«Crni utorak» za tenge

«Crni utorak» za tenge. Centralna banka Kazahstana 11. februara je faktički objavila o devalvaciji nacionalne valute za 20 odsto u odnosu na dolar. Tržište, stanovništvo i biznis su bili šokirani.

Ukratko, odluka Centralne banke te republike se sastoji u sledećem: da se odustane od podrške kursa za razmenu na pređašnjem nivou od 155 i po tenge za dolar, smanji obim valutnih intervencija i mešanje u formiranje kursa. Novi kurs je uspostavljen na nivou 185 tenge za dolar plus-minus tri tenge. Poslednji put se tako nešto tengeu desilo u februaru 2009. godine, kada je nacionalna valuta pala u odnosu na dolar otprilike isto za 20 odsto. Šef Nacionalne banke Kajrat Kelimbetov je nazvao operaciju besprekornom – u tom smislu, što je ona iznenadila sve. Stanovništvo očito nije oduševljeno takvim razvojem događaja. Cene elektronske robe i tehnike za domaćinstvo su naglo povećane, onlajn-radnje su zatvorene, kao i autodileri, menjačnice su stavile špekulatinvne kurseve dolara i evra. Inače, Kajrat Kelimbetov ih je pozvao da uspostave red.

- U svim menjačnicama se ne dopušta marža veća od 2 tenge. Odnosno, razlika između kupovine i prodaje ne sme biti veća od 2 tenge. Ako menjačnice budu kršile to pravilo, Nacionalna banka će usvojiti stroga rešenja, sve do povlačenja licenca i obustave delatnosti.

U istom stilu se vlasnicima benzinskih pumpi i naftašima obratio premijer Kazahstana Serik Ahmetov.

- Svako povećanje cena na benzinskim pumpama će se razmatrati od strane državnih organa. Tamo, gde ono nije osnovano, preduzimaće se odgovarajuće mere o delatnosti pumpi i kompanija, u koje one spadaju.

Osim toga, na nivou regionalnih vlasti je dat nalog o formiranju specijanih radnih grupa za praćenje cena. Inače, za sada najneophodnija roba ne poskupljuje. Naglo rešenje Nacionalne banke Kajrat Kelimbetov je objasnio time, što postepena devalvacija vodi suvišnoj nervoznosti stanovništva, kao i time, što pre redovnog pada tengea, trebalo je sve to dobro promisliti.

- Dugo smo želeli da sačuvamo mogućnost zadržavanja tengea u pređašnjem koridoru. Tokom 6 meseci smo gubili valutne rezerve. Videli smo, što se dešava u svetu, procenili svoje mogućnosti i doneli odluku.

Inače, prema mišljenju bivšeg šefa Nacionalne banke Kazahstana Oraza Žandosova, devalvacija je posledica politike, koju je regulator sprovodio poslednjih godina, zadržavajući kurs valute u koridoru 145-155 tenge za dolar. Usled toga su se zlatno-devizne rezerve još u jesen protekle godine smanjile na krizni nivo 23 i po mlrd dolara. Pritisak na tenge je povezan sa dva glavna činioca - konjunkturom globalnog valutnog tržišta i unutrašnjim problemima samog Kazahstana, - uveren je upravni direktor grupe kompanije ALOR Sergej Hestanov.

- Otprilike za pola je to osnovano jačanjem dolara u odnosu na sve valute zemalja u razvoju, druga polovina je osnovana svesnim akcijama Nacionalne banke Kazahstana radi povećanja konkurentnosti nacionalne ekonomije. Saldo trgovinskog bilansa između Kazahzstana i Rusije je dosta negativan sa gledišta monetarnih vlasti Kazahstana. Smanjenje tengea veoma efikasno izravnava taj saldo. Konkurentnost poljoprivrede i prehrambene industrije Kazahvtana će se mnogo povećati.

Jedan od osnovnih činilaca valutne stabilnosti - pozitivan saldo trgovinskog bilansa Kazahstana – protekle godina se smanjio za trećinu. Odnosno, raste uvoz, koji se plaća valutom, dok se izvoz, koji mora da obezbedi tu valutu, smanjuje. Stoga je pritisak na nacionalnu valutu. Više od dve trećine kazahstanskog uvoza je iz Rusije. Inače, prema mišlenju zamenika ruskog ministra ekonomskog razvoja Andreja Klepača, mnogo je veći problem uvoz iz Kine i Belorusije.

Razmatrajući devalvaciju, predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev je otvoreno izjavio da je ona pozvana da podrži nacionalne izvoznike i inače ekonomiju zemlje. Pri tome je šef države uveren da smanjenje vrednosti tengea ne bi trebalo da negativno utiče na obične građane. Mada nije jasno kako će to uspeti pri istovremenom poskupljenju uvoza za 20 odsto. Jasno je samo jedno - da bi izbegle takvu situaciju, zemlje u razvoju, bez obzira na spoljne činioce, moraju da razvijaju sopstvenu proizvodnju, konkurentnu na svetskom tržištu ne samo po ceni, već i po kvalitetu.

Leonid Gurjanov,