Hologram matriksa projektovanog Ciganistana

07.02.2014. god.

Šezdesetih godina prošlog veka među teoretičarima zavera širila se sada već dobro poznata „urbana legenda“. Naime svetski moćnici, koji su još tada radili na uništenju i potpunom slomu srbskog naroda, razvili su plan kako od Srbije, što manje i što „osakaćenije napraviti Ciganistan! Sve one Cigane, nepoželjne u drugim demokratskim država trebalo je sliti u Srbijicu, među svetskim spiner majstorima najizvikaniju zbog netrpeljivosti prema manjinama a u praksi verovatno najtolerantniju zemlju na svetu.

U poslednje vreme najviše medijski propraćeni protesti desili su se u Francuskoj. Velikodemokratski Francuzi isfrustrirani, ogorčeni i nemoćni da sačuvaju svoje gradove od smrada, bolesti i razbojništva koje su se širili iz ciganskih naselja konačno su ustali protiv ove grupacije ilegalnih doseljenika i dok nisu na najdemokratskiji način „vratili“ ih u zemlje iz kojih su došli nisu odustali.

Drugi slučaj dešava se u Velikoj Britaniji i to baš ovih dana. Na hiljade Britanaca, poznatih po tolerantnosti i poštovanju različitosti osnovali su čak „građanske patrole“ koje „čiste grad“ od dvesta hiljada pristiglih Cigana.

Treći slučaj koji je u javnosti ostao maltene nezapažen dolazi iz Austrije, zemlje koja se ne libi da pokaže svoja osećanja prema ovoj populaciji. Te je prema nekim procenama pojedinih romskih udruženja Austrija jedna od zemalja u kojoj je najviše izražen rasizam i mržnja prema Ciganima.

Četvrti slučaj se dešava u Nemačkoj, zemlji iz koje svakodnevno se vrše deportacije ove manjine, ali pod velikim zaklonom od javnosti, iliti u dobroj saradnji sa medijima koji očigledno ne rade na tome da svoju zemlju prestave u onom svetlu kako to čine „naši“ pripadnici sedme sile.

Grčka je od pomenutih zemalja članica Evropske unije, demokratskog i tolerantnog sveta, verovatno najviše izvikana. Može se čak reći da je ponela sav teret rasizma i netolerantnosti koji je itekako prisutan u svim tim zemljama a koje svoja dela podmuklo pripisuju ostalim daleko tolerantnijim zemljama od njih samih.

Navela sam ovih nekoliko zemalja kao primere gde su se održali i održavaju svakodnevni protesti protiv ciganske (romske) grupacije ilegalnih doseljenika, a koji su daleko većih razmera nego što je to bio protest nekolicine ljudi u Zemunu a koji je zahvaljujući domaćim plaćenicima dobio svetsku pažnju i još jedan razlog više da spustimo glave i prihvatimo nepoželjne iz ostalih demokratskih zemalja ne bili smo pokazali poslušnost i naučili još jednu lekciju iz primenjene demokratije.

Da li se pred našim očima ostvaruje „urbana legenda“ o Srbiji Ciganistanu, ili su u strahu velike oči kako plaćenim napadima vele borci za prava manjina nazivajući sve nas zabrinute građane rasistima pokazaće vreme. Ali ne neko za 30, 40 godina već vrlo bliska budućnost.

Nedavno sam na jednom forumu pronašla podatak da je u Srbiju dopremljeno preko milion i po Cigana, jedan deo se zadržao u Srbiji, dok jedna polovina „kruži“ i dalje Evropom čekajući još jednu povratnu kartu u jednom pravcu u Srbiju. Podaci koje sam navela mnogima su zapali za oko, te su se brojke od milion i po Cigana u Srbiji držali „ko pijan plota“ ne želeći ni da sagledaju ostale navedene činjenice a koje su do te mere poražavajuće da uopšte nije bitan broj onih kojima se čine takvi ustupci od strane vlastodržaca na račun sopstvenog naroda.

Istražujući brojke, vrlo pazivo i tražeći podatke o broju Roma, iliti Cigana koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije došla sam do prilično nepodpunih podataka. Naime veliki broj njih nije ni popisan, a prema zvaničnim podacima popisa iz 2011. Godine kao pripadnici romske nacionalnosti izjasnilo se njih 147.604, što je čak 36,43% više u odnosu na popis iz 2002. Godine. Međutim kako navode romska udruženja taj broj je pre dvanaest godina bio za pola miliona viši, odnosno današnje procene romskog sektora zaključuju da se broj Cigana u Srbiji kreće od 600 do 850 hiljada (https://www.kczr.org/download/okrugli_stolovi/07_koka.pdf).

