Srbski manastir Bešenovo i «rusko prisustvo»

Teška je sudbina manastira, koji se nalaze na granicama civilizacija, na rubu različitih religija i političkih režima. Jarki primer toga je manastir Bešenovo na Fruškoj Gori, blizu Novog Sada. U 17. veku su ga pljačkali Turci, početkom Drugog svetskog rata ustaše, 1944. godine su ga bombardovali Nemci, jer su se tamo tobože krili partizani, najzad, na njega su «zaboravili» jugoslovenski komunisti, prirodno je, posle oduzimanja čitave imovine.

Bešenovo je bio ruiniran tokom čitave druge polovine 20. veka, te je tek nedavno počelo njegovo obnavljanje, - priča iguman manastira, arhimandrit Arsenije.

- Ja sam postavljen od našeg Episkopa Sremskog gospodina Vasilija u avgustu 2012. Kad sam došao imao sam jedan jeziv prizor pred sobom. Ta grobna mesta su razrušena iz raznih razloga. Na primer, zato što je poraslo drvo pa je rastreslo ciglu, ili je nailazio neki teret tamo, kamion ili traktor preko njih pa je provalio. Bilo je jezivo videti otvorene grobnice, i sunce i kiša su ispirali koste. S radošću sam krenuo u posao da obezbezbedim bar te kosti, da nađu svoje mirno počivalište, da to popravim da to uradim, a hvala Bogu krenulo je i znatno bolje dalje.

Manastir na Fruškoj Gori je sagradio u 13. veku kralj Dragutin Nemanjić u čast svetih arhanđela Mihajla i Gavrila, te samom činjenicom svog postojanja potvrđuje prisustvo Srba u to doba, što je, nažalost, tokom istorije steklo političko obeležje. Inače je istorijat manastira još dublji, - priča otac Arsenije.

- Arheološka istraživanja koja su rađena na samom temelju svetog hrama dali su izvanredne rezultate. Tu su otkrivene ranohrišćanske, rimske grobnice čak iz prvog veka. Srbi su prisutni u ovim krajevima i pre 13. veka, jer kralj Uroš dobio je za miraz ove krajeve. Njegov sin, Dragutin podići će ovaj manastir sa jednom tvrdom građom, materijalom, poput manastira Krupe koji je u Dalmaciji ili Papraća u Bosni. Sve ove svetinje su ukazivale da su tu Srbi dobili svoje stanište, svoje priznanje, i to su bili vidni pečati srbskog prisutstva. U ovim krajevima je dolazilo do istorijskih pomeranja granica, talasanja, migracije i naravno želje da se te teritorije pripoje samo jednom narodu. Ali činjenica da u ovim krajevima imamo toliko naših svetinja iz ovog ili kasnijih perioda govori o prisutstvu srbskog naroda. I ovo što je manastir Bešenovo Nemanjička zadužbina i što je ovako nekako prošao, prosto daje za pravo istorijskom razmišljanju šta se htelo sa tim postići da se ugasi ova svetinja.

Istorijat manastira Bešenovo je povezan sa Rusijom. Prvo, u teškom za manastir 17. veku monasi su u najmanju ruku 4 puta posetili Rusiju, gde su prikupljali priloge. «Rusko prisustvo» se sve do početka 20. veka osećalo i unutar zgrada, dok nije bio promenjen ikonostas. Inače, u muzeju Sremske Mitrovice se čuvaju ikone, čiji je autor Vasilij Romanovič, poznat po tome, što je živopisao Crkvu Rođenja Jovana Preteče u Kijevu. On je inače i autor ikone Svetih Kirika i Julite, mučenika iz doba ranog hrišćanstva. Deo njihovih moštiju se čuvao u Bešenovu, ali je izgubljen posle Drugog svetskog rata. Najzad, na teritoriji manastira se nalazio grob Aleksandra Raškoviča, komandanta Petrovaradinskog puka, koji se borio u sastavu austrijske armije, dakle, u savezu s Rusijom, protiv pruskih snaga tokom sedmogodišnjeg rata, neuspelog za Austriju, ali je taj rat poklonio ruskim komandantima iskustvo od neprocenjive vrednosti.

Danas se radi obnavljanja Bešenova prikupljaju sredstva. Tu se nadaju da ni pravoslavni vernici iz Rusije neće ostati po strani. Obnovljen je temelj hrama, sagrađena je zgrada gde stalno žive dva monaha. Smatra se da je radi obnaljanja potrebno oko 100 hiljada cigala, to je više simbolički broj, - kaže otac Arsenije.

- Iz same Srbije hvala Bogu, tek se stići darodavci. Veoma je dirljivo kada dobijete prilog od nekoga ko zaista ima tek minimum. Par cigli - to je mnogo drago i mnogo vredno. Pa sam ja čak tako u šali prijateljima govorio : „Ha jde pošalji mi jednu ciglu za radost “ . Kažu oni men i : „Kako jednu ciglu da šaljem? “ Svaka cigla više od jedne je za korist. A jedna je za radost. Znate da je u Srbiji prilično teško sada, posle onih minulih ratnih godina . Ali kad ljudi daju i to malo, to znači mnogo.

U Srbiji cene pomoć Rusie i RPC – ističe otac Arsenije, koji je ranije bio nastojatelj srbskog manastira Mileševa.

U istoriji bratstva manastira ruski narod je itekako učestvovao u pomoći, u zaštiti, u obnavljanima i u podršci tamošnjem stanovništvu. Monasi su odlazili u carsku Rusiju, tražili su pomoć, dobijali su odobrenje da mogu da donesu iz Rusije značajne odežde, knjige, i ono što je potrebno za prehranu naroda.

Timur Blohin,