da si iz Sovjetskog Saveza da bi incident bio rešen. Od tog je doba prošlo mnogo vremena. Događaji, koji su usledeli, između ostalih, ulazak sovjetskih snaga, ostavili su u sećanju Avganistanaca različite utiske, mada je upravo to odgodilo nastanak u zemlji haosa posle odlaska Sovjetskog Saveza iz Avganistana. Posle decenija konflikata, kroz koje je prošao narod Avganistana, i dalje se ne sme a da se ne uzima u obzir ruski činilac. On utiče na situaciju u zemlji, mada ne radikalno, tvrdio je u jednom od poslednjih svojih intervjua poznati stručnjak za Avganistan Viktor Korgun.

- Imamo dosta dividenada i mogućnosti. Rusija može da zauzme jednu od vodećih uloga u avganistanskom razvoju. Za sada su one skrivene. Kada se povuku zapadne snage, dobićemo šansu da prodremo u taj proces da bi postali tamo jedan od glavnih učesnika. Imamo konkurenciju od strane Kine i Indije u ekonomskom smislu, zato će biti teško. Međutim, u Avganistanu postoji čitava kategorija ljudi, koji se prema nama odnose sa simpatijama. Rekao bih da se te simpatije povećavaju. To vidim iz svog iskustva poseta toj zemlji, gde sam razgovarao s različitim ljudima – od ministara sve do sitnih trgovaca. Avganistanci upoređuju: bili su Rusi, svakako, bio je rat, ali su bili hleb i posao. Najveća u Kabulu pekara bila je bombardovana, danas je ona obnovljena, radi, svi se sećaju Rusa. Kažu – «ruski hleb» prodaju. Ima mnogo objekata, koje oni povezuju s nama.

Dobronamerno raspoloženje prema Rusiji ostaje u krupnim gradovima, gde su bili smešteni naši garnizoni. Kod bivših komunista, koji su bili na vrhu nacionalne armije, policije i specijalnih resora, prema izveštajima časopisa Tajm, u kabulskoj vladi su jaki položaji onih, ko je učio kod sovjetskih predavača. Pored toga, nije čitavo stanovništvo spremno da u punoj meri prihvati povratak Rusije. To je psihološki problem. Da bi on bio rešen, potrebno je pre svega uspostaviti kontaktiranje na ljudskom nivou, smatra zamenik predsednika komiteta Državne dume za odbranu i lider Ruskog saveza veterana Avganistana Franc Klincevič.

- Avganistanci sa zadovoljstvom kontaktiraju s nama. Oni imaju potrebu za razumevanjem događaja u Rusiji, o bivšim našim uzajamnim odnosima, o njihovim eventualnim posledicama. Ljudsko kontaktiranje mora da pruži građansko društvo, dok država mora da gradi ekonomske odnose. U Avganistan moraju da dođu ozbiljne krupne kompanije da bi uspostavile odnose s njegovim biznisom. Današnja ekonomska saradnja Avganistana i Rusije iznosi 50 miliona – praktično ništa. Oni imaju mnogo veće potrebe.

Posle povlačenja koalicionih snaga je verovatno pogoršanje situacije i u samoj zemlji, i u čitavom tom regionu. Islamski fundamentalisti Al-Kaide neće prestati da grade «svetski halifat», - objašnjava Franc Klincevič. On je uveren da saradnja društvenih organizacija dve zemlje, kao i obično ljudsko kontaktiranje Rusa i Avganistanaca će omogućiti smanjivanje rizika, koji mogu da nastanu kod Rusije.

Boris Pavliščev,