Imajući u vidu da je ukupan broj stanovnika u Srbiji malo viši od sedam miliona, brojka od milion zvanično i nezvanično nastanjenih Cigana deluje prilično zabrinjavajuće, a ako tome dodamo i izuzetno visok natalitet ove populacije( u proseku petoro dece po jednom roditelju), „urbana legenda“ prestaje da bude legenda i ostvaruje se naš najveći košmar.

U prilog ubrzanom ostvarenju tog projekta, koji nije nikakva teorija zavere, kako pokušavaju da ga „pripišu“ pojedincima zapadni poslušnici, jer priliv od 36 % romske populacije za samo devet godina nije neka fantomska cifra već zvaničan podatak ( koji je zapravo mnogo manji od stvarnih podataka sa kojima se slažu i sva romska udruženja) ide i ugovor o readmisiji, ili popularniji nazvan „karta za samo jedan smer – Srbiju“.

Sporazum o readmisiji koji je Vlada republike Srbije potpisala sa Evropskom unijom 2007. Godine zakonski obavezuje našu zemlju da mora primiti sva lica koja nezakonito borave u zemljama Evropske unija. Ta lica ne moraju nužno biti sa teritorije Srbije, već im teritorija Srbije može biti poslednja tranzitna zemlja pre doseljenja u neku od zemalja članica. Pored azilanata , Cigana i Šiptara najvećim delom sa teritorije Kosova i Metohije, readmisija obuhvata i lica bez utvrđenog državljanstva koje Srbija bespogovorno mora prihvatiti i koje Srbija svakodnevno i prihvata (https://www.seio.gov.rs/upload/documents/sporazumi_sa_eu/readmisije.pdf).

Lica o kojima je ovde reč, dakle o Ciganima, nisu Cigani „starosedeoci“ u Srbiji, pod tim smatram one Cigane koji se ne bune protiv svog viševekovnog narodskog zvanja, i koji su se donekle asimilovali, gradski i seoski Cigani uglavnom pravoslavci, već pre svega na novokompanovane Rome, uglavnom islamiste ili bezverce pristigle iz belog sveta a koji nemaju nikakve veze sa Srbijom niti po dospeću znaju ijednu reč srbskog jezika.

Mislim, dakle, na one koji po dolasku ne nalaze smeštaj u centrima za azialnte, jer niti imamo kapacitete za smeštaj nekoliko desetina hiljada ljudi, niti bi javnosti iko mogao da objasni zašto je neko iole normalan pristao na potpisivanje ugovora o readmisiji i obavezao svoju zemlju na priliv jedne nomadske grupacije koja ni u jednom sistemu nije mogla da se privikne na utvrđene norme društvenog poretka, već je koristeći taj status „proganjanog“ naroda, odskakala od civilizacije i iskorišćavala socijalne programe i uglavnom kroz nerad, prosjačenje od ljudi i države preživljavala.

Danas imamo zvaničan podatak da je broj ljudi koji koriste socijalnu pomoć 98 591 osoba, od tog broja koliki je broj ciganskih porodica koje koriste socijalnu pomoć nemoguće je naći. Međutim ako zađete po romskim naseljima utvrdićete da svaka od tih porodica dobija socijalnu pomoć od države. Takođe ako je osnovica za socijalnu pomoć 7000 hiljada dinara, a za svaku osobu pride u porodici još tri hiljade dinara, i ako imamo u vidu da je prosek članova jedne romske porodice šest članova onda imamo cifru od dvadeset hiljada dinara svakog meseca za samo jedno domaćinstvo, odnosno ukoliko na tu cifru dodamo stipendije opština i republike za svako romsko dete koje pogađa školu (to im dođe kao stimulacija za školovanje), plaćen prevoz, besplatne knjige, dečiji dodatak, besplatna užina, pomoć u paketima hrane, besplatna struja, voda i ostale benificije koje im obezbeđuju brojna romska udruženja onda dolazimo ne do cifre nego do pitanja, pa koga mi pobogu izdržavamo u sopstvenoj zemlji? I zbog čega?

Pre sedam dana vlastodržci su iselili nekoliko desetina vojnih penzionera sa Banjice. Trenutno, oni su smešteni u privremeni smeštaj, u vrlo teškim uslovima. Stanovi koje su još pre dvadeset godina trebali da dobiju od države nikada nisu dobili i pravdu trenutno potražuju u Strazburu (Međunarodnom sudu pravde u kom smo ostali bez svog sudije, jer više niko nije nadležan).

