Zašto je teško poverovati u priču o isporuci kineskih raketa Saudijskoj Arabiji?

Priča koju je objavio novinar Njusvika Džef Stejn pozivajući se na obaveštajni izvor o tome da je tobože 2007. godine Kina isporučila Saudijskoj Arabiji rakete DF-21 postepeno počinje da se razilazi po svetskim medijima, da dobija nove detalje i komentare.

Prvo malo predistorije. Zna se da je krajem 80-ih godina Kina isporučila Saudijskoj Arabiji značajnu partiju balističkih raketa na tečno gorivo srednjeg dometa DF-3, koje čine osnovu saudijske Strateške Raketne komande. Maksimalne procene tadašnjih postavki iznose preko sto raketa, u većini publikacija bilo je reči o 30-50 raketa.

Rakete koje poseduju krajnje nisku preciznost i koriste se kao nosioci snažnih termonuklearnih bojevih glava, nikada nisu isprobane na teritoriji Saudijske Arabije i smeštene su u tri dobro čuvane baze.

Praksa kineskih raketnih trupa pokazuje da slične rakete koje se čuvaju odvojeno od goriva mogu da očuvaju borbenu sposobnost u dugotrajnom periodu. Istovremeno, njima je potrebno redovno i brižljivo tehničko servisiranje, dobro pripremljen personal, a raketne brigade treba da sprovode periodične manevre i makar jednom u nekoliko godina izvedu lansiranje raketa za potvrđivanje svoje forme.

Zna se da saudijske kopnene trupe, ratna mornarica u eksploataciji složenog stranog oružja u celini zavise od velikog broja zapadnih tehničkih stručnjaka koji se stalno nalaze u zemlji.

Zato je logično pretpostaviti da ako saudijske rakete DF-3 uopšte očuvaju bojevu sposobnost, to je moguće samo pod uslovom stalne pomoći kako predstavnika proizvođača, tako i vojnih stručnjaka, pri tome saudijski kadrovi treba da se obučavaju u Kini. Potrebno je produžavanje resursa saudijskih raketa uz kinesko učešće i sa oglednim gađanjima na kineskim poligonima. Ako takve saradnje nema, onda moguće samo postojanje saudijskih strateških raketnih snaga jeste skupa imitacija.

Isporuka DF-3 u Saudijsku Arabiju bila je jedinstvena svoje vrste. 1991. godine, suočivši se sa ozbiljnim američkim pritiskom zbog svog izvoza raketnih tehnologija u Pakistan, Kina se obavezala da će poštovati norme Režima kontrole raketnih tehnologija (RKRT). Režim zabranjuje izvoz raketa dometa preko 300 kilometara i korisnog opterećenja preko 500 kilograma. Ta obaveza je bila potvrđena kineskom izjavom iz 1994. godine. Saglasnost Kine da poštuje norme RKRT smatrana je važnim uspehom spoljne politike SAD.

A sada o članku američkog novinara. Džef Stejn piše da je 2007. godine Kina prodala Saudijskoj Arabiji krajnje opasnu visokopreciznu balističku raketu srednjeg dometa DF-21, koja može da nosi nuklearno naoružanje. Ispada da je Kina iz nekih razloga rešila da revidira svoju sopstvenu odluku o poštovanju normi RKRT i odlučila se na rizik izbijanja velikog skandala i mogućih sankcija SAD. Ispada da je Kina predala stranoj državi, prijatelju SAD, sopstveni strateški raketni sistem, koji čini osnovu čitavog kineskog arsenala raketa srednjeg dometa.

Sa svoje strane, SAD, saznavši za čudovišno kršenje RKRT od strane Kine, čije je jačanje bio jedan od važnih pravaca američke politike u poslednjih 20 godina, iz nekog razloga nisu podigle buku. SAD su se, tobože, zadovoljile konsultacijama sa Saudijcima i površnim pregledom raketa (nepoznate konstrukcije) koji je pokazao da ove rakete ne mogu da nose nuklerne bojeve glave. Ispada da su SAD, pomirivši se sa takvim kršenjem RKRT, napravile opasan politički presedan koji omogućava i drugim proizvođačima savremenih raketa da ih prodaju na sve strane. Kakvi mogu biti motivi takvog ponašanja?

Priča se čini vrlo sumnjivom. To ipak neće biti smetnja da se širi i dalje svetskim medijima. Isto kao što se ranije širila apsurdna priča da je Rusija Kini prodala strateške bombardere, a pre toga da u Rusiji postoje neka portativna nuklearna punjenja koja su dospela tu ne zna se odakle.

Vasilij Kašin,