Kazanj se naštimovao na operske talase

Prestonica Tatarstana Kazanj naštimovao se na operske talase. Tamo se održava 32. Međunarodni operski festival posvećen Fjodoru Šaljapinu. Učesnici predstava i gala-koncerata su umetnici iz Velike Britanije, Nemačke, Austrije, SAD, Italije, Ukrajine i Rusije. Festivalska scena je Tatarski državni teatar opere i baleta koji ove godine obeležava svoju 140-godišnjicu.

Šaljapinov festival u Kazanju je prvi u Rusiji operski forum sa međunarodnim statusom. Ime Fjodora Šaljapina on nije dobio slučajno. Legendarni ruski bas poreklom iz Kazanja upravo u Kazanjskom operskom pozorištu je dobio prvu ulogu. Kako je to bilo? – pitaju strani pevači koji dolaze na festival. Predsednik Šaljapinovog društva u Kazanju Alfija Tutajeva rado podseća na kazanjski debi mladog Šaljapina.

- On je izašao na scenu, onemeo mu je jezik, bilo mu je vrlo loše, zato što se ni ruke ni noge nisu mrdale.

Opersko pozorište u Kazanju ne godinu dana mlađe od Šaljapina. Danas po posećenosti, po popunjenosti sale ono zauzima drugo mesto u Rusiji posle moskovskog Boljšoj teatra. Vizit-karta Kazanjskog operskog je Šaljapinov festival koji je ove godine u celini posvećen 140-godišnjici istaknutog pevača. Na dan otvaranja bila je predstavljena premijera italijanske komične opere iz 18. veka Seviljski berberin. Čuveno delo Žoakina Rosinija je postavio na scenu Jurij Aleksandrov. Petergurški operski režiser u Kazanju pravi već svoju drugu postavku. Kazanjski operski je jedan od prvih u Rusiji koji je odustao od institucije glavnih reditelja, baletmajstora, scenografa u korist gostujućih maestra i uveo je ugovorni sitem odnosa sa umetnicima. Tim povodom Jurij Aleksandrov je primetio:

- Privržen sam stacionarnim trupama – pozorište-dom, pozorište-porodica. Pozorište evropske organizacije, sa gostujućim izvođačima, malo me je plašilo: bojao sam se da ovde može da se krije užurbanost, haos, zato što se ljudi okupljaju na kratko. I bio sam začuđen rezultatima naše komunikacije time što je kreativni nivo ovog pozorišta vrlo visok.

Na primeru Seviljskog berberina visok nivo pokazali su ne samo kazanjski muzičari. Zajedno sa njima su nastupili solisti peterburškog Marijinskog teatra, a orkestrom Kazanjske opere je dirigovao italijanski dirigent Marko Boemi. On će voditi još jednu predstavu koju posebno očekuje publika. To je opera 20. veka Porgi i Bes, koju je komponovao američki kompozitor Džordž Geršvin. Na program festivala ona je dospela na molbu slušalaca. Radi se o tome što su premijeru ove blistave postavke predstavili na letnjoj Univerzijadi u Kazanju i grđani su tražili da ona bude ponovljena. Tako je kulturni događaj postao odjek sportskog!

Olga Bugrova,