Istovremeno imamo situaciju u Zemunu u kom su Cigani još pre pet godina dobili od države stanove i koji su danas, nakon pet godina stanovanja u njima postale ruine, u skladu sa njihovim načinom života, zgrade su postale višespratno ruinirano smetlište puno zaraze i smrada. (Ko ne veruje, može slobodno da proveri u Zemun polju). Takođe, ovde treba dodati jednu vrlo bitno činjenicu, a to je da niko od ovih stanara ne plaća nikakve komunalije (Struju, infostan, grejanje), i da niko od nadležnih ne pokušava da dođe u zaplenu imovine, odnosno prinudnu naplatu dugova, dok se recimo penzionerima kojima je dugovanje pet hiljada dinara isključuje grejanje, odnose stvari iz kuće, drugim rečima nad Srbima se vrši nemilosrdna tortura ovog tiranskog sistema gde su samo Srbi građani drugog reda bez ikakvih povlastica i benificija.

Sa druge strane imamo jedan vrlo zanimljiv slučaj u Požarevcu gde su takođe Cigani dobili besplatno stanove od države, nakon nekoliko meseci od useljenja, veliki broj porodica je otišao na višemesečni rad u Švajcarsku a svoje stanove za koje ne plaća nikakvu nadoknadu su izdali Srbima koji nemaju rešeno stambeno pitanje. To nije jedinstven slučaj, takvih primera imamo u celoj Srbiji, najviše svakako u Beogradu, gde se do 2015. Godine planira rešenje stambenog pitanja još 2500 ciganskih porodica. Ovaj projekat neće propasti, za razliku od mnogih koji se planiraju da pomognu srbskom stanovništvu, jer se pitanje Cigana u Srbiji po mišljenju evropskih eksperata mora zaustaviti u Srbiji kao zemlji koja će ih prihvatiti u skladu sa demokratskim normama i zajedno sa evropskom unijom raditi na pospešenju njihovog položaja i lakšoj asimilaciji u društvo.

Vrlo bitna stavka u celoj ovog ciganskoj priči jeste jedan vekovna podvala od raznoraznih SrPa, a to je da su Srbi i Cigani vazda živeli u miru i ljubavi. Što nije istina i pokazuju nedvosmisleno činjenice višedecenijske i viševekovne. Da bih upotpunila svoju tvrdnju izneću nekoliko citata sa izraelskog sajta (https://www.jerusalim.org/) koji govori o zločinima Hrvata i Cigana počinjenim nad Srbima i Jevrejima u ustaškim logorima:

“Likvidacije u Gradinama i Ušticama obavljali su ispočetka sami ustaše, a od 1942. pomagali su im i cigani. Osuđenici su morali sami da iskopaju dugačke i duboke jame, ustaše su ih skinuli do gola, izbili im zlatne zube ili zubala, pa je zatim žrtva morala da skoči u raku, gdje ju je dočekao ustaša ili ciganin, te ju udario maljem po glavi ili joj prerezao grkljan nožem.“

‘‘Svjedoci iskazuju, da je Ciganima na Gradini dosadilo što moraju dan i noć da kopaju grobove, pa su se mašili toljaga i tjerali žrtve, da same sebi kopaju duge i duboke grobove. Cigani su se natjecali s ustašama, tko će brže i bolje rezati žrtvama grkljane, ili ih mlatiti maljem i čekićem po glavi. Kad su jame bile zatrpane, opijali su se ustaše i Cigani do besvijesti.“

“Kroz tri dana ustaški nadzornici kupili su noću po barakama stare, bolesne i nemoćne Židove, te tako 17., 18. i 19. studenoga 1942. pokupili oko 800 Židova, koji su bili na radu u Jasenovcu. Najprije su ih zatvorili u posebnu sabirnu prostoriju, a onda ih jedne noći prevezli čamcima preko Save u Gradinu, gdje su morali sami da kopaju svoje grobove, a zatim su ih Cigani poklali i zakopali.“

Ovo su istorijski izveštaji, istina od koje ma koliko pokušavali pojedini da se sakriju ne mogu. I samim tim neosporan dokaz koji pokazuje da nisu prijatelji tako kako neki tvrde, a o tome kako su se ponašali za vreme osmanlijskog zavlađivanja ima takođe svedočanstava i pominjanja kod povesničara, npr. Miloš S. Milojević je napisao i za šta su služili osmanlijama prema Srbima i kako, te ta neistina o prijateljstvu, maltene bratskog naroda ne može biti uzeta za razlog da nam se „naši prijatelji, kada smo već toliko vezani sa njima i ispruče sa svih strana sveta“. Jer, onda kad tako jedan narod „misli“ onda lepo svetski činioci („vladari“) kažu: kad tako mislite i kad nam se tako predstavljate – evo vam cigana svi, mi ih nećemo i mi tako ne mislimo o njima kao vi „velikodušni nebeski narod“, i onda je svima dobro, jer vi ih hoćete a mi nećemo i to je onda prirodan svetski poredak, nema ništa na silu, vi ste jedini koji volite i hoćete njih, e pa evo vam ih. Prosto i jednostavno i nema tu nikakve zavere. Zato je i Kusturica radio one filmove, da hologram te projektovane misli uvreži se još više!

