Medvedev u Majendorfu

KAD se, odmah posle predsedničkih izbora, Dmitrij Medvedev sreo u Moskvi sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, mnogi su bili zbunjeni nazivom dvorca u kojem su održani prvi pregovori. Podosta ih je pitalo gde se nalazi taj Majendorf? Tek kasnije, kad je prošlog leta Dmitrij Medvedev vodio pregovore sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem oko prekida rata u Gruziji, bilo je objašnjeno da je zamak Majendorf službena rezidencija naslednika Vladimira Putina.
Kratki televizijski snimci iz Majendorfa bili su dovoljni da se shvati da je predsednička administracija pronašla zaista elitno mesto u kojem će se predsednik Medvedev susretati sa političkim, kultirnim ali i sportskim "kremom" koji pozove u goste. Goste u kraćim službenim posetama, pogotovo kad radi kao "na traci", Medvedev će, kao i prethodnik Putin, primati u Kremlju u raskošnim, obnovljenim carskim dvoranama.

Odmah posle pobede Medvedeva, bilo je raznih priča i kombinacija o njegovoj novoj rezidenciji. U Rusiji nije bila praksa da stari predsednik ostavlja u "nasleđe" rezidenciju novom predsedniku. Tako je bilo i posle isteka predsedničkog mandata Vladimira Putina. Novi premijer Rusije je ostao u svojoj rezidenciji, pa su novom predsedniku Medvedevu odabrali drugu. Tako je prelepi zamak Majendorf postao službeni objekat.

Posle revolucije i prelaska iz Peterbuga, vođa proletarijata Vladimir Iljič Lenjin je jedno vreme živeo i radio u Majendorfu. Kad se kasnije Lenjin preselio u Moskvu, u zamku je bio organizovan internat za decu poginulih crvenoarmejaca. Čim su ta deca odrasla, i zamak je promenio namenu, pa je od 1935. godine postao sanatorijum Saveta ministara (vlade) SSSR.

Zato što niko nije ulagao novac u održavanje starog zamka, zgrada je postajala sve degradiranija, pa je na kraju u njemu bio seoski klub i menza.
Tek dolaskom Putinove administracije zamak je dobio status spomenika kulture. Tako je 2001. godine, u sklopu rekonstrukcije sanatornog kompleksa Barviha doneta odluka o kapitalnom remontu Majendorfa, koja je završena 2005. godine. Majstori
su prema starim gravurama obnovili unutrašnjost, čak je restaurisan i goblen porodice Majendorfa.

Jasno da je u restaurisanom zamku postavljena i moderna ventilacija koja je stilizovana i gostima je neprimetna. Zidovi u hodnicima su ukrašeni engleskom svilom. U zamku su obnovljene tri od šest dvorana sa kaminima od kojih je svaki originalan na svoj način. Uz veliku dvoranu sa kaminom nalazi se manja prostorija za pušače. Restauratori su sačuvali stari oblik fasade. Da se u obnavljanju zamka nije štedelo, pokazuju i prelepi gotički plafoni i vrlo interesantni lusteri. Navodno su i otkucaji velikog sata isti kao u 19. veku. Nad izlaznim vratima su zapisi kad su zamak posetili Aleksandar Treći i Nikolaj Drugi.

Da je kćerka ruskog generala volela život na visokoj nozi, dokaz je da je na balkonu zamka predviđeno i mesto za orkestar.Samo može da se zamisli kakve su tamo organizovane raskošne zabave i balovi. Zanimljivo je da u zamku postoji čak i prostorija za razmišljanje.

Koliko je predsednička administracija potrošila novca da se tako lepo restauriše taj zamak, javnosti nije saopšteno. Međutim, ruski restauratori tvrde da je na raskošnu obnovu potrošeno najmanje sto miliona dolara. U vreme obnove zamka, u Rusiju je stizala reka dolara od prodaje nafte i gasa, pa i nije bio problem da se obavi takva skupa restauracija. Zamak se inače nalazi u blizini prelepog parka, veličine tri hektara.

Sudeći po reklami na sajtu zamka, u budućnosti bi se jedan njegov deo mogao koristiti i u komercijalne svhe. Znajući kako su stroga pravila predsedničke službe bezbednosti, to će se možda i dogoditi, ali tek kad se Medvedev ili neki drugi predsednik Rusije preseli u novu rezidenciju. To što je zamak obnovljen i nije prodat nekom oligarhu vredno je hvale, jer će se jedino tako sačuvati kao interesantan objekat koji svedoči da su u vreme carevine, kako je i Brežnjev priznavao, znali da kvaliteno i lepo grade. Činjenica da je Dmitrij Medvedev odlučio da Majendorf koristi kao svoju službenu rezidenciju takođe ima simboliku. Gosti koji dođu u "selo Medvedeva" mogu da se uvere da je savremena Rusija uspostavila "kopču" sa svojom istorijom koju su boljševici zalili krvlju i u mnogo čemu devastirali, kao i zamak Majendorf, u Podmoskovlju.

NEOGOTIKA
ZAMAK je napravljen u elitnom delu Podmoskovlja, u duhu nemačke neogotike. Po arhitekturi se primetno izdvaja od klasičnih dvorskih utvrđenja u Rusiji. U ruskom stilu je uređen samo jedan deo u glavnoj banketnoj sali. Izgrađen 1874. godine, po želji ćerke generala Kazakova, vlasnika tadašnje Barvihe. Početkom prve polovine 19. veka, selo se zvalo Oborviha, i u njemu su živeli bogataši. Bilo je mnogo i pčelinjaka, što je najbolji dokaz da je vazduh bio apsolutno čist i da je bilo mnogo drveća i cveća. Zamak je dobio svoj naziv 1904. godine, kada se generalska kćerka udala za potomka drevne finske porodice, barona Bogdana Jegoroviča Majendorfa. Već na početku rata, 1914. godine, porodica Majendorf je napustila Rusiju, a 1917. dvorac je bio opljačkan.