A pred svakim ko ima oči da vidi, i uši da čuje, svaki hologram, pa i ovaj projektovanog ciganistana, raspršuje se čim ima snage zraka iz očiju onih koji vide vidom nezamagljenim hologramskim opsenama matriksa.

Kakve su ti misli takav ti je život – reče sveti starac Tadej vitovnički odavno .I narod koji jedini ima takvo mišljenje o ciganima, kakvo su komunisti nametnuli da je prirodno srbsko mišljenje(zanimivo da to nije prirodno mišljenji ni Hrvata ni Crnogoraca, ni Slovenaca na primer, a svi oni imaju izgrađeni cilj nacionalne države, samo nama Srbijan(c)ima nameću i dalje održanje pogubnog sfrjizma-jugoslovenštine) onda taj narod neka i prima Cigane, šta se buni kad sam za sebe veli „mi i cigani nikad nismo se sukobljavali, mi nikad nismo terali ih“ E kad tako mislite, evo vam ih..

U ovom trenutku u Srbiji postoji čak 218 romskih nevladinih organizacija(spisak: https://www.mc.rs/romske-nevladine-organizacije-1.1102.html), sve te organizacije možemo gledati kao deo zapadnog sektora i samim tim imamo zvanično 218 udruženja koja podrivaju nacionalne interese Srbije sarađujući obavezno sa vlastodržcima od kojih zavisi njihov opstanak. Međutim, ne bih u ovom slučaju dublje zalazila u politiku, mada jasno je da je sve to usko povezano što se može videti i iz primera koji itekako štetno utiču na mlade Srbe, njihove karijere i „odliv mozgova“ koji nas godišnje košta samo pet milijardi evra.

Primera radi, devojka moja dobra prijateljica pre tri godine završila je fakultet sa odličnim prosekom, na žalost zbog materijalnih razloga nije mogla da nastavi dalje školovanje i Srbija je izgubila jednog potencijalnog stručnjaka/naučnicu koja je itekako svojim znanjem i željom za znanjem izgubila mogućnost za dalji napredak jer država nije htela da stane iza svoje autohtone građanke, mlade Srbkinje i pomogne i njoj i sebi.

Istovremeno su romska udruženja sa Vladom Srbije potpisala sporazum o inkluziji Cigana, i država je prihvatila da o sopstvenom trošku školuje svakog Ciganina koji želi da krene na fakultet, bez obzira na njegov prethodni uspeh u srednjoj školi, dovoljno je samo da ima završenu „neku“srednju školu. Pored besplatnog školovanja, svi Cigani kroz dobili su besplatan dom, besplatnu hranu i „džeparac“ od države. Da ne bude rekla kazala, pre nekoliko dana potpisan je sporazum između dva novosadska fakulteta sa nacionalnim savetom romske manjine, te će tako o trošku države naredne godine na Fakultet za privredu i pravosuđe i Fakultet za ekonomiju i inženjering krenuti nove generacije Cigana.

Država je u ovom slučaju okrenula leđa svojim primarnim građanima, Srbima, ukinula im šansu za dalje školovanje istovremeno školujući kadrove radi njihove integracije u sve društvene segmente, kako bi kasnije Srbima mogli da zabodu još jedan nož u leđa i spuste Srbe na još niže grane nego što su to u ovom trenutku.

Malo smo dakle poniženi što nam državom upravljaju Crnogorci, Hrvati, Šiptari, muslimani, odnosno svi izuzev Srba, sada da bi poniženje bilo potpuno došli su na red i Cigani. Jasno je da krivica nije na njima, da je prevelika žeđ za novcem domaćih politikanata otišla predaleko, ali željni novca, boljeg života i pre svega vlasti, a već sada znajući od malih nogu kakav povlašćeni položaj imaju, možemo vrlo lako doživeti jednu staru istinitu narodnu poslovicu „daj Ciganinu vlast, on prvo ubi oca“.

Izvor
Baseljenska

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Britanija i Francuska razmatraju slanje trupa u Ukrajinu – „Le Mond“

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.

Nuklearni potencijal Rusije je „zastrašujući“ – Merkel

„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT: Kusturica zahvaljuje RT-u što mu je otvorio oči o Americi

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh Kiril odlikovao Kusturicu, a čestitao mu i Lukašenko. Festival se danas završava